Vasa je bio jedini Srbin koji je 1938. godine u svom gradu otvorio studio: Slikao je kralja, njegov sin Tita, a unuk i dalje štampa fotografije sa čuvenim logoom (FOTO)
Trebalo je da bude mesar, ali kada je nakon prve zaklane životinje pao u nesvest. Slikao je kralja, Tita i otvaranje Radia Beograd. Treća generacija fotografa u Kikindi nastavlja dedinim stopama
Mnogi su čuli za čuvenog majstora - fotografa Vasilija Sretenovića, rodom iz sela Negrišori kraj Čačka. Kada je završio majstorski ispit za fotografa, davne 1938.godine, u Kraljevini Jugoslaviji uputio se u varošku Kikindu kako bi otvorio svoj fotografski studio.
Fotografisao je deda Vasilije, slavne i bogate, građanstvo i visoki stalež, ali ipak, nije bio potpuno srećan. Mnogi znaju ko je bio deda Vasa, ali mnogi još uvek ne znaju da mu je jedini cilj bio da fotografija postane dostupna narodnim masama, a ne samo privilegovanom bogatom staležu. Zbog ovakve vizije, koju je uspeo i da ostvari, deda Vasilije je bio i ostao priznat i poštovan fotograf koji je dugo poživeo, čak 94. godine.
Preporučujemo
Akcident kod Niša: Celo selo se evakuiše, pusto je i sablasno, niko ne može kući dok se ne sklone sve cisterne sa amonijakom (FOTO) (VIDEO)
Policija traga za vlasnikom pasa koji su izujedali Subotičane: Pobegao je sa lica mesta, a Izabela i njen prijatelj su jedva preživeli (FOTO)
Svoje prve majstorske fotografske korene započeo je u Rumi, počinje priču za Telegraf.rs njegov unuk Vladimir Sretenović (47) iz Kikinde.
- Deda Vasilije je rođen 28. aprila 1909. godine, potiče iz stočarske porodice, a pošto nije imao mogućnosti da se sam školuje, preko organizacije "Privrednik" odlazi u Beograd. Trebalo je da bude mesar, ali kada je nakon prve zaklane životinje pao u nesvest, odlučio se za fotografiju - prepričava Vladimir ono što je čuo od svog dede.
Prvo je bio kalfa kod jednog majstora u Rumi, nakon položenog ispita vraća se za Beograd gde dobija mesto u poznatom studiju "Lončarević". Vrlo brzo je napredovao i postao šef studija. Ovekovečio je mnoge bitne istorijske događaje, slikao je slavne i poznate, čak i kralja, zatim otvaranje Radio Beograda.
FOTOGRAFIJA VREDELA 15 JAJA
Dolazak u ravnu Kikindu za njega je bio svestan i sa jednim ciljem, omogućiti da fotografija bude dostupna narodu, te je ubrzo deda Vasilije stekao poverenje građana, seljana, siromašnog i bogatog sloja, svi su želeli da se fotografišu.
- Deda mi je pričao da je fotografija u to vreme bila u vrednosti 15 jaja, a pet jaja se dobijalo za dinar. Slika je mogla da se otplati i kada se skine letina, svi su imali mogućnost da ih deda Vasilije fotografiše - priseća se dedine priče unuk Vladimir.
U Kikindi je tada postojalo pet fotografskih radnji koju su držali Nemci, deda Vasa je bio jedini Srbin koji je otvorio radnju koju mu je iznajmio Jevrejin Josif Keler.
SIN SRETEN OVEKOVEČIO JE I TITA
Kako je vreme prolazilo Vasilijev sin, a Vladimirov otac, Sreten koji sada ima 74 godine, sve više je pokazivao interesovanje za fotografiju, te je u kikindskoj poznatoj školi izučio fotografski zanat. Nasledio je svog oca i tehnološki unapredio fotografiju uvodeći fotografisanje sa blicevima, kolor fotografiju i druge novine.
Kako priča Vladimir, njegov otac Sreten vrlo dobro pamti industrijalizaciju Kikinde, jer je bio fotografski svedok otvaranja najvećih preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji: "Livnice" , "Toze", "Hemika", "Prime", "Baninija". Takođe, bio je svedok poseta mnogih političkih ličnosti: Josipa Broza Tita.
Sa Sretena, interesovanje je prešlo i na unuka Vladimira, poznatog i priznatog fotografa danas. Kako i sam kaže, učio je od dede, oca, usavršavao se preko knjiga, časopisa poznatih svetskih izdavača.
- Gledajući fotografije nekad i sad, upečatljivo je da je portretna fotografija ostala prepoznatljiva za naš studio, svejedno radile se one na dnevnom svetlu, reflektorima ili blicevima. Poza, dobro osvetljenje i na kraju retuš osnove su svakog dobrog portreta - kaže Vladimir.
On se slaže sa tim da je fotografija pristupačnija nego ikada. Svako ima pravo da iskaže svoju sklonost putem aparata, telefona. Da li je fotografija na taj način postala kvalitetnija, veliko je pitanje.
- U velikoj masi fotografija, uvek se pronađe i neka dobra. Danas je teže biti profesionalni fotograf , upravo zbog velike konkurencije - ističe Vladimir čiji je rad priznala i Nacionalna geografija (2007) kada je dobio prvu nagradu za fotografiju "Predeli", na kojoj je strašilo koje čuva đeram.
U znak sećanja na svoga dedu i ujedno obeležavajući 81. godinu postojanja, porodica Sretenović organizovala je izložbu u galeriji "Terra" gde je predstavljeno više od 200 crno-belih izabranih fotografija koje su Sretenovići uradili od 1938. godine do danas.
Praunuk Vasilije (9) i praunuka Emilija koja više pokazuje interesovanje za muziku tek će odlučiti da li će nastaviti stopama svoje porodice koja je zasigurno ušla u antologiju fotografije. Jer ako pitate Kikinđane, ne postoji ni jedna kuća koja nema fotografiju sa čuvenim logom "Sretenovića" koji se nikada nije promenio.
(Dragana Ivanić)
Povezane vesti
Xiaomi 14 Ultra i Italijan promenili percepciju Srba
"Škola roditeljstva" u Kikindi: Nastavak jedne vrlo popularne radionice
Kada je umetnost u vašim rukama: 8 fotografa zabeležilo 8 evropskih gradova sa novom AI kamerom edge 50 serije
Žena zaspala u javnom prevozu, mašinovođa napravio fotografije: Zbog ove intimne je posebno kažnjen
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"KO ĆE DA PLATI PIVO DA MU KAŽEM ISTINU O DANKI?" Komšije osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić tvrde da se njegov otac ponaša GNUSNO
OVO JE MARIO KOJI JE UBIJEN KOD ČAČKA Napadač ga pozvao da razgovaraju, pa ga izrešetao, na mestu pucnjave i roditelji žrtve
DOLIJAO DEČAK UBICA IZ NOVOG SADA! Posle bekstva i niza pljački tinejdžer (13) ponovo uhvaćen, ALI MUČNA PRIČA NIJE GOTOVA
