• 17

Šta je, a ne ko je Božić Bata i kada su srpska deca darivana u cipelu: Ko je Nikola, a ko Deda Mraz

Istraživali smo prazničnu tradiciju na ovom prostoru, njene početke i uzore, uticaje koji su doveli do promena, sličnosti i razlike između nama poznatih likova i običaja

  • 17

Božić Bata nije lik! Nije otelotvoren duh praznika, nije domaća verzija Deda Mraza, bar ne u svom izvornom značenju. Etnolog Vesna Marjanović, otkrila je za Telegraf.rs da Srbi žive u pogrešnom uverenju da je Božić Bata osoba, darodavac.

- Zapravo reč je o nagoveštaju da praznik Božić dolazi batom, tj. korakom koji se čuje uz pomoć zvona i praporaca. Nagoveštavaju ga čestitari (koledari) koji obilaze domaćinstva, pevaju božićne pesme, domaćinima čestitaju praznik rođenja Isusa Hristosa, ali i Nove godine, novog leta, i primaju darove u orasima, jabukama, slatkišima, novcu.

Smatra da je na području Srbije do pred kraj 19. to činila grupa mlađih muških osoba - povorka koledara sa maskama, a da je tek kasnije preuzet lik Božić Bate, kakav danas znamo. U liku darodavca, sjedinjena su evropska predhrišćanska verovanja, pa se posebno oslanja na lik Svetog Nikole, koji se praznuje od 4. veka nove ere u hrišćanskim zemljama.

- Uoči ili na dan kada se slavi sv. Nikola, 6/19. decembra, u povorkama kod Srba išao je prerušeni muškarac koga su zvali Nikola, kod Mađara i Slovaka Mikulaš, kod nemačkog stanovništva (do 1945. godine) Nicolaus. Ovakvo pojedinačno obilaženje naselja u praksi je bilo u Vojvodini, ali i u drugim gradovima Srbije sa višenacionalnim stanovništvom, do iza Drugog svetskog rata. Deca su u iščekivanju darova koje im je Nikola donosio, stavljala svoje cipele u prozore - navodi o počecima praznovanja.

Kaže da je prerušavanje u lik Nikole slično tradicionalnom liku milog dedice koji se javlja na širem području Balkana.

Deda Božić, Banatsko Novo Selo

Deda Božić, Banatsko Novo Selo/ Foto: Iz dokumentacije Etnografskog muzeja u Beogradu

- Ogrnut je krznenim kaputom ili opaklijom okrenutim naopako (dlakom spolja), nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću.

Glava mu je prekrivena šubarom, a lice nagaravljeno, neki put i narumenjeno, sa bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu - opisuje darodavce koje povezuje toplo zimsko odelo, ali razlikuju nacionalni, kulturni i verski simboli.

Lik božićnog darodavca neodvojiv od istorijsko-političkih procesa

Postoji još jedna značajna razlika - ideološka, zbog kojeg se prvi vezuje za Božić, najradosniji hriščanski praznik, drugi za proslavu početka nove kalendarske godine. Marjanović potvrđuje da se sa uspostavljanjem komunizma u nekadašnjoj jugoslovenskoj državi suzbija svetkovanje Božića, te da se mnogi rituali prebacuju na praznovanje Nove godine. Kaže da se smišljeno prekidao prirodni obrazac, te da mu je data nova forma. Ipak, darivanje dece je opstalo, zahvaljujući želji ljudi.

deda mraz

Deda Mraz Foto-ilustracija: Pixabay

- Današnji Deda Mraz je odeven u pantalone i bluzu crvene boje oivičene belim krznom, ima crvenu kapu sa vrhom za čiji kraj je pričvršćena okrugla krznena lopta. Ima belu bradu i brkove, najčešće načinjene od vate. Obrazi i nos su mu narumenjeni.

Nosi džak ili veliku torbu s dečjim igračkama i slatkišima preko ramena, a u ruci mu je zvono kojim najavljuje svoj dolazak - navodi koliko se lik božićnog darodavca promenio do ovog kakav je danas poznat u reklamama, viđen na ulicama, u bolnicama i sirotištima jer je, napominje naša sagovornica, kao omiljenom među decom, data i uloga dobročinitelja.

Šezdesetih godina XX veka, a naročito u poslednjoj deceniji XX veka, u gradove, ali i u razvijenija sela Srbije dolazi Deda Mraz. On je, podseća sagovornica, simbol Nove godine, što je bilo posebno bitno u vreme neverujućeg socijalističkog društva. Kada se devedesetih godina ponovo uvela javna proslava Božića, njegova pozicija dovedena je u pitanje, zbog nacionalnog dentiteta.

