• 27

Danas je Sveta Petka, svetiteljka-zaštitnica žena: Ovo su čuda u koja vernici veruju

U kalendaru SPC ovaj dan je obeležen crvenim slovom

  • 27

Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski (989 - 996) Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je napustila roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju.

Sveta mučenica Paraskeva - Petka

Foto: pravoslavie.ru

Izvori lekovite vode

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti. Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Odmorite s kućnim poslovima

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Crkva Ružica

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Mića iz kafića

    Sveca, ili Sveticu, koji me počasti za svoj dan nekim dobitkom na bingu ili kladionici ću da slavim. Nema bjanko slavljenja dok ne dokažu da me bar neko od njih vole. A ko me od njih vole on će i da me počasti.

  • Brankica

    Hvala ti sveta Petko za sve tvoje milosti meni

  • Rajvos@

    Sretno svima koji slave❤

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima