≫ 

Zašto se Šumadinci rastuže kad na starom spomeniku vide cvet i spuste pogled kad vide šajkaču (FOTO)

U gružanskoj varoši Borač i danas postoji groblje iz 16 veka, a pod njim još jedno iz 13. Ovde je najveća grupacija spomenika kapačara na celom Balkanu

  • 19

Spomenik i na njemu uklesana šaka koja drži cvet, onome ko zna da "pročita" dovoljno je da se srce stegne. Jer pod kamenom leži mlad čovek, prerano "ubran" iz života. Na ovom su mestu spomenici zapravo kamene knjige koje više govore o preminulima nego reči na mermeru u 21. veku.

U gružanskoj varoši Borač i danas postoji groblje iz 16 veka, a pod njim još jedno iz 13. Ovde je najveća grupacija spomenika kapačara na celom Balkanu, u opštini Knić, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca.

Spomenici, sumadija

Mirko Novaković - sa druge strane spomenika cvet u ruci Foto: Telegraf

- Najstariji grob u ovom, da kažem vidljivom delu, je iz 16. veka, dok arheolozi kažu da se ispod ovog groblja nalazi još jedno iz 13. Ovo je kulturno i istorijsko blago Gornje Gruže. Spomenici su, inače, bili obojeni, a neki još i danas jesu, bojesu ostale. Specifični su i po svojim umetničkim vrednostima - objašnjava Mladen Novaković, veroučitelj u varošici Borač.

Spomenici, sumadija

Nekada bili obojeni - neke boje ostale Foto: Telegraf

Pod jednim od spomenika je njegov predak. Mirko Novaković iz Gruže poživeo je tek 18 leta u upokojio se 1918. To je navedeno na prednjem delu spomenika. Ali, crtež na drugoj strani kamenog krsta dovoljan je za tugovanje. Na njemu šaka i u njoj cvet.

Spomenici, sumadija

Foto: Telegraf

- Ako je čovek preminuo previše mlad, na spomeniku je prikazan cvet u ruci. Ako je preminuli bio vojnik, slika je sa puškom i šajkačom. Ako je bio drvoseča, prikazan je sa sekirom i tome slično. Iz toga se i sa spomenika može

videti ko su bili preminuli, čime su se bavili, praktično i kakav su život vodili - objašnjava veroučitelj.

Spomenici, sumadija

Mladen Novaković - veroučitelj Foto: Telegraf

Na drugom spomeniku stoji "sarani se" Vladimir, sin Obradov, žive 16 godina. I pod tekstom - šajkača.

Ako se ovi spomenici uporede sa današnjim, deluje da daleko više govore o onima koji su se otisli u večnost pod njima. Ime Petar Petrović sa godinom smrti u 2018. ne govori ništa o njemu, ali isto ime sa isklesanom šajkačom i godinom smrti 1918. govori mnogo više.

Spomenici, sumadija

Foto: Telegraf

Ovaj drugi Petar stradao je braneći otadžbinu, a ako mu je večna kuća na seoskom groblju, ostavio je zemlju, stoku i porodicu da bi odbranio svoju državu.

Spomenici, sumadija

Foto: Telegraf

Tačan broj spomenika na starom groblju u varošici Borač nije poznat. Ovde su sahranjivani meštani od 16. veka sve do kraja Drugog svetskog rata. Koliko je pod ovim grobljem humki iz 13. veka tek niko ne zna. Nije detaljno istraživano.

Spomenici, sumadija

Cvet u ruci - dovoljno za tugu Foto: Telegraf

- Ovde je najveća grupacija spomenika kapačara na celom Balkanu. Specifični su jer imaju "telo" od kamena i odozgo kapak, kao krov ili nadstrešnicu koja ih štiti od uticaja vremenskih prilika. Liče na ekser. Zbog toga su dugovečniji nego drugi - objašnjava veroučitelj Mladen Novaković.

Spomenici, sumadija

Sin Obradov je nosio šajkaču Foto: Telegraf

Na prastarom groblju u varoši Borač, kraj čuvenog Boračkog krša, koji je zapravo ugašeni vulkan i mnogo kasnije srednjovekovna tvrđava, nisu sahranjivane samoubice, ali ni najviđeniji ljudi. Samoubice počivaju u dnu porte crkve preko puta groblja. Najveći dobrotvori sahranjivani su tik uz crkvu.

