Filmski Šicer umro je pre 3 nedelje, a stvarni agent Špiler počinio je gnusne zločine u Banatu: Srbija će morati da mu ih oprosti?

Otkako je pre tri nedelje umro Miodrag Radovanović Mrgud, publika se željno priseća nekih od najzapamćenijih uloga, a ona po kojoj će se Radovanovića gledaoci uvek sećati, jeste lik policijskog agenta Šicera u filmu "Salaš u malom ritu". No, malo je poznato ne samo da je ovaj surovi policajac zaista postojao i činio zlodela po Banatu, nego da će Srbija morati da ga rehabilituje, ako želi da ikada uđe u Evropsku uniju.

Juraj Georg Špiler već duže vreme se nalazi na spisku žrtava komunizma posle Drugog svetskog rata, iako je sam nad učesnicima NOB-a za vreme rata počionio gnusne zločine. Ipak, Savet Evrope od Srbije traži da osudi zločine komunističkog režima i uvede Dan žrtava komunizma posle Drugog svetskog rata, što ne bi bio toliko problem da se na spisku navodnih žrtava ne nalaze i ovakvi problematični slučajevi.

Preporučujemo

Juraj Špiler se vodi kao žrtva komunizma Foto: Printskrin / Ministarstvo pravde

A Špileru tu svakako nije mesto. Po nacionalnosti Hrvat, Špiler je rođen u Zagrebu, a još pre Drugog svetskog rata službu je dobio u Novom Sadu. Tu se sprijateljio sa pripadnicima folksodjčera i Kulturbunda. Nakon majskog prevrata i šestoarpilskog bombardovanja, Šiler je Nemcima počeo da odaje vojne i državne tajne.

No, kada su mađarske okupacione snage 13. aprila ušle i okupirale Novi Sad, odmah sutradan počeo je progon i ubijanje srpskog stanovništva. Među uhapšenima se našao i Juraj Špiler, kao visoki policijski službenik. On je bio osuđen na smrt i izveden na streljanje. Ranjen, sakrio se iza mrtvih i pokušao da pobegne, ali je uhvaćen. Na intervenciju folksdojčera pušten je i odveden u bolnicu.

Pošto je kao policijski službenik učestvovao u progonu ustaša, posle osnivanja Nezavisne Države Hrvatske, ustaše su tražile od Mađara da im isporuče Špilera. Da bih izbegao izručenje ustašama, Špiler je od folksdojčera dobio potvrdu da je Nemac, promenio svoje ime u Georg Špiler, a onda postavljen za predstojnika policije u Velikom Bečkereku.

NEZAPAMĆENO ZVERSTVO NAD KOMUNISTIMA I LOKALNIM STANOVNIŠTVOM

Uspešan kao obaveštajac, Špiler je za samo dva meseca uspeo da otkrije skoro čitavu organizaciju SKOJa-a u Bečkereku, a potom i da uhapsi partizanku Olgu Petrov. Olga je stravično mučena u policijskog stanici, ali kada hrabra žena ništa nije otkrila, ostalo im je samo da je pošalju u logor.

Spomenik Olgi Petrov u Pančevu Foto: Wikipedia/Branislav Jovanović

Njegova surovost ubrzo se pokazala u svojoj punoj snazi, a gnušali su je se i sami Nemci. Već u septembru 1941. nemački narednik ga je prijavio krajskomandantu, zbog sadističkog saslušanja komuniste Žarka Momirskog. Ove primedbe samo su uticale da Špiler još više napreduje.

Špiler se hvalio time da upotrebljava 60 različitih metoda mučenja, ali da je dovoljno da samo jedan od uhapšenih poklekne, pa da krug počne da se širi. 

Lukavi policajac umeo je da proceni od koga može da informacije iznudi mučenjem, a koga treba ubeđivati. Neke prekaljene komuniste nije ni mučio. Znao je da će izdržati, te ih odmah slao na streljanje.

Špiler se tokom vremena oslobađao uticaja svojih pretposatvljenih i direktno se vezivao za Gestapo. Formirao je grupu od 15 dobro obučenih policijskih agenata, koju je nazvao Udarna grupa. Tokom marta 1942, u borbi protiv Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu, Špiler je opkolio kuću u kojoj su se nalazili Braca Petrov (Olgin suprug), njegova sestra Jelisaveta Beba i Stanko Tomić. Odbivši da se predaju, oni su puna tri časa pružali otpor policiji. Braca je u okršaju poginuo, dok su Jelisaveta i Stranko bili ranjeni.

Streljanje 12 članova SKOJ-a u Bečeju 11. novembra 1941. godine od strane mađarskih fašista. Podignutu pesnicu drži Milan Gavrić. Foto: Znaci.net/Slikepartizana.com

Otkrivanje i likvidacija Žarka Zrenjanina Uče, sekeretara PK KPJ za Vojvodinu, novembra 1942. godine, desili su se gotovo slučajno, usled izdajstva jedne žene, ali je i u ovoj akciji učestvovao Špiler.

Pored hapšenja istaknutih komunista, Špiler je rukovodio akcijama čišćenja terena i blokadama naselja u svim krajevima Banata. U februara 1942. godine čitavih 13 dana selo Kumane je bilo poprište divljanja njegovih policajaca. Tada je ubijeno i ranjeno 9 partizana, a uhapšeno oko 200 ljudi, pod optužbom da su partizanski jataci. Juna 1943. godine izvršio je dvodnevnu blokadu sela Vojvoda Stepa, Aleksandrovo, Banatsko Karađorđevo i Klarija i uhapsio 44 ljudi. Januara 1944. je izveo četvorodnevnu blokadu sela Višnjićeva i uhapsio 166 ljudi, a u martu je u Karađorđevu i Aleksandrovu uhapsio 87 navodna partizana.

Nacisti posmatraju dečaka koji stoji iznad svoje streljane porodice. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-A0706-0018-030 / CC-BY-SA 3.0

TRI ODLIKOVANJA I LOGOR DAHAU

Za svoju službu u okupatorskoj policiji Špiper je bio tri puta odlikovan Gvozdenim krstom - najpre Krstom za ratne zasluge (bez mačeva), Krstom za ratne zasluge druge klase sa mačevima i Krstom za ratne zasluge prve klase sa mačevima.

Septembra 1945. godine je bio pozvan na saslušanje i tada je Amerikancima otkrio sve o svojoj policijskoj delatnosti, u nadi da ga neće izručiti Jugoslaviji, jer se borio protiv komunsita. Potom je bio uhapšen i upućen u internaciju u bivši nacistički logor Dahau. Iako mu je tvrdnja da je Nemac-folksdojčer, 1941. godine spasila glavu, u zarobljeništvu se više nije izjašnjavao kao Nemac. U toku njegovog boravka u Nemačkoj, u Jugoslaviji je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača na području Banata organizovala veoma opsežnu akciju prikupljanja podataka i dokaza o mnogobrojnim Špilerovim zločinima. Na osnovu utvrđene odgovornosti, Pokrajinska komisija za Vojvodinu ga je 1. aprila 1946. godine proglasila za ratnog zločinca, a zatim je to 10. maja 1947. godine potvrdila i Državna komisija.

Logor u Dahau Foto: Wikimedia/BetacommandBot

Proces izručenja Juraja Špilera jugoslovenskim vlastima je bio veoma dug i trajao je skoro dve godine. Prvi zvanični zahtev za njegovo izručenje podnet je 7. marta 1946, a prvo saslušavanje sa njim u Dahau je obavljen tek 9. januara 1947. godine. Početkom 1948. godine je isporučen u Jugoslaviju. Suđenje mu je održano od 24. novembra do 2. decembra 1948. godine u Zrenjaninu pred Krivičnim većem Vrhovnog suda Autonomne Pokrajine Vojvodine, kojim je predsedavao sudija Petar Varga.

- Bio sam na suđenju i želeo da izbliza vidim lice tog monstruma koji je svojom rukom dodao ime mog brata na spisak za streljanje. Ničeg ljudskog na tom licu: samo izraz cinika, sigurnog u svoje znanje i inteligenciju - rekao je još 1976. godine Dejan Radovanović, tada viši kustos zrenjaniskog muzeja, za RTV reviju.

Nemački vojnik negde u Hercegovini dotuca ranjenog partizana, verovatno tokom Bitke na Neretvi, tzv. Bitke za ranjenike. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Pored njega, na istom procesu je bilo suđeno još pet lica. Odlukom suda Juraj Špiler je osuđen na kaznu smrti vešanjem, trajni gubitak političkih i građanskih prava i konfiskaciju imovine. Pored njega, na smrt je bio osuđen i Karl Heim, komandant Dojče Manšafta, dok su ostali osuđeni na vremenske kazne. Molba za pomilovanje mu je odbijena 8. aprila 1949. godine i ubrzo potom je pogubljen.

Lik Juraja Špilera, poslužio je kao inspiracija piscu Arsenu Dikliću za lik policijskog agenta Šicera u romanu Salaš u Malom ritu. U istomenom filmu i seriji, reditelja Branka Bauera iz 1975. godine lik Šicera odigrao je veoma uspešno glumac Miodrag Radovanović.

Video: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Telegraf.rs)