Ovako: odrasla sam sa ocem agresivnim alkoholicarem i majkom koja je pred svetom glumila sveticu i dobrog roditelja, a na meni iskaljivala bes zbog svog lošeg izbora partnera i svojih problema sa mojim ocem. Ja sam bila kriva za sve, kako god okrenem. Morala sam da joj ugadjam i da radim kako ona hoće i misli da treba inače mi je svaki dan bio pakao. Morala sam i da mislim kao ona i opet nije valjalo. Najviše sam se plašila kad su oboje u kući u isto vreme, jer je tada bio nezamislivi pakao za mene! Kada su se razveli meni je svanulo, jer tada nisam morala da ih gledam kako se svađaju i biju i imala sam samo jednog roditelja koji me je maltretirao, i to pretežno psihički, povremeno i fizički. Majku. Rođenu majku! 😣 Bila sam odličan učenik, vukovac u ono vreme, Prva beogradska gimnazija, pristojna prema svima, fina, u društvu lepo raspoložena, glumila sreću. Niko nije imao pojma sta se desava u mom životu i u mojoj kući zaista! Depresija mi je konstatovana kada sam krenula na fakultet, negde u 19oj godini. Zbog toga što sam potražila stručnu pomoć jer nisam vise sama mogla da se nosim sa svojom psihom i sto je bila pozvana na razgovor kod mog psihijatra ne bi li mi nekako pomogla kao podrska, dobila sam od majke takve batine koje pamtim još i sada. Odlazila sam kod psihijatra i pila terapiju krišom od rođene majke. Izborila sam se! Završila sam fakultet, zaposlila se, udala se, rodila dvoje dece. Porodica mi je sve na svetu! Otac se nije pojavljivao dok se nije razboleo. Umro je posle duge i teške bolesti, o njemu sam brinula ja. Majka se takođe razbolela od karcinoma, imala 5 operacija, već 15 godina je vodim po onkologijama skoro svakodnevno. Ne, nije se promenila i dalje ima isti stav prema meni. Ja sam kriva cak i za njenu bolest. Ja sada imam 45 godina i naučila sam da živim sa tim. Depresija je podmukla, povremeno se pojavi, pa ode, pa opet dođe. Borim se! Trudim se da budem dobra majka svojoj deci i dobra žena svome mužu. Imam od svoje sadasnje porodice ljubav, poštovanje, sve! Ali eto, moj problem je nastao i vuče korene iz primarne porodice i vraća se povremeno, ali ja se uvek iznova izborim sa njim. Imam muža i sinove kojima sam potrebna i koje volim i koji me vole. Za sve ove godine nikada mi nije palo na pamet samoubistvo. Nikada! Ljudi, volite se, pružite ljubav i pažnju svojim bližnjima, svojoj deci, partnerima, roditeljima. I ako osetite problem borite se i sami, ali i uz stručnu pomoć, to vam je moj savet. Svi zaslužujemo da budemo srećni! Eto delić ove moje zivotne priče podelih sa Vama koje ne poznajem, i to na današnji dan. Ako sam nekoga smorila dužinom teksta, izvinjavam se, nije mi bila namera. Ako sam nekoga podstakla da razmisli ili da se bori, drago mi je. 😃💞 Srećan vam Božić svima! Mir Božji, Hristos se rodi!
Hvala vam na iskrenosti,Lično mislim da je ovo poučno za sve koji imaju isti prob. Ima eto i toga, ali niste jedini verujte Postoje iste priče kao vaše ...
Vršnjakinjo,želim ti da sve ružno i tužno ostaviš iza sebe zauvek i da uz svoju zdravu i normalnu porodicu dobiješ krila za nov let.Slično sam prošla, samo što moji nisu imali problem sa alkoholom ali su oduvek postojale svađe i tenzije,oba roditelja i danas pod stare dane sa ekstra dobrim penzijama ne umeju da žive,nego i dalje žvanjkaju i meni u jedno drugom.Bogu hvala imam i ja zdravu porodicu koja mi je lek za sve Ali se i ja borim sa ovom ,, depresijom sa osmehom" a za to zna samo muž i najbolja drugarica koja je srećom medicinske struke pa mi mnogo pomaže.
