Besana noć i prolivene suze: Majka Despota objavila albume sa slikama, bio je nasmejan sve do smrti

Foto: Facebook

Cela Srbija bodrila je malog Despota, dečaka "leptira" koji je odrastao u bolovima i strašnim ranama, da bi ga na kraju bolest pobedila. Zatvorio je oči 11. oktobra.

Majčine suze tek tada su se oslobodile. Hrabra Sofija Lazić bodrila je svog Despota, presvlačila ga i menjala zavoje, da bi ga krvave rane manje bolele. A nastajale su po celom telu, svakodnevno. Borila se da učini sve kako bi Despot imao makar prividno normalno detinjsvto.

Preporučujemo

Noćas, Sofija ponovo nije spavala.

Despot, taj lepi, veseli dečak, sviknut na bol i uvek na ivici smrti, sinoć i jutros je ponovo ganuo srca svih ljudi koji su ga ugledali na fejsbuku.

Njegova majka postavila je desetak fotografija i jedan video snimak, kao da je htela da pokaže sav očaj i patnju kroz koji je njeno dete prošlo, ali ovoga puta bez zadrške, jer, ako je nekim čudom i "čuje", mali Despot sada ne oseća bol.

- Koliko lepih slika lepih uspomena i pored svakodnevnog bola i muka trudili smo se da budemo srećni - pisala je majka.

- Despot i Boris, ljubav braća majkina divna deca. Uvek sam bila ponosna koliko su dobri dečaci. Voli vas mama - jedan je od Sofijinih komentara.

I na svakoj slici Despot je nasmejan, razdragan, radoznao i uvek uspravljen. Nije dao bolu da ga savlada, povije, da zaustavi njegovo detinjstvo. Uživao je sa tatom u prirodi, bio miljenik u vrtiću, osvajao je srca svima.

Bol ga nije sputao, ali smrt jeste. I sada, iako ga nema, Despot nam kroz ove slike šalje poruku kako izgleda biti hrabar, uprkos okrutnosti sudbine i monstruoznoj prirodi bolesti, ne poviti se, već uzvratiti ljubav u punoj snazi.

Majka je, inače, 22. oktobra postavila njihovu poslednju zajedničku fotografiju i rekla da će to biti poslednja objava na stranici.

Ipak, srce joj nije dalo mira, pa je uspomenu na svog neustrašivog sina podelila i sa onima koji su ga bodrili i pomagali mu.

Poslednje reči

Rane koje je Despot imao vremenom su postajale sve veće i teže. I nisu bile samo na koži, već i u unutrašnjim organima. Na kraju, dečak više nije mogao da stoji, a jeo je samo kašice.

Njegove poslednje reči opisuju svu surovost bolesti.

- Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da se mučim više. Pozdravi sve - kazao je majci i izgubio svest.

(M.B.)