Šta se dešava u Rusiji? Podrška Vladimiru Putinu pala na najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu

Rejting odobravanja ruskog predsednika Vladimira Putina pao je sedmu nedelju zaredom na 65,6 odsto, što je njegov najniži nivo još od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prema podacima državne agencije za istraživanje javnog mnjenja VCIOM.

Ruski lider, koga je Boris Jeljcin postavio za vršioca dužnosti predsednika samo osam godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, upravlja zemljom od 1999. godine, bilo kao predsednik ili kao premijer, prenosi Reuters.

Preporučujemo

Bivši potpukovnik KGB, koji je posmatrao raspad Sovjetskog Saveza dok je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj, Putin će nadmašiti Josifa Staljina i postati najdugovečniji vladar Rusije još od carice Katarine Velike ukoliko završi svoj aktuelni šestogodišnji mandat.

Međutim, njegovi rejtingi, iako i dalje visoki prema zapadnim standardima, zabeležili su pad poslednjih nedelja. Rejting odobravanja pao je sa 73,3 odsto u martu, dok je poverenje u njega u istom periodu opalo na 71 odsto sa više od 77 odsto, prema VCIOM.

Nije odmah jasno zbog čega, uprkos tome što je i dalje veoma visok, Putinov rejting opada. Prošle nedelje naložio je najvišim zvaničnicima da pronađu načine za podsticanje ekonomije nakon njenog pada u prva dva meseca ove godine.

Pojačane restrikcije mobilnog interneta, aplikacija za razmenu poruka i VPN servisa izazvale su nezadovoljstvo među mnogim Rusima u poslednjih nekoliko meseci.

Putin je izjavio da su prekidi interneta neophodni iz bezbednosnih razloga, ali da organi reda moraju pokazati "snalažljivost" kako bi pronašli rešenja i obezbedili funkcionisanje ključnih usluga.

Državna cenzura

Usled rata i državne cenzure, pitanje šta Rusi zaista misle predmet je značajnih rasprava. Putinove pristalice ukazuju na ankete koje pokazuju široku podršku njegovoj vlasti, dok protivnici dovode u pitanje iskrenost odgovora u tako kontrolisanom okruženju.

Njegov rejting odobravanja porastao je nakon invazije na Ukrajinu, skočivši sa 64,3 odsto na nešto ispod 80 odsto, i tokom većeg dela rata zadržao se iznad 75 odsto, uz povremene padove nakon objave mobilizacije vojske 2022. godine, prema podacima VCIOM.

Istovrmeno, poverenje u premijera Mihaila Mišustina palo je na 53,8 odsto, bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva poraslo je na 36,8 odsto, rejting komunističkog lidera Genadija Zjuganova porastao je na 32,7 odsto, a rejting lidera Pravedne Rusije Sergeja Mironova porastao je na 29,8 odsto.

Uoči parlamentarnih izbora koji se zakazuju za kraj septembra, neki blogeri i političari su uputili niz neobično javnih upozorenja da u Rusiji moraju doći do promena kako bi se izbegao rizik od nemira.

(Telegraf.rs)