Spomenici, sumadija

Foto: Telegraf

(M.R.)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ana

    25. maj 2019 | 21:02

    Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај' на гробљу, на голему? — Та увек смо ми на њему. Гробље ј' земља ком се ходи; Гробље ј' вода ком се броди; Гробље — врти и градине; Гробље — брда и долине, Свака стопа: Гроб до гроба. Гробље ј' спомен доба свију, Гробље — књиге што се штију, Повесница свих земаља, Староставник цара, краља. И читуља виших слика Избраника, мученика, Од почетка памтивека, Све ј' то гробље — Ал' је и колевка. Нема броја ни имена У висини звездам' свима, Камол' броја и спомена У земљици гробовима! Милионе прогутала ј' тама, Црна тама многих тисућлећа, Нико их се више и не сећа, — Но погдеком увек гори свећа. Ил' је свећа, ил' је име светло, Ил' су дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својим зраком красе. Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају — Кад се умље у прошлост удуби У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете У давнине и свете и клете, Да ти мисо пута не помете. То су ватре догласнице, Пружајућ' се из даљних еона У поворци оној дугој — Достављајућ' једна другој Струјом која напред лети, Тежећ' само једној мети. Па се тако светли млази — Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. — У гроб само сруши кости, Стресе пепо кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности. Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове ове светле, Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац борцу довикиво: „Где ја стадох — ти ћеш поћи!” „Што не могох — ти ћеш моћи!” „Куд ја нисам — ти ћеш доћи!” „Што ја почех — ти продужи!” „Још смо дужни — ти одужи!” То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком И Божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком. Око сваког светлог гроба (Баш ко горе око звезда) Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара, Душе чисте, срца млада, Наследници светог жара; — Ту се слего живот млади Да се с гробом разговара. „И ти паде, драги брате!” — „Нисам, децо, вас док траје!” „Је л' ти борба била тешка?” — „Покушајте, милина је!” „Шта си хтео? — куд си пош'о?” — „Тамо куд се стићи мора!” „Зар је вера тако јака?” — „Увек јача од злотвора!” „Мало нас је кој' би смели” — — „Ал' вас јака сила креће!” „Зар ко може стићи цели?” — „Ко посумња никад неће!” — „А ко беху они диви Који су те напред звали, Који су те ојачали, Који су ти крила дали?” — „То бејаху идеали! Без њих нема више лета Над облаком мрака густа, Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, живот празан — младост пуста!” Око сваког светлог гроба Прикупљо се живот нови, Наследници светлог жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке. — Јест. тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага! И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега, — Ал' је сино гробак нови, — Ви стојите око њега. Ту погледа брат на брата, П' онда горе, п' онда у се; Груди дршћу, уста ћуте, Али душе разум'у се. Да л' то снага ниче нова? — — Даруј, Боже, благослова, Да вас здружи братска слога, Заветнике који с' купе Око гроба Ђуринога

  • Nn

    25. maj 2019 | 21:30

    Hvala textopiscu na ovom textu.

  • Srna

    25. maj 2019 | 20:58

    Борачки Крш Борач се по природним лепотама и својој прошлости убраја у најлепша села гружанског краја. Налази се на надморској висини од 333м. Карактерише га богато културно-историјско наслеђе, погодан географски положај и разноврсност флоре и фауне. Читавим селом доминира Борачки крш (503 м) природна реткост вулканског порекла, по коме читав крај препознатљив. На врху Борачког крша се налазе остаци старог средњовековног града Борча из доба деспота Стефана Лазаревића. У подножју крша се налази црква из XИВ века и гробље из XВИИ века. Пут поред цркве води ка врху Борачког крша на коме се налази Крива плоча, најтеже доступно место на кршу. Ово место пружа јединствени поглед на гружански крај. Посебно обележје селу даје Борачка река, чиста незагађена вода која се улива у Гружанско језеро. У селу је очуван велики број старих српских кућа, а у некима од њих се може добити смештај и исхрана јер се мештани баве сеоским туризмом. Поред сеоског туризма село је погодно и за планинарење , ловни туризам, пешачење, сакупљање лековитог биља… Ja nista lepse videla nisam a toliko se malo ulaze u to mesto... Srna

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA