• 16

Da li odgajanje "malih snobova" i dečiji rođendani kao "male svadbe" pokreću novo vršnjačko nasilje?

Moramo da razgovaramo o novom vidu vršnjačkog nasilja, sve prisutnijeg i na medijskim stranicama.

  • 16

Možda ste ovih dana čuli za izraz "fušer"? Ne, nije u pitanju majstor koji nešto nije odradio kako treba, već nova "oznaka" za decu koja ne nose markiranu, skupu garderobu i obuću. To nije komadić tkanine koji je prišiven na zadnji deo Nike trenerke već etiketa koju dobiju deca koja nemaju pomenutu trenerku. Ili neku skuplju, bitno je samo da je markirana. Da li je i ona Made in China, baš kao i ona druga, jeftina garderoba, to današnjoj deci nije bitno uopšte.

To je novi vid vršnjačkog nasilja u kom se koristi aplikacija kojom se skenira etiketa da bi se utvrdilo da li je neka roba bofl ili original. Krajnji rezutat može da bude i fizičko zlostavljanje. Ranije su deci otimane bolje patike, skidane s nogu usred školskog dvorišta, kradeno je sve što je bilo skupo. Tada su to verovatno radila deca čiji su roditelji bili slabijeg materijalnog stanja. Danas je situacija obrnuta, oni koji imaju mame i tate s "dubljim džepom" maltretiraju ove ostale. Ruku na srce, to što neko ima skupe patike ne znači da ima i situirane roditelje, možda su mama i tata "samo" radnici koji žele detetu da priušte šta želi, makar posle krpili kraj sa krajem do plate.

DECI PRAVIMO MALE SVADBE

Tako je na ovu vest jedna majka reagovala napisavši: "Očekivano ponašanje. Deci se počevši od prvog rođendana i svakog sledećeg prave "male svadbe" sa po nekoliko različitih odevnih kombinacija za slavljenika/slavljenicu, maskenbali u vrtiću podrazumevaju kupljene kostime (ne, više ih ne prave sami sa vaspitačima)... Naravno da će u daljem školovanju sve to dovesti do ovakvog ponašanja".

I onda, kako smo od sendviča za drugare i torte koja se žutila od domaćih jaja stigli do malih svadbi o kojima ova majka priča? Do toga da devojčice, jedva prohodale, nose cipelice sa štiklicama, tigraste šare i imaju nalakirane nokte. Takva deca sutra će, dok rastu, lestvicu očekivanja dizati sve više.

Devojcica, princeza

Od malih nogu ih učimo da su mamine i tatine princeze koje mogu da imaju sve što požele, Foto: Shutterstock

ODGAJAMO MALE SNOBOVE

Ova mama je u pravu, sve to dovodi do posledičnog maltretiranja dece koja nemaju istu ili bar cenovno sličnu garderobu. Tako odgajamo male snobove, kojima će sutra sve biti malo. Takva deca ne znaju šta znači istrčati na travu i ozeleneti kolena jer su navikla na telefone od kojih ne vide dalje od svog nosa. Oni neće biti empatični prema nekome ko nosi trenerku od 1.000 dinara, jer imaju ono što požele i nenaviknuti su na drugačije.

Njima verovatno nije jasno zašto neko kupuje patike kod Kineza. Oni ne razumeju sve što je drugačije, različito ili jedinstveno. Oni će upirati prstom u devojčicu koja ima drugačiju frizuru jer ne želi da liči na ostale ili na dečaka koji u dvorištu uvek nešto čita. I to iz knjige! Ha, ha, nemoguće da taj nema telefon, zlobno će se kikotati! Možda samo ne želi da ga ima ili ga ima, a misli da ne treba da ga nosi u školu.

Možda ona devojčica ne želi da ima istu frizuru kao 90 posto drugih devojčica, već hoće da se razlikuje. A to ne može ako nosi patike sa oznakom. Ili ima dugu kosu. Njoj su lepše jeftinije izvezene patike sa cvetićima.

Patike

Brendirane patike, Foto: Pixabay/StockSnap

Ne moraju stručnjaci i upućeni da nam kažu da živimo u potrošačkom društvu. Znamo mi to i sami. Znamo da deca kopiraju ono što vide i žele ono što nemaju. Cena i brend postaju zamena za identitet, naveo je jedan dečiji psihijatar. Pa učimo ih onda da od posedovanja najskupljih patika u odeljenju neće postati pametniji, a da firmirana majica ne doprinosi tome da budu duhovitiji i voljeni u društvu. Da se za svoj status izbore nečim što nije materijalno. Da ne kopiraju loša ponašanja roditelja i isprobavaju ih na drugoj deci. Da ne budu bahati samo zato što im se može.

Ispravka, možda će i biti "voljeni" u društvu, ali znate da takve ljubavi ne traju i nisu iskrene. Niko ne voli zlostavljače, pogotovo one u skupim patikama.

KAKO REŠITI SITUACIJU

Šta biste radili da vam dete jedan dan dođe i kaže, skoro pa osuđujućim tonom, da jedan njegov drugar kupuje kod Kineza svoju odeću. A dete je malo, recimo, drugi razred osnovne škole.

A: Smejali biste se zajedno tom malom nesrećniku!

B: Objasnili biste detetu da nije bitno gde ko kupuje, da neki ljudi imaju manje novca, neki više i da nije lepo drugara da ocenjuje po tome.

C: Pokušali biste da ga naterate da se zamisli, šta da on nosi jeftiniju garderobu? Kako bi se osećao da njega zbog toga zadirkuju?

D: Šta znaju deca...

Ja sam svoje rešenje našla, a vi nam pišite u komentarima kako biste rešili ovu situaciju.

(J. V / j.vucic@telegraf.rs)

Komentari

  • Prle

    To je sve došlo vremenom: kada su brđani sišli u gradove i okupirali ih svojim primitivizmom, nekulturom, nevaspitanjem, drekom.

  • AcaFaca

    Joj kakve su danasnje generacije mlade a ni ovi stariji 20-35 godina nisu nista bolji. Samo pare pare pare koliko imas para toliko vredis kao covek. Ne druze se zbog ljudi nego zbog para i koristi. Vencavaju se isto tako i prave decu... Pa ta ista deca posle to ispoljavaju... Kao drustvo smo ja mislim dotakli dno i sad bismo trebali da idemo ka gore... Ili se varam...

  • ajde

    Poticem iz porodice visoki intelektualaca, imao sam nepojedivu cokoladu. Tokom skolovanja nikome nisam govorio sta su mi roditelji i da moji imaju. Nazalost umrli su , a nisu docekali unuka .Kad je moj sin krenuo u skolu pocele su sankcije, nije se imalo , prinudni odmori. U razredu je imao iskomleksirano dete, iskompleksiranih roditelja koje se svima smejalo ako nemaju originalne patike. Kupovali smo patike kod Kineza i objasnjavali detetu da nije sve u garderobi i da je mene kad sam se ja skolovao bilo sramota sto sam imao. Kineske patike su se raspadale sa casovima fiskulture odnosno fudbala. Trajale su jednu nedelju. Onda smo shvatili da je bolje da kupimo original patike, koje su trajale citav mesec dana. Sve je to mucno bilo, dete je trazilo normalan zivot, a mi smo krpili kraj sa krajem. Onda sam ja poceo privatno da radim nesto i dopunjavao budzet. Tada nam je bilo malo lakse, nismo bili na granici siromastva, mada smo i supruga i ja sa zavrsenim fakultetima. Danas moj sin ima vise nego ono dete sto mu se smejalo i mislim da je postao kvalitetniji covek od njega.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima