Badnjak ne mora biti velik, ali se obavezno spaljuje. Jedna stvar koju mnogi rade je skrnavljenje

Foto: D. Grujić

Novogodišnju atmosferu na ulicama Bogatića brzo je zamenila - božićna. Prodavci su na improvizovanim tezgama zadržali samo pirotehniku, a lampione zamenili grančicama hrasta, slamom, pšenicom, venčićima i ostalom božićnom dekoracijom.

Badnjak, simbol drveta kojim su pastiri u pećini grejali Hrista po rođenju, prema običaju seče se u šumi na Badnji dan, ali ga mnogi nabavljaju na pijacama i kod uličnih prodavaca još danas. Cene su šarolike, a zavise od veličine.

Preporučujemo

Foto: D. Grujić

- Ovi najmanji su 100, a najveći koštaju 200 i 300 dinara. Jutros sam izneo i prodaja još nije tako dobra, valjda će sutra i u ponedeljak biti bolje - priča Miroslav dok cupka na jutarnjem mrazu.

Dilemu koji badnjak izabrati razrešila je prodavačica na trotoaru ispred crkve, koja kaže da se najbolje prodaju najmanji, koji koštaju svega 50 dinara.

I sveštenici smatraju da je nevažno da li će se u kuću na Badnje veče uneti mali ili veliki badnjak ili kako mnogi praktikuju samo grančica.

Sveštenik Ivan Polić smatra da je važno da se ispoštuju običaji i simbolika, a ne koliki je badnjak.

Foto: D. Grujić

- Danas se živi drugačije i u brojnim kućama se ne loži vatra, pa je zato praktičnije uneti malu grančicu koja može da se spali. U našoj crkvi na Badnje veče uvek podelimo male grančice koje ljudi odnesu svojim kućama. Ima, međutim, ljudi koji gledaju samo da je badnjak veliki, a kada proslave Božić ne znaju gde će sa njim pa ga bace na smetlište ili u kontejner - kaže sveštenik Ivan Polić.

Sveštenik smatra da je skrnavljenje božićnog obeležja i kada se njime okite branici i retrovizori automobila, što rade mnogi, a najčešće mladi ljudi.

Foto: D. Grujić

- Nije u duhu tradicije da badnjak šibaju hladnoća, kiša, vetar ili snega jer on simboliuje upravo suprotno, odnosno slanje toplote Hristu. Zato ga u svakom slučaju, posle Božića treba zapaliti, što nije greh - dodao je Polić.

(D. Grujić)