Jel moze neko da mi pojasni sta je depresija? Sta osecaju depresivni ljudi naspram ostalih ljudi koji imaju more problema za koje nemaju resenje? Ovo nije prozivka vec me zanima da shvatim razliku izmedju depresije i svakodnevnog zivota koji je pun izazova.
Pa, postoje razni oblici depresije, ali evo da obuhvatim najvažnije. Depresija ti je stanje ogromne tuge, nezadovoljstva koje traje, i traje i traje. Tužna si, neraspoložena, plačeš, ne vidiš izlaz iz neke situacije, osećaš se kao da si sama na svetu a oko tebe milion ljudi. Niko i nista te ne zanima, ne radi ti se ništa, ne možeš da obavljas ni osnovne funkcije, a kamoli da nešto radiš. Neko ne može da spava, neko spava sve vreme jer beži tako od problema, neko ne može da jede, neko jede preterano. Neki depresivni ljudi su i anksiozni, pate od različitih vrsta fobija, javljaju se panicni napadi, lupanje srca, vrtoglavica, kratak dah, nerealni strahovi od raznih stvari... Osnovno za sve je to što traje duuuuugo i konstantno. Znaci, legnes u takvom stanju i probudis se isto tako i tako mesecima. Nema predaha i nema jedan dan sam tužna ili loše raspoložena, pa sutra ništa. Depresija traje i traje i traje...
Nadam se, pošto si pitala kako izgleda, da nisi depresivna, jer morala bi da znaš da jesi. To nije stvar toga imam problem, tužna sam, rešim, zaboravim, idem dalje. Ona je konstantna. I ne prolazi sama od sebe niti samo uz tvoju borbu. Potrebna je stručna pomoć psihoterapeuta i određenih medikamenata da bi se iscupala iz toga. Nadam se da ti je sada jasnije. Želim ti svako dobro i da nikada ne osetiš depresiju. Ali ako ikada primetis nešto od ovoga što sam navela i ako to traje danima, nedeljama i ne prolazi, obavezno potrazi stručnu pomoć, jer to je jedini pravi put. 😃 Pozdrav!
Osobe sa depresijom osecaju strahove, za sve krive sebe, kad se neko ponasa lose prema njima, oni to svaljuju na sebe pomisle da je problem u njima, neprestan osecaj tuge, nezadoviljstvo, ne vide izlaz iz situacije u kojoj se nalaze, napadi panike, grcevi u zeludcu, tesko disanje i jos mnogo toga. Ljudi koji nemaju depresiju imaju probleme, ali ih resavaju i nekako se nose sa njima. Vide problem i traze resenje, depresivni ljudi misle da nema resenja i ne mogu da ga pronadju, a i ne osecaju sve ove fizicke senzacije.
Gospodo nije to depresija u tom smislu, kao i što studije nisu kao što su bile. Život je težak, i na nama je da se borimo, samo što smo mi olakšali, pa ne uspevamo.
Traje, traje, Pa neznam kako izgledaju bez depresije? Onda svi glumimo život? Strah pod stare dane je opravdan ako smo sigurni da nam deca neće biti od pomoći i da nam okreću leđa pod izgovorom Ne mogu više ni ja, Svega mi je Dosta, Smaraš, uf'više i tttd..kolektuvno ludilo.
Ja
Ovako: odrasla sam sa ocem agresivnim alkoholicarem i majkom koja je pred svetom glumila sveticu i dobrog roditelja, a na meni iskaljivala bes zbog svog lošeg izbora partnera i svojih problema sa mojim ocem. Ja sam bila kriva za sve, kako god okrenem. Morala sam da joj ugadjam i da radim kako ona hoće i misli da treba inače mi je svaki dan bio pakao. Morala sam i da mislim kao ona i opet nije valjalo. Najviše sam se plašila kad su oboje u kući u isto vreme, jer je tada bio nezamislivi pakao za mene! Kada su se razveli meni je svanulo, jer tada nisam morala da ih gledam kako se svađaju i biju i imala sam samo jednog roditelja koji me je maltretirao, i to pretežno psihički, povremeno i fizički. Majku. Rođenu majku! 😣 Bila sam odličan učenik, vukovac u ono vreme, Prva beogradska gimnazija, pristojna prema svima, fina, u društvu lepo raspoložena, glumila sreću. Niko nije imao pojma sta se desava u mom životu i u mojoj kući zaista! Depresija mi je konstatovana kada sam krenula na fakultet, negde u 19oj godini. Zbog toga što sam potražila stručnu pomoć jer nisam vise sama mogla da se nosim sa svojom psihom i sto je bila pozvana na razgovor kod mog psihijatra ne bi li mi nekako pomogla kao podrska, dobila sam od majke takve batine koje pamtim još i sada. Odlazila sam kod psihijatra i pila terapiju krišom od rođene majke. Izborila sam se! Završila sam fakultet, zaposlila se, udala se, rodila dvoje dece. Porodica mi je sve na svetu! Otac se nije pojavljivao dok se nije razboleo. Umro je posle duge i teške bolesti, o njemu sam brinula ja. Majka se takođe razbolela od karcinoma, imala 5 operacija, već 15 godina je vodim po onkologijama skoro svakodnevno. Ne, nije se promenila i dalje ima isti stav prema meni. Ja sam kriva cak i za njenu bolest. Ja sada imam 45 godina i naučila sam da živim sa tim. Depresija je podmukla, povremeno se pojavi, pa ode, pa opet dođe. Borim se! Trudim se da budem dobra majka svojoj deci i dobra žena svome mužu. Imam od svoje sadasnje porodice ljubav, poštovanje, sve! Ali eto, moj problem je nastao i vuče korene iz primarne porodice i vraća se povremeno, ali ja se uvek iznova izborim sa njim. Imam muža i sinove kojima sam potrebna i koje volim i koji me vole. Za sve ove godine nikada mi nije palo na pamet samoubistvo. Nikada! Ljudi, volite se, pružite ljubav i pažnju svojim bližnjima, svojoj deci, partnerima, roditeljima. I ako osetite problem borite se i sami, ali i uz stručnu pomoć, to vam je moj savet. Svi zaslužujemo da budemo srećni! Eto delić ove moje zivotne priče podelih sa Vama koje ne poznajem, i to na današnji dan. Ako sam nekoga smorila dužinom teksta, izvinjavam se, nije mi bila namera. Ako sam nekoga podstakla da razmisli ili da se bori, drago mi je. 😃💞 Srećan vam Božić svima! Mir Božji, Hristos se rodi!
Podelite komentar
Dija
@Ja
Hvala vam na iskrenosti,Lično mislim da je ovo poučno za sve koji imaju isti prob. Ima eto i toga, ali niste jedini verujte Postoje iste priče kao vaše ...
Podelite komentar
😇
@Ja
Ziva bila i srecna. Divan si tekst napisala za pouku mnogima.
Podelite komentar
Podrška
@Ja
Vršnjakinjo,želim ti da sve ružno i tužno ostaviš iza sebe zauvek i da uz svoju zdravu i normalnu porodicu dobiješ krila za nov let.Slično sam prošla, samo što moji nisu imali problem sa alkoholom ali su oduvek postojale svađe i tenzije,oba roditelja i danas pod stare dane sa ekstra dobrim penzijama ne umeju da žive,nego i dalje žvanjkaju i meni u jedno drugom.Bogu hvala imam i ja zdravu porodicu koja mi je lek za sve Ali se i ja borim sa ovom ,, depresijom sa osmehom" a za to zna samo muž i najbolja drugarica koja je srećom medicinske struke pa mi mnogo pomaže.
Podelite komentar
Mina
Jel moze neko da mi pojasni sta je depresija? Sta osecaju depresivni ljudi naspram ostalih ljudi koji imaju more problema za koje nemaju resenje? Ovo nije prozivka vec me zanima da shvatim razliku izmedju depresije i svakodnevnog zivota koji je pun izazova.
Podelite komentar
Ja
@Mina
Pa, postoje razni oblici depresije, ali evo da obuhvatim najvažnije. Depresija ti je stanje ogromne tuge, nezadovoljstva koje traje, i traje i traje. Tužna si, neraspoložena, plačeš, ne vidiš izlaz iz neke situacije, osećaš se kao da si sama na svetu a oko tebe milion ljudi. Niko i nista te ne zanima, ne radi ti se ništa, ne možeš da obavljas ni osnovne funkcije, a kamoli da nešto radiš. Neko ne može da spava, neko spava sve vreme jer beži tako od problema, neko ne može da jede, neko jede preterano. Neki depresivni ljudi su i anksiozni, pate od različitih vrsta fobija, javljaju se panicni napadi, lupanje srca, vrtoglavica, kratak dah, nerealni strahovi od raznih stvari... Osnovno za sve je to što traje duuuuugo i konstantno. Znaci, legnes u takvom stanju i probudis se isto tako i tako mesecima. Nema predaha i nema jedan dan sam tužna ili loše raspoložena, pa sutra ništa. Depresija traje i traje i traje... Nadam se, pošto si pitala kako izgleda, da nisi depresivna, jer morala bi da znaš da jesi. To nije stvar toga imam problem, tužna sam, rešim, zaboravim, idem dalje. Ona je konstantna. I ne prolazi sama od sebe niti samo uz tvoju borbu. Potrebna je stručna pomoć psihoterapeuta i određenih medikamenata da bi se iscupala iz toga. Nadam se da ti je sada jasnije. Želim ti svako dobro i da nikada ne osetiš depresiju. Ali ako ikada primetis nešto od ovoga što sam navela i ako to traje danima, nedeljama i ne prolazi, obavezno potrazi stručnu pomoć, jer to je jedini pravi put. 😃 Pozdrav!
Podelite komentar
Sara
@Mina
Osobe sa depresijom osecaju strahove, za sve krive sebe, kad se neko ponasa lose prema njima, oni to svaljuju na sebe pomisle da je problem u njima, neprestan osecaj tuge, nezadoviljstvo, ne vide izlaz iz situacije u kojoj se nalaze, napadi panike, grcevi u zeludcu, tesko disanje i jos mnogo toga. Ljudi koji nemaju depresiju imaju probleme, ali ih resavaju i nekako se nose sa njima. Vide problem i traze resenje, depresivni ljudi misle da nema resenja i ne mogu da ga pronadju, a i ne osecaju sve ove fizicke senzacije.
Podelite komentar
Valeo
Ja bolujem od depresije vec godinu dana i nosim masku. Smejem se a u dusi placem. Za moju depresiju nije kriva vlast vec neuzvracena ljubav.
Podelite komentar
Lik
@Valeo
Trebaonsi da je cuvas
Podelite komentar
Restart
Kad me uhvati tuga,depresija ili agresija,strada dzak za udaranje.
Podelite komentar
iznogud
Gospodo nije to depresija u tom smislu, kao i što studije nisu kao što su bile. Život je težak, i na nama je da se borimo, samo što smo mi olakšali, pa ne uspevamo.
Podelite komentar
Cure
Pola Srbije je u depresiji ali realno..
Podelite komentar
brana
@Cure
2/3 planete realno....
Podelite komentar
DARKO 100%
Evo ovako strucno u jednoj recenici o depreseji, To vam je kao voz kad ispadne iz sina!!!
Podelite komentar
Весна
Без Бога живот је празан, душа тужна а срце хладно. Зато храбро са Богом у све победе и радости
Podelite komentar
Vernik
@Весна
Nije baš dobro kome bog pomogne,napušta nas.
Podelite komentar
Bog
@Весна
Bog ne postoji.Bog je u tvojoj glavi.Ti si ga stvorio.
Podelite komentar
Eee
Ja sam u depresiji. 😪😪😪
Podelite komentar
I ja..
@Eee
I ja sam, pa se ne hvalim. 😏
Podelite komentar
DARKO 100%
IMAJTE VREMENA ZA OSMEH,TO JE MUZIKA DUSE!😃
Podelite komentar
Dija
Traje, traje, Pa neznam kako izgledaju bez depresije? Onda svi glumimo život? Strah pod stare dane je opravdan ako smo sigurni da nam deca neće biti od pomoći i da nam okreću leđa pod izgovorom Ne mogu više ni ja, Svega mi je Dosta, Smaraš, uf'više i tttd..kolektuvno ludilo.
Podelite komentar