• 1

Leo Dikaprio je naslikao Mona Lizu, Troicki se borio protiv Staljina: Svi biseri naših đaka

I najposvećeniji predavači, priznaju da gube bitku sa "preobimnim gradivom"

  • 1

Profesori istorije na času čuju da je "Jusein želeo da obnovi Rimsko carstvo”, da je "Leonardo di Kaprio naslikao Monalizu", a revolucionar "Lav Troicki se borio protiv Staljina" jer mnogi mladi zbog oskudnog znanja brkaju istorijske i poznate ličnosti.

Pitao je profesor istorije učenike koliko je bilo svetskih ratova.

– Jedan – odgovorio je učenik, a na potpitanje "koji je to bio rat?" uzvratio je kao iz topa:

– Drugi svetski!

Nije anegdota niti šala čiji je glavni junak nestašni Perica, ali... Nastavnici istorije u osnovnim i srednjim školama, ovakve „bisere” beleže na časovima ocenjujući znanje učenika, pa vladar monarhije često bude „monah” umesto monarh, revolucionar Lav Trocki postaje „Lav Troicki”, a srpski vitez Ivan umesto Kosančić postane Bosiljčić.

Ivan Bosiljčić

I glumac se nađe u lekcijama, Printskrin: Telegraf

Iz školskih klupa mnogi đaci izlaze sa oskudnim znanjem nacionalne i opšte istorije. Ne spore to profesori istorije čak i kad im se spočita da ocena đaka dobrim delom proizilazi iz kvaliteta predavanja i rada predmetnog nastavnika. I najposvećeniji predavači, priznaju da gube bitku sa „preobimnim gradivom”. Najteže im je da „istrče” kroz plan i program istorije za peti i šesti razred, jer đaci tada teško savladavaju i novu terminologiju.

Brkaju anesteziju i aneksiju

– Osnovcima su mnogo teški termini sa kojima se prvi put sreću na časovima kod nastavnika. Otuda brkaju termine iz biologije i istorije. U kontrolnom zadatku, na primer, navode da je Srbija bila prinuđena da prihvati umesto aneksije „anesteziju” Bosne i Hercegovine. „Arheologija je nauka koja pomaže ljudima da obrađuju zemlju”, kažu đaci u vezi sa iskopavanjima materijalnih svetskih ostataka. Stećak je „kad neko nešto stekne”, umesto kameni nadgrobni spomenik – dočarava za naš list Marjan Mihajlović, profesor istorije u OŠ „Miroslav Antić” u Nišu.

On je od onih profesora čija želja za kvalitetnijom nastavom istorije prevazilazi okvire učionice. Tvorac je sajta posvećenog nastavi istorije na srpskom jeziku koji već deset godina privlači pažnju istoričara zainteresovanih da čas obogate člancima, anegdotama, animacijama, filmovima... Takve sadržaje iz različitih relevantnih izvora, ali i informacije o takmičenjima iz istorije naš sagovornik zbraja onlajn pod imenom „Nastava istorije”. U učionici on je i pripovedač i reditelj. Njegovi đaci nedavno su izveli dramatizaciju Trećeg krstaškog rata na školskom času.

Spomenici, poznati i kao stećci, su zvanično stavljeni na listu svetske baštine UNESKO-a.

Stećak, to je kad neko nešto stekne, Foto: Tanjug/AP/Amel Emrić

Gradivo preobimno, pa malo toga "uđe" u glavu

– Napravili su lutkarsko pozorište, sa ginjolima od čarapa i sami osmislili tekst na teme koje sam im zadao. Ali, ni tako kreativni časovi nisu dovoljni za sticanje bazičnog znanja. Trudim se da đake kroz istoriju vodim kao kroz zanimljivu priču. Malo toga zapamte, jer je gradivo preobimno. Od petog do osmog razreda iz reforme u reformu, gradiva sve više, nikako da se napravi ravnoteža između nastavnog programa, vremena za nove lekcije i utvrđivanje gradiva. Izađu iz osnovne škole da ne znaju elementarne pojmove, da je, recimo, islamska bogomolja – džamija. Za veliki raskol, najveći u istoriji hrišćanstva, razdvajanje na rimokatoličku i pravoslavnu crkvu, u kontrolnom zadatku pišu da je to „kad su se rastali patrijarh i papa” – zapaža Mihajlović.

Upitan da izdvoji deo gradiva koji osnovci najteže savladavaju, pa im to kasnije oduzima bodove na završnom ispitu, ovaj nastavnik kaže da je „generalno problem masa informacija od koje na kraju osnovnog obrazovanja đaci ne prepoznaju ni Dositeja Obradovića”.

15 godina beleži đačke bisere

Već 15 godina, koliko radi u prosveti, Marjan Mihajlović piše đačke omaške sa časova provere znanja. Namera mu je da, pred penziju, pogrešne odgovore učenika sroči u ilustrovanu knjigu sa pojašnjenjima o istorijskim ličnostima i činjenicama.

Rimsko carstvo je želeo da obnovi Jusein, po sprinteru Juseinu Boltu, umesto Justinijan. Umesto Lav Trocki, za Staljinovog protivnika kažu Lav Troicki. Leonardo da Vinči u đačkim odgovorima je Leonardo di Kaprio. Glavni istorijski likovi Kosovskog boja su Jugovići, pobratimi Miloša Obilića, Milan Toplica i Ivan Bosiljčić, umesto Kosančić... – samo su pojedinosti iz zbirke u nastajanju koja svedoči da đaci često mešaju istorijske ličnosti sa poznatima iz sveta filma ili sporta.

Jusein Bolt

Jusein ili Justinijan pitanje je sad? Foto: Guliver/ Shaun Botterill/Getty Images

Šta može da uradi nastavnik da bi bio ponosan na znanje sa kojim su njegovi đaci izašli iz školskih klupa, ali ne samo takmičari zaljubljeni u istoriju?

– Što više radnog iskustva imam to više gledam da objasnim ključne stvari, da ne "gušim" detaljima. Primera radi, ako radimo Nemanjiće, da znaju rodoslov, ko je kome šta, i da znaju bar u kom veku se šta zbivalo, kojoj epohi pripadaju istorijske ličnosti i događaji – zaključuje kreativni profesor istorije.

Završni ispit važniji od Drugog svetskog rata

„Gradivo osmog razreda istorije obuhvata tematiku s kraja 19. veka i tokom celog 20. veka i toliko je obimno da đaci – pred kraj nastavne godine kad u udžbenicima stignu do Drugog svetskog rata – već okupirani pripremama za završni ispit, nemaju vremena ni koncentracije za ovu važnu temu”, ukazuje Mihajlović.

Po novom reformisanom programu, kako kaže, Prvi svetski rat izučavaće se u sedmom razredu osmoletki, ali opet na kraju školske godine kada đacima opada pažnja za sticanje novih znanja, jer su opterećeni popravljanjem ocena iz svih predmeta.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima