• 16

Mladi srpski basketaš je svetski šampion, ima 3 fakultetske diplome, a sa 10 godina je učinio još jedno čudo (FOTO) (VIDEO)

"Pitaju me ljudi da li na basket gledam kao na drugu šansu, jer možda nisam uradio u košarci sve što sam očekivao. Ne gledam na te stvari tako, volim sve što mi se do sada desilo, bilo je i dobrih i loših odluka, ali sam došao tu gde sam"

  • 16

Foto: MNPress

Stefan Stojačič (28) iz Novog Sada je jedan od neverovatnih momaka koji su Srbiji doneli nedavno četvrtu titulu svetskog prvaka. Pored toga, ovaj momak ima tri fakultetske diplome, u slobodno vreme voli da svira klavir, a sa 10 godina je bio treći najbolji šahista u Evropi u svojoj konkurenciji. Zaposlen je i diplomirani je mehatroničar.

Osim što je jedan od najboljih basketaša sveta, Stefan je bio juniorski svetski šampion u košarci sa reprezentacijom Srbije 2007. godine i dvostruki juniorski evropski šampion. Igrao je za Mega Vizuru, Crvenu zvezdu, Radnički i Vojvodinu Srbijagas, posle čega je napravio trogodišnju pauzu od košarke. Sezonu 2016/17 igrao je za Vojvodinu kojoj je pomogao da uđe u najviši rang domaće košarke i te sezone proglašen za MVP lige.

Stojačić zajedno sa Stefanom Kojićem, Mihailom Vasićem, Aleksandrom Ratkovim i Markom Brankovićem čini basket ekipu "Liman", sa kojom, uz "Novi Sad - Al Wahda" dominira svetskom scenom. Prošle sezone je proglašen za MVP FIBA 3x3 tura.

- Iskreno, mislim da je sva ta raznovrsnost koja ide uz mene, koliko god to delovalo fascinantno, zapravo glavni problem i nosi dosta negativnih stvari. U mom prvom ciklusu bavljenja košarkom, do svoje 23. godine, u jednom trenutku sam psihološki pao i odlučio sam da se rasprostranim na više strana. Možda sam prerano počeo da igram profesionalno košarku, već sa 15 godina sam igrao seniorsku ligu, a sa 23 sam imao osam seniorskih sezona iza sebe. Svako leto sam bio sa reprezentacijom i možda je tu došlo do prezasićenja - kaže Stojačić u razgovoru za 021.rs, ali dodaje da stvari kroz koje je do sada prošao ne bi hteo da menja.

Dok se bavio košarkom, Stefan je istovremeno studirao. Završio je studije finansija i bankarstva na Univerzitetu Sindgidunum, a uporedo sa njim i Pravni fakultet na Privrednoj akademiji. Nakon što je stavio košarkašku karijeru po strani, Stojačić je upisao ono što je želeo - novosadski Fakultet tehničkih nauka.

Foto: MN Press

- Ja volim da kažem da mi je to u stvari prvi fakultet, to mi je uvek bila želja. Sa 23 godine sam doneo odluku da upišem FTN i mislim da mi je to jedna od najboljih odluka u životu. Sve što sam do tada uradio sam ostavio iza sebe, okrenuo sam novi list i počeo da studiram nešto što volim, odnosno nešto što želim da radim u svom životu - priča Stefan.

Ovaj Novosađanin je jedan od onih sportista koji na sport ne gledaju samo kao na nadmetanje koje traje sat vremena ili 90 minuta. On sagledava širu sliku svega, što je verovatno i doprinelo tome da donese životne odluke koje su za njegovu okolinu možda bile čudne. Evidentno je da pravi razliku između sporta i sveta šoubiznisa, jer smatra da tamo gde je na snazi strogi biznis nema mesta za emocije.

- U suštini to jeste tako, možda ne u očima nas igrača, ali jeste u očima onih koji nas posmatraju. Sport i marketing su, kada pogledamo malo sa strane, u suštini jedno te isto. Ti sporovi između igrača i menadžera javljaju se zbog pitanja da li on može od tebe da zaradi ili ne. Sva ostala emocija koju očekuješ da je ima prema tebi je sasvim u redu, ali, ako ćemo da posmatramo stvari malo surovije, menadžer ima svoj posao i njega mora da radi bez obzira na emocije - priča Stojačić.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Iako je u jednom trenutku života profesionalno bavljenje sportom stavio po strani, Stefan, koji potiče iz sportske porodice, nije imao nameru da loptu i koš ostavi zauvek i da prestane da uživa u igri, van velikih arena, publike koja očekuje mnogo, trenera, menadžera koji trljaju ruke od tuđeg talenta.

U tom odmoru od sveta surovog profesionalizma Stojačić se slučajno vratio na početak, tamo gde je sve i počelo - basketu na betonskim terenima. Kolega sa fakulteta, a sada saigrač u "Limanu", Aleksandar Ratkov ga je pozvao da im se pridruži na jednom turniru na kom su predstavljali fakultet, pa je prvo ime najmlađe FIBA 3x3 ekipe bilo u stvari "Fakultet tehničkih nauka".

Srpski basketaši prvaci sveta treći put zaredom! Grmelo Bože pravde u Manili kao nekad! (FOTO)

- Basket je zaista moja ljubav, počeo sam da igram pre nego što sam krenuo sa košarkom. Kroz godine sam shvatio da najviše volim kada se igra tri na tri. Dušan Bulut kaže da je basket bunt, nema autoriteta, trenera, to se i meni sviđa. Možda basket jeste neki bunt protiv toga da te neko kontroliše, sam kreiraš kako ćeš da igraš i to mi se sviđa. Pitaju me ljudi da li na basket gledam kao na drugu šansu, jer možda nisam uradio u košarci sve što sam očekivao. Ne gledam na te stvari tako, volim sve što mi se do sada desilo, bilo je i dobrih i loših odluka, ali sam došao tu gde sam. Ne bih menjao stvari, jer sada imam želju da dam svoj maksimum u basketu tri na tri - poručuje ovaj mladi basketaš za 021.rs.

Jendo od najboljih utakmica u istoriji ovog sporta smatra prošlogodišnje finale mastera u Debrecinu, koje su igrali "Liman" i "Novi Sad - Al Wahda", FIBA 3x3. Titulu je tada uzeo "Liman", a ispostavilo se da dve najbolje svetske ekipe dolaze upravo iz ove gradske četvrti.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Stojačić smatra da su basket i košarka dva različita sporta, jer su taktička i fizička priprema drugačije. Kako je igrao košarku na parketu u halama, ali i na terenima gde se sada gradi Baletska škola na Limanu 3, ovaj basketaš je uvideo da neko ko je ranije igrao košarku može da ima prednost u basketu, ali da to ne mora mnogo da znači.

Košarkaški savez Srbije ove godine je odlučio da reprezentaciju ne predstavlja najbolja domaća ekipa, već najbolje plasirani igrači na FIBA 3x3 listi. To je dovelo do toga da se Stojačić pridruži Bulutu, Majstoroviću i Saviću na šampionatu u Manili. Iako su na terenu najveći rivali, na prvenstvu su rivalstvo ostavili za neku drugu priliku, a Srbiji doneli veliku radost.

- Svi su bili skeptici kako će se to razvijati, ali smo mi ostavili rivalstvo po strani. Gajimo uzajamno poštovanje jedni prema drugima i to je rezultiralo da stvarno odlično igramo, nismo imali vremena da se uigravamo, ali se poznajemo dovoljno dobro i mislim da možemo da igramo mnogo bolje. Kada osvojiš Svetsko prvenstvo i smatraš da možeš mnogo bolje, onda je to stvarno super - zaključio je.

Podgrevanje limanskog rivalstva, koje je sticajem okolnosti preraslo u svetsko, nastaviće se i dalje, ali su novosadski basketaši složni u želji da 2020. godine na Olimpijadi u Tokiju za Srbiju osvoje zlato. Nacionalni tim tek treba da se kvalifikuje na turnir, a Stojačić poručuje da će svaki basketaš dati svoj maksimum.

Saša Pavlović sa krova Beograda otkriva: Kako je igrao basket sa Lebronom i zašto se vratio u Partizan

(Telegraf.rs/ 021.rs-Zoran Strika/Jovan Stojanović)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Perlezanin

    Stefane, Perlez je ponosan na tebe!

  • Gasa

    Nemam reci da iskazem sve,samo nek je ziv i zdrav i da ga sreca prati kad je sve to postigo pored sporta

  • Petar M

    Svaka cast momcino. Sah, kosarka, ucenje, turniri, medalje, pehari it'd.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima