Kako je Mira Marković samim rođenjem počinila 1 od 4 zločina nad svojom majkom, Verom Miletić

Novinar "Nedeljnika" Darko Hudelist, napisao je feljton o putu Vere Miletić, majke pokojne Mire Marković, paralelno sa ćerkinim životom, pod naslovom "Četiri zločina prema Veri Miletić".

On je u ovom tekstu, kada se govori o počiniteljima zločina nad Verom, mislio najpre na njene partijske i partizanske kolege, koji su umnogome, kako piše autor, kumovali ovakvoj njenoj tragičnoj sudbini.

Preporučujemo

Možda je, piše Hudelist, izraz "zločini" u ovome slučaju pretežak i pomalo neprimeren (ili "politički nekorektan", može se i tako reći), ali on nije uspeo da nađe bolji i adekvatniji izraz za teške i (gotovo) "neoprostive nepravde koje su učinjene prema Veri Miletić, a zbog kojih niko nikada nije odgovarao, nego je sva krivica i ljaga bačena na nju samu. Licemerno i okrutno."

Vera Miletić; Foto: Fotografija iz knjige Đ. Labovića

PRVI "ZLOČIN" - DOLAZAK MIRE NA SVET

- Prvim "zločinom" (sa navodnicima ili bez njih) nazivam sam dolazak na svet Mire Marković, kćerke Vere Miletić, na salašu u Brežanama kraj Požarevca, 10. jula 1942. Kao i ono što se dogodilo neposredno nakon njega.

DRUGI "ZLOČIN" - ODVOĐENJE VERE U BEOGRAD

Drugi je zločin odvođenje Vere Miletić iz (koliko-toliko sigurne) unutrašnjosti Srbije u okupirani i policijskim agentima krcati Beograd, pred kraj augusta 1943., sa zadatkom da ona (kao mlada, nedovoljno iskusna 23. godišnja žena i majka, dojuče još devojka ili tinejdžerka), kada to već nisu bili u stanju učiniti njeni partijski šefovi, poveže konce u posve rasturenoj (nakon provala i racija pred kraj 1942. i početkom 1943.) beogradskoj partijskoj organizaciji, odnosno da - kako je to navedeno u knjizi Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945 - "bude rukovodilac Mesne organizacije (KPJ u Beogradu - op. aut.) dok se ne formira Mesni komitet.

Foto: Profimedia/Polaris

Šanse da tako nešto učini i pritom ostane živa bile su praktički ravne nuli. Drugim rečima, Vera Miletić je odvedena u Beograd kao "ovca na klanje". Njena kćerkica Mira imala je tada nešto više od godinu dana - piše Darko Hudelist u svom Feljtonu u "Nedeljniku".

TREĆI ZLOČIN - PREPUŠTENA SAMA SEBI

Darko Hudelist, za treći zločin smatra prepuštanje Vere Miletić (ali i ne samo nje) svojoj vlastitoj sudbini u trenucima njenog hapšenja, 5. oktobra 1943.

- Petar Stambolić se tada po Beograda skriva i ne reaguje. Blagoje Nešković je, čim je Veru doveo u Beograd, otišao na slobodnu teritoriju u južnu Srbiju. Moma Marković je takođe negde po šumama i gorama, duboko u unutrašnjosti Srbije - piše u "Nedeljniku".

Foto: Tanjug/AP

ČETVRTI ZLOČIN - PROGLAŠENJE RATNIM IZDAJNIKOM

I četvrti je zločin, prema pisanjima Hudelista, proglašenje Vere Miletić ratnim izdajnikom. A ovi koji su je proglasili ratnim izdajnikom proglasiše sami sebe - narodnim herojima.

- Svim tim zločinima možemo pripisati i peti zločin: traumatično odrastanje male Mire, odnosno "proizvodnja" te devojčice i devojke u najvećeg "monstruma" u novijoj (mislim na 20. vek) istoriji Srbije.

OTAC IH JE NAPUSTIO UBRZO NAKON ROĐENJA

Nakon porođaja, Vera Miletić nije mogla biti sa svojim detetom, jer je morala da nastavi svoj mukotrpan partijski (partizanski) rad, u Brežanu i okolici. Moma Marković ju je pak ostavio negde pred kraj leta 1942. Mala Mira je stoga prebačena na sigurno, kod Verinih roditelja u Malo Crniće. Verin otac Dragomir, ugledni srpski patriota, učesnik Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata te nositelj nekoliko ratnih odlikovanja (prošao je i "albansku golgotu" 1915. na 1916), bio je u Malom Crniću upravnik Bajlonijevog mlina, čiji su vlasnici, Bajloni, bili Česi. Malu je Miru iz Brežana u Malo Crniće prebacio radnik u Bajlonijevu mlinu Božidar Jovanović.

VIDEO: Mira Marković preminula u bolnici u Moskvi

(Telegraf.rs/Nedeljnik)