Pričamo o pravima, a zaboravljamo obaveze učenika: Koliko su se pioniri lepše ponašali i da li današnjim đacima treba da uvedemo zakletvu?

Svečani ton zakletve koja se uglas orila u jugoslovenskim školama prošlog stoleća upriličavao je prve godine obrazovanja. Horsko ponavljanje ideala ponašanja odzvanjalo je hodnicima i na vreme decu učilo manirima.

Bilo je uvek onih koji su kršili pravila, ali, kako svedoče stariji, nikad ovako kao danas. Teško je zamisliti decu iz doba socijalizma kako po školama masovno diluju drogu ili pionire na koje umesto žute marame oko vrata pre asociraju helanke, goli stomaci ili papuče.

Preporučujemo

Tatjana, Katarina i Dragan su 3 najbolja nastavnika Srbije, a sada se bore za svetsku titulu: Ko pobedi, dobija milion dolara

Najpoznatije zakletve su iz 1914. godine, a rođeni 1982. godine i ranije polagali su Pionirsku zakletvu. Savez pionira Jugoslavije ili Titovi pioniri bila je organizacija u kojoj je članstvo bilo obavezno. Svako prvače obavezno je bilo i pionir.

Poslednje generacije koje su bile deo tog svečanog čina danas su dobrim delom roditelji đaka pa nisu dobro dalje prenele taj duh na one koje su došle posle njih a ni na svoju decu. Štaviše, mnogi su zaboravili i sami kako da se ponašaju i ne poštuju instituciju u kojoj im se naslednici obrazuju.

- Danas se priča samo o pravima dece, a ni roditelji ne znaju da se ponašaju. Da ne poveruješ da uđu tek tako u školu prođu pored nas ne kažu ni "dobar dan". Ponosno prođu uzdignute glave. Kada vraćaju decu iz škole obično nije dozvoljeno roditeljima da ulaze u školu po decu, jer zamislite kada bi svi nagrnuli odjednom, ali pre neki dan jedna majka nam je rekla: "Da vidim, 'ajde, ko će da mi zabrani?" - kaže učiteljica pred penzijom Mica Baštovanović (60).

U zakletvi dajete obećanje i sebi, a danas su tu prisutna samo nametnuta pravila, koja čak obuhvataju daleko manje od nje. Ta pravila su obesmišljena, nestala u nekom apsurdu, jer "tu su da bi se kršila". Čak je i ocena iz vladanja izgubila na vrednosti i retko ko za nju i mari.

Poredeći sa rečju koju su davali školarci 1914. godine da neće bacati đubre ili da neće uništavati prirodu, deluje da je u celosti moguće primeniti je i danas.

- Izgubila se svečanost, sam taj prijem, da je dete svesno da je deo kolektiva, da je to jedinstvo - priča Baštovanović.

Poslednjih decenija učiteljice moraju da imaju mnogo sreće i veština kako bi uz spremanje gradiva naučile decu i bontonu.

- Kod mene u učinici imamo kutak u kom se družimo i odeljanja su složna. Verujem da mi je i posao donekle olakšan i brojnim stanjem, malo nas je u učionici, nas 17 - napominje Mica Baštovanović.

VIDEO: Da li su đaci prvaci spremni za prvi školski dan?

(Telegraf.rs/m.rodic@telegraf.rs)