- Tako na primer, pojedinci, naročito pripadnici tada osnovanih partija, poput  Srpske radikalne stranke ili Narodne seljačke stranke, tragali su za tzv. „izvornim" likom i za „tradicionalnim kostimom" Božić Bate koji bi „više odgovarao nacionalnom entitetu Srba “, jer su želeli da „srpsku decu povrate pravoslavlju" - vavodi Marjanović političke prilike, koje generacije stasavale tih '90. i ne pamte.

Vesna Marjanović, etnolog

Vesna Marjanović/ Printskrin: Youtube/RTV Pink/Dobro Jutro - Jovana & Srđan

Marjanović podseća i na "prelazne" posleratne likove nastale u Srbiji tokom druge polovine 20. veka. U Vojvodini je, navodi, decu darivao rođaik ili prerušeni komšija koga su zvali Deda Božić.

Darivanje za Božić - od paganstva do Isusa

Darodavac koga bismo već mogli da izjednačimo u liku Božić Bate, Deda Mraza i Nikole potiče od verovanja nordijskih naroda, posebno Danaca, Finaca, Litvanaca koji nalikuje na njihove bogove Vodana, Odina, Sinterklasa. U prvom su, navodi etnolog, personifikovani svi raniji bogovi – bog vetra, rata, smrti, plodnosti, mudrosti, sunca i upravo on jezdi nebom, ipak ne na sankama; ima vernog pratioca, ali ne irvasa, ima bradu, ali ne i kapu...

- U legendama i mitovima predstavlja se kako jaše kroz vazduh, na belom vernom konju, odeven u lepršavi ogrtač. Opisivan je kao osoba s dugom belom bradom i velikim šeširom na glavi. Zbog toga što je smatran i bogom razuma i pameti, imao je knjigu u desnoj ruci i nosio je velike ostve (ribarsko oruđe).

U priči Vodan je u društvu diva Novia, koji je bio crn jer je on otac noći. Prema legendi, dobar je poznavalac pesama i u ruci je nosio simbol plodnosti, duplu zimzelenu granu - opisuje Vesna Marjanović. nekog starijeg brata našeg Božić Bate.

Bozic, lomljenje cesnice, cesnica

Božić česnica/ Foto: Tanjug/AP

Prema njenim rečima, i hrišćanstvo je odigralo ulogu u stvaranju mita i običaja. Nemački protestantizam koji se razvijao u srednjoj i zapadnoj Evropi u 17. veku, pomerio je proslavu Božića sa ulice u kuću, čime je dotad kolektivna svetkovina postala porodični praznik. Zahvaljujući načinu likovnog predstavljanja Isusa Hristosa u protestantizmu, Božić je postao i praznik darivanja. Setimo se jelke koja je na širokom engleskom govornom području božićna jelka i poklona pod njom, koji su božićni darovi.

Isus Hristos, kaže Marjanović, prestavljen je sa zelenom granom, okićenom prvobitno raznim medenjacima u obliku figura - beba u povoju, Marija, Josif, ovčice... I on je u ulozi darodavca ili darivanog. Ipak, napominje da je darivanje čin poznat i u antičkim kulturama, posebno u starom Rimu, koje je, kao darodavac dece verovatno smeniolik Nikole, kog dovodimo u vezu sa najvećom srpskom slavom - Svetim Nikolom.

Video: U ovom pustinjskom gradu Nova godina i Božić traju 365 dana

(B. Petrović)

Komentari

  • 1234

    Misljenja sam da je to sve dobro sracunato i od strane crkve i danas od strane velikih kompanija da se putem poklona pridobijaju i ljudi i deca. spoznali su oni da je to u ljudskoj psihi da je svakome milo da mu se nesto pokloni. ali zar to moraju biti neki materijalni pokloni? zasto ne ljubav iskazati kroz paznju, razumevanje, usluznost i pozrtvovanost? dakle i na nematerijalni nacin.

  • Mila

    Meni je ipak lepse ovako kako je sada. Deda Mraz za Novu, a Bozic posvecen vise kuci i nekim lepim obicajima koji ga prate - Badnjak i Badnje vrce, cesnica, porodica... mislim da to treba sacuvati... jedino je sramno sto ne praznujemo ovaj lepi praznik 2 dana, nego jos za stolom treba razmisljati kako ce ko stici do gradova u kojima zivi i ustati ujutru za posao... nekako je to sramota

  • Daca

    Zanimljiv clanak i istrazivanje. Mislim da svako kada moze treba pokazati sirinu svoga srca i dobrotu pa pocastiti drage svoje ali i one koji trebaju pomoc. Ne samo u vreme praznika. Bitan je znak paznje i dobra namera. I tesko da ima iko a da se tome ne obraduje.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima