Sudije u Beogradu rade 24 h, više od 600 ljudi procesuirano u samo 15 dana: Ovo su zločini i kazne

Milan Marinović Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

"Problem sa lažnim vestima je što se njihov efekat na završava trenutkom njihove objave već, nažalost, on tek tada počinje, a posledice se ne mogu unapred predvideti pa samim tim ni kontrolisati", kaže u razgovoru za "Telegraf" Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Preporučujemo

Poverenik je u prethodnom periodu reagovao u više navrata zbog širenja lažnih vesti na društvenim mrežama i lažnih poruka "mamaca" za novac starijih sugrađana. Osim o ovome sa Marinovićem, koji je skoro deset godina bio na čelu Prekršajnog suda u Beogradu, razgovarali smo i o tome kako sudije prekršajci sada postupaju, kako on kaže, " i danju i noću". Ima nešto i da poruči ljudima koji krše propise u vreme vanrednog stanja.

Marinović kaže da veoma dobro zna u kakvoj se situaciji sada nalaze svi prekršajni sudovi u Srbiji, a posebno Prekršajni sud u Beogradu, kao neko ko je skoro deset godina bio predsednik Prekršajnog suda u Beogradu i kao bivši predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova Srbije.

- Nažalost, jedan, srećom veoma mali broj građana ne poštuje propise koji su doneti i primenjuju se za vreme vanrednog stanja i krše policijski čas zbog čega odmah bivaju privedeni u nadležni prekršajni sud. Tako je samo za poslednjih petnaestak dana u Prekršajnom sudu u Beogradu procesuirano preko šest stotina osoba. Obzirom na činjenicu da je, po mojim saznanjima i iz raznih opravdanih razloga, četiri petine sudija ovog suda „van stroja“ to znači da su sudije koje sude u navedenom periodu postupale u po više od trideset predmeta, što je izuzetno veliki broj, i to i danju i noću - kaže Marinović, dodajući da zna da im nije lako, ali i da im poručuje da je uz njih i da izdrže.

Poverenik takođe dodaje da očekuje da će "nadležni znati da cene doprinos koji ovih dana pružaju sudije prekršajnih sudova i da će, po prestanku vanrednog stanja, konačno otkloniti višegodišnju nepravdu u normativnom položaju ovih sudija koji je neopravdano podređen u odnosu na sve ostale sudije u Srbiji, a u teškim situacijama kao što je ova uvek su prvi na udaru iz reda pravosudnih organa."

- A što se tiče građana koji krše propise u vreme vanrednog stanja, savetujem ih da to ne čine jer se veoma lako otkrivaju i brzo procesuiraju i kažnjavaju i takvim ponašanjem ne mogu postići ništa drugo do da se pred svima prikažu kao krajnje neodgovorni, nesolidarni, pa i glupi - kaže Marinović.

Milan Marinović Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

"Lažne vesti su veoma opasne"

Jedna od lažnih vesti koja je nedavno uznemirila ljude bila je poruka o uvođenju 24-časovnog policijskog časa. Ta poruka se proširila među ljudima, završila i u medijima, da bi na kraju onaj koji ju je napisao, bio i uhapšen.

Marinović kaže da, osim što takve situacije prepoznaje i Krivični zakonik," pojava lažnih vesti je posebno u ovom trenutku veoma opasna iz razloga što može lako dovesti do stvaranja kod građana osećaja panike i nespokojstva, a usled toga mogu nastati mnogo teže posledice."

- Problem sa lažnim vestima je što se njihov efekat na završava trenutkom njihove objave već, nažalost, on tek tada počinje a posledice se ne mogu unapred predvideti pa samim tim ni kontrolisati. Zbog toga se svi oni koji, iz bilo kojih pobuda i razloga, bilo da to rade svesno iz zle namere ili, čak, iz dobre namere u pokušaju da na nešto ukažu građanima, imaju nameru da šire bilo kakve vesti, za koje ne moraju ni znati da su lažne, moraju, pre nego što to započnu, zapitati kakve sve posledice ta njihova objava vesti može proizvesti i kako bi se oni osećali da pročitaju takvu vest koju je neko drugi objavio - napominje Poverenik.

Osim ovoga, u prethodnom periodu kružile su lažne SMS poruke u vezi sa isplatom penzija (zbog čega je reagovao i MUP) i "ponudama za pomoć" starijim licima zbog kojih je reagovao Poverenik. Obe prevare su po istom principu - cilj je dolazak do ličnih podatka i bankovnih računa.

- Što se tiče lažnih „ponuda za pomoć“ koje se koriste kako bi se od građana, a posebno onih koji su starije životne dobi, dobili podaci o ličnosti kao što su JMBG, broj lične karte, broj tekućeg računa i PIN i slični, žalosno je da postoje ljudi koji u ovakvim vremenima, teškim za sve nas a naročito za pripadnike starije populacije kojima je propisanim merama kretanje ograničeno, pokušavaju da se okoriste o tuđoj nevolji zloupotrebljavajući neobaveštenost i naivnost jednog dela građana - kaže Marinović, dodajući da je zbog toga i apelovao na sve građane koji dobiju takve „ponude“ sa zahtevom za dostavljanjem svojih ličnih podataka, da ih, koliko god to mogu, provere a, ukoliko to žele, i da o takvim slučajevima obaveste nadležne organe.

Marinović objašnjava da građani tačnost informacija mogu pokušati da provere na razne načine:

- Mogu pozvati organe iz čije je nadležnosti konkretna informacija, na zvanično objavljen broj telefona za komunikaciju sa građanima, putem službenih mejlova i na drugi način, a mogu izvršiti i upoređenje konkretne informacije sa već dostupnom javno objavljenom zvaničnom i proverenom informacijom. U svakom slučaju, ne treba olako prihvatati kao tačnu informaciju koja potiče od samo jednog, i to neproverenog, izvora već treba pokušati sakupiti informacije iz različitih, posebno provereno relevantnih, izvora - napominje naš sagovornik.

"Za devet meseci više od 10.000 novih predmeta"

Osvrćući se na proteklih devet meseci, od kada se nalazi na mestu poverenika, Marinović ocenjuje da se rad službe Poverenika odvija veoma dobro i da je veoma zadovoljan.

- Navedeni period nije bio baš uobičajen pošto je, gotovo na samom početku mog mandata, počela primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti tako da su u vezi sa tim sprovedene mnoge aktivnosti, počev od izrade podzakonskih akata za primenu zakona, držanja obuka u vezi sa primenom zakona, početka vršenja nadzora po tom zakonu, davanja raznovrsnih mišljenja u vezi sa zakonom i druge. Trebalo se za kratko vreme, mnogo kraće nego što su imale države članice Evropske Unije, pripremiti za primenu ovog zakona ali mislim da je taj zahtevan posao uspešno obavljen - kaže Poverenik.

Marinović dodaje da je nadležnim prekršajnim sudovima podneo dvanaest zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a, pored toga, dodaje, ovlašćena službena lica iz službe Poverenika izvršila su više nadzora u vezi kršenja pomenutog zakona i izrečene su mere koje Poverenik može da izrekne po tom zakonu.

- Osim ovoga, redovno se postupa po brojnim žalbama zbog nepostupanja ili neodgovarajućeg postupanja organa javne vlasti po zahtevima za slobodan pristup informacijama a što je direktno povezano sa prekršajima propisanim u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - dodaje Marinović.

Što se tiče statističkog izveštaja o radu, dodaje, u periodu od kada je poverenik ukupno je primljeno 10.092 nova predmeta.

- Od toga je u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja 3.849, u oblasti zaštite podataka o ličnosti 5.281 i u obe oblasti istovremeno 962. Rešeno je 9.989 predmeta - od čega u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja 3.922, u oblasti zaštite podataka o ličnosti 5.116 i u obe oblasti istovremeno  951 - kaže Marinović.

"Redovne aktivnosti nakon vanrednog stanja"

Marinović dodaje da, dok traje vanredno stanje rad Poverenika se odvija na način prilagođen novonastalim okolnostima i merama vlade donetim za vreme i u situaciji vanrednog stanja. Objašnjava da to znači da pisarnica i službena lica Poverenika ne primaju stranke, već da se komunikacija ostvaruje putem mejla ili telefona.

- Takođe, nadzori planirani u tekućem periodu kao i obuke koje je trebalo održati odloženi su do prestanka vanrednog stanja kada se situacija oko korona virusa smiri i rad počne normalno da se odvija. Po prestanku vanrednog stanja, nastaviće se sa redovnim aktivnostima što znači da će morati da se obave nadzori koji su planirani u ovoj godini ili za čijem obavljanjem se ukaže potreba, da se izvrši što veći broj obuka u svrhu primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da se nastavi rešavanje po žalbama na odluke organa javne vlasti po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i drugi redovni poslovi iz nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - dodaje Marinović.

(Miroslava Brkić)