"Ceo Paštrik se tresao, posle nekoliko trenutaka digla se ogromna pečurka. Selo je nestalo, sprženo je sve"
Tražili su svoje drugove među ugljenisanim telima, izvlačili iz zatrpanih ruševina i molili se za sopstveni život
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mad4red
Pravi pakao ste prosli, slava i hvala svima Vama. A na nama je da to postujemo, dok smo se kupali po moru vi ste branili granicu. Ako zbog nicega drugog zbog VAS da ne zaboravimo da nam je zemlja oteta i da je ne zelimo pokloniti nikome.
Dok ste Vi ginuli
POJEDINI SU se bogatili, slagali 500 na 500€ pa tako par stotina hiljada puta, onda su NEKI stavili potpis "na neki dokument" i VAS JUNACI poslali u zaborav, ZAŠTO I za koga ste ginuli, sad neki drugi pregovaraju o podeli zemlje natopljenu Vašom kravlju....
👤
Јуче Цер и Колубара, данас Паштрик и Кошаре. Јуче Мишић, Путник, Степановић, данас Павковић, Делић, Лазаревић. И увек тај упорни Србин. Обичан, мали, а опет горостас, див, Србин. Могу да нам отимају Косово и Метохију до бесвести. И Арнаути и Американци и Британци и сав тај белосветски некрст. И могу га наши политичари губити и давати за столом до изнемоглости. Али оно ће увек бити наше. Јер нико не зна да га воли као Србин. И нико не зна да гине за њега као Србин. И нико не зна толико стрпљиво да чека као Србин. Политичари одлазе и долазе, дају и узимају. Људи пролазе. Само је Косово и Метохија вечна, јер је уткана у гене Србина. Слава јунацима са Паштрика и Кошара. Слава сваком Србину који је своје кости у ову свету земљу посадио и крвљу је својом залио.