• 16

U samo jednom gradu u Srbiji nije bilo zemljotresa, a najjači potres ikada je udario prag Beograda

Zemljotres u Lazarevcu dogodio se 24. marta 1922. godine i jedan je od najsnažnijih ikada zabeleženih kod nas

  • 16

Subotica je definitivno (bar za sada) najbezbednije područje u Srbiji kada su u pitanju zemljotresi, jer u poslednjih 100 i više godina nije registrovan baš nijedan epicentar potresa. Ali, zabluda je da u Vojvodini ne trese...

U istoriji su zabeleženi zemljotresi magnitude (5), pa i veće - u Novom Sadu, Kovačici, okolini Vršca...

Ipak, kao što se vidi na ovoj mapi koja pokazuje geografske lokacije epicentara, ubedljivo najviše potresa u Srbiji pogađa Šumadiju.

Jedan od najjačih zabeleženih zemljotresa kod nas desio se na teritoriji današnjeg Beograda, u Lazarevcu 1922. godine, a kada su u pitanju oni manji, koje primete samo "osetljive osobe", bilo ih je i sa epicentrima usred Novog Beograda ili na Paliluli.

Zemljotres u Lazarevcu dogodio se 24. marta 1922. godine i imao je magnitudu (5.7). Nakon njega, pet godina kasnije Rudnik je potresao zemljotres magnitude (5.9).

Dva jača zemljotresa potresla su Mionicu 1998. godine (magnituda 5.5) i 1999. godine (5.4).

Na području Svilajnca i Despotovca jaki zemljotresi zabeleženi su još krajem 19. veka, a tlo je u poslednje vreme ponovo postalo nemirno, pa je tako 2002. kod Despotovca bio zemljotres magnitude (4.4), a svega četiri godine kasnije i još jedan magnitude (4.1), dok je 1999. jedan magnitude (4.0) zabeležen bliže Svilajncu.

U okolini Đerdapa jači zemljotresi nisu zabeleženi od 19. veka, ali se 1991. dogodio jedan zemljotres sa rumunske strane koji je imao magnitudu (5.6). Iste godine tresao se i Vršac od zemljotresa magnitude (5.1) kod Plandišta i (5.5) čiji epicentar je bio nedaleko odatle, ali na rumunskoj strani.

Zanimljivo je da se tresla i Kovačica i to 1901. godine kada je pogođena zemljotresom magnitude (5), dok je kod Kovilja (Novi Sad) jači zemljotres zabeležen još u 18. veku, a njegova mgnituda je bila (5.5). Kad smo već u ravnici, i u Osijeku je zabeležen potres magnitude (5.2) davne 1922. godine.

Mapa zemljotresa

Interaktivna mapa: Epicentri zemljotresa u Panoniji, Printskrin: Republički seizmološki zavod

Sombor, Kanjiža i Bečej takođe su se tresli u prvoj četvrtini 20. veka, dok na području Subotice i Bačke Topole nije zabeležen još nijedan potres.

Te 1999. godione tresla se i okolonina Rekovca, gde se dogodio zemljotres magnitude (5.2).

Jedna od najtrusnijih zona u Srbiji jeste Kopaonik. Zemljotresi magnitude (5.3) i čak (5.9) potresli su istočne padine ove planine 1980. godine, a četiri godine kasnije zabeležen je potres magnitude (5.1). Bilo je još mnogo slabijih potresa, a svi oni uglavnom su bili na teritoriji Brusa.

Trusno je i područje Kosova i Metohije, naročito okolina Gnjilana prema Bujanivcu. Tamo je 2002. godine zabeležen zemljotres magnitude (5.7).

U okolini Dimitrovgrada, sa bugarske strane, dogodio se 1904. veoma jak zemljotres, magnitude (6.5) što je veća vrednost i od one koja je zabeležena u Skoplju 1963. (magnituda 6.1).

Mapa zemljotresa

Interaktivna mapa: Epicentri zemljotresa u Šumadiji, na Kosmetu i u okolini, Printskrin: Republički seizmološki zavod

Zemljotres u Kraljevu

Na ovoj interaktivnoj mapi nije crvenom bojom označen zemljotres u Kraljevu 2010. godine, koji je bio jedan od najrazornijih potresa u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Njegova magnituda bila je 5.4. To se u zemljama koje imaju razvijenu infrastrukturu i građevine prilagođene trusnim područjima, ipak, ne smatra jakim zemljotresom, dok je za uslove Srbije reč o snažnom potresu.

U ovom zemljotresu stadale su dve osobe u porodičnoj kući, a brojne zgrade u Kraljevu su oštećene.

Osetni zemljotresi u okoolini Kraljeva registrovani su i osamdesetih godina.

Kako su nam objasnili u Republičkom seizmološkom zavodu, epicentar glavnog zemljotresa greškom nije označen, a nalazi se "približno u centru serije prikazanih naknadnih zemljotresa (najmanji krugovi)". Inače, ovaj zemljotres označen je na drugoj mapi epicentara zemljotresa u Srbiji (PDF).

Mapa zemljotresa

Karta epicentara zemljotresa u Srbiji, Printskrin: Republički seizmološki zavod

Istorijski zemljotresi

Moment magnituda (Mw) kakvu danas koristimo u merenju ovih pojava, ranije se nije koristila, pa se, tako, za zemljotres u Lazarevcu iz 1922. godine spominje i magnituda preko 6, dok je na interaktivnoj mapi ona, ipak, nešto manja.

- Istorijski zemljotresi npr. na područjima Svilajnca 1893 godine, Lazarevca 1922 godine, Rudnika 1927 godine, itd. su reiterpretirani na osnovu površine prostiranja i karakteristika njihovih posledica. Ustanovljeno je da je zemljotres 1927. godine imao višu magnitudu (5.9), ali isti intenzitet (VIII) kao zemljotresi 1922. i 1893. godine - objasnili su nam u Zavodu.

Video: Šta bi se desilo da Beograd pogodi zemljotres poput onoga iz Drača?

(Mateja Beljan)

Komentari

  • trener

    Pročitajte malo bolje članak i godine kada su sve bili zemljotresi. U to vreme nije bilo ni telefona, a ne HARPA. Priroda je čudo,živo biće. Sve nam vraća. Dug prirode.

  • Zic

    A onaj zemljotres od 6 rihtera na Rajku ore neki dan? Mogao je i jaci da bude

  • Sunđer Bob

    Ne daj Bože ni u jednom gradu da bude zemljotres. Ne treba nama ta muka, ali sve mi se više i više čini da je to zbog ove nenormalne klime koja se promenila za 360 stepeni. Više se ne zna ni kad je leto, a ni kad je zima. Ove godine je od Juna pa sve do skoro Novembra bilo vrućina. U nekim gradovima kiša nije pala 4 meseca, a od suše je zemlja bila zinula. Ne treba se onda čuditi što ima sve više potresa.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima