Srbija je tek sad primljena u CERN, a Jugoslavija bila jedna od 12 zemalja koje su osnovale prestižnu organizaciju

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) primila je danas Srbiju kao svoju 23. državu članicu nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji, saopštio je Institut za fiziku.

Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić tim povodom ističe da je ulaganje u naučna istraživanja važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas.

Preporučujemo

- Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemlkama članicama CERN-a - rekla je Brnabić.

Predsednica Saveta CERN-a Ursula Basler je kazala da "Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente". 

Podsetimo, CERN openlab i srpska kompanija Comtrade su prethodnog septembra potpisali još jedan ugovor o saradnji, čime je Comtrade ostao jedina srpska firma i jedna od 10 firmi u svetu koja razvija softvere za potrebe CERN-a.

- Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi članici - rekla je Basler.

Hadronski sudarač u Ženevi, Foto: flickr/Neil Hinchley

Generalna direktorka CERN-a Fabiola Ðijanoti naglasila je da ima veliko zadovoljstvo da poželi dobrodošlicu Srbiji kao 23. državi članici. 

- Srpska naučna zajednica je tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima. Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja - izjavila je Ðijanoti.

Pristupanje Srbije CERN-u pozdravio je i ministar Mladen Šarčević.

- Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka - rekao je Mladen Šarčević, srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U saopštenju se podseća da, dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima.

Hadronski sudarač u Ženevi, Foto: AP/Tanjug

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

CERN i Srbija su 2001. godine zaključili Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61 eksperimentima.

Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koje izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica - FCH i CLIC, koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Takođe, kompanija Comtrade je od 2015. godine član CERN openlab-a gde aktivno učestvuje u razvijanju softvera najvećeg nuklearnog instituta u svetu.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članarana će doprineti mogućnostima za zapošlkavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)