Dojče-bum u Vojvodini: Decu masovno prijavljuju za nemački, čak i u vrtićima, razlog je poražavajući

- Koliko god da smo ponosni što se sve više mladih odlučuje da uči nemački jezik, toliko smo svesni činjenice da ga dobar deo njih uči zbog odlaska iz zemlje - kaže za Radio slobodna Evropa predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Srbiji Mihael Plac.

Pre više od deset godina u Subotici je otvoreno prvo nemačko zabavište, a već naredne godine otvorena su i prva bilingvalna odeljenja u Osnovnoj školi "10. oktobar", u kojoj se deo predmeta predavao na nemačkom, a deo na maternjem jeziku. Danas je interesovanje za takva odeljenja i učenje ovog jezika višestruko uvećano.

Preporučujemo

Mihael Plac kaže za RSE da se nemački jezik uči u 22 osnovne škole i 11 gimnazija u mestima širom Vojvodine. U znatno više mesta, kako dodaje, nemački je izabran kao prvi strani jezik u nastavi.

Pri tome je Nemačka najčešće destinacija u koju odlaze mladi, ali i stariji, tražeći sigurniju egzistenciju.

U nekim školama u Banatu objašnjavaju da su to izabrali roditelji, želeći da svojoj deci omoguće lakši odlazak u zemlje Evropske unije (EU).

- Teško je kao roditelj razmišljati na taj način, ali iskustvo nas je naučilo da moraš biti spreman na sve - kaže Laslo Palfi iz Zrenjanina.

U Subotici roditelji i dalje šalju decu u dvojezične vrtiće, a prve generacije su već prošle kroz osnovno bilingvalno školovanje - na mađarskom i nemačkom, odnosno srpskom i nemačkom jeziku.

Od prošle godine, međutim, nešto je promenjena forma učenja nemačkog, navodi Kornelija Dobo, predsednica nemačkog udruženja "Maria Tereziopolis" i osoba zadužena za obrazovanje u nemačkom Nacionalnom savetu.

Foto: Promo

- Ministarstvo prosvete je ukinulo bilingvalnu nastavu od i do četvrtog razreda, i tu je nastao veliki vakuum i pitanje šta će biti sa decom koja su već upisala dvojezičnu osnovnu školu nakon bilingvalnog vrtića. Mi smo u Nemačkom nacionanom savetu ipak uspeli da pronađemo zanimljivo rešenje, koje izgleda do sada nije bilo primenjivano, a to je sporazum sa školom '10. Oktobar' o poslovno-tehničkoj saradnji. Tako smo aplicirali u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke da nam finansijski pomognu za održavanje dva časa nedeljno za prva četiri razreda. Ovo se pokazalo kao vrlo dobra praksa, i nadamo se da će se to nastaviti i ove godine - navodi Dobo.

U međuvremenu je, kako dodaje, "i država prepoznala potrebu da se obezbede dodatni časovi nemačkog jezika, dok je Nacionalni savet radio na tome da se uvede nemački jezik sa elementima nacionalne kulture, kao dodatni fakultativni predmet". Dobo kaže da je ovo odobreno za prvi i drugi razred.

Od petog do osmog razreda bilingvalna nastava se i dalje odvija, ali se i ona donekle izmenila. Problem je, kako za RSE navodi Dobo, nedostatak kadra.

U mnogim srednjim školama širom Vojvodine se sve više nemački pojavljuje kao prvi jezik, što je prethodnih decenija bila retkost.

- Gimnazija u Somboru je, recimo, stekla uslov da svi đaci koji prođu kroz takav program učenja mogu polagati tzv. 'Faš ispit'. To je međunarodno piznat ispit o znanju nemačkog jezika sa kojim mogu da idu bilo gde - kaže predsednik Nacionalnog saveta nemačke manjine Mihael Plac.

Pored oficijelnog učenja jezika, časovi nemačkog se organizuju i pri nemačkim udruženjima, kojima se takođe moguće obratiti za pomoć pri učenju.

(Telegraf.rs/Radio slobodna Evropa)