Da li drugi talas može da prekine 28 dana bez zaraženih? Kada ćemo dočekati nulu i kojim putem?

Početkom godine Srbija je budno pratila kada će se u našoj zemlji pojaviti prvi slučaj obolevanja od korona virusa, a sada svi željno iščekujemo dan kada će se dogoditi da nemamo novih obolelih. Čuvena nula, koja se sve češće pominje, prema matematičkim proračunima stručnjaka sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, očekuje se između 9. i 10. jula, nju moramo da imamo 28 dana da bi se odjavila epidemija, a ako se i malo posle toga pojave novi oboleli ili prekinu ovih 28 dana to ne znači da je stigao drugi talas.

Profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-a 19 objašnjava za Telegraf.rs da drugi talas može da nam se dogodi u novembru ili decembru, ali i da će se tek u tom periodu moći pouzdano i tvrditi da li će ga biti. Navodi i kojim putem korona može da nam se vrati.  

- Ovo je još prvi talas, koji je pri svom završetku. To nije samo kod nas, nego u celoj Evropi. Počinje talas na južnoj polulopti, i uveliko pravi ogromne probleme u Brazilu. Posle će se spustiti na Argentinu. To su sve mnogoljudne zemlje, pa onda na Australiju. Radi se o normalnom prirodnom procesu. Posmatrajući sve to, možemo da procenimo tek tamo negde u novembru i decembru da li ćemo imati povratak, i onda bi to bio drugi talas - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Sporadični slučajevi 

Prema njegovim rečima, kada dođemo do nule, i odjave epidemije nakon 28 dana, ako se i pojave novi oboleli, to će biti sporadični slučajevi. To će isto važiti i ako se desi da neki pozitivan test prekine niz od 28 dana sa nula zaraženih.

- U međuvremenu bi samo bili sporadični slučajevi, odnosno da se polako iscrpljuje prvi talas - kaže naš sagovornik.

Korona je u malo većem obimu trenutno prisutna samo u Novom Pazaru i Tutinu, koja su u poslednjih nedelju dana najnovija žarišta sa blagim skokom obolelih. U Vranju, koje je buknulo pre njih, situacija se smiruje. U međuvremenu je zaraza potvrđena i kod studenata u Studentskom domu "Karaburma" u Beogradu, i to je za prof. dr Tiodorovića, potpuno sve očekivano.

-  Možemo reći da manja žarišta imamo samo u Sandžaku, odnosno u Novom Pazaru i Tutinu. Ona su se stvorila kao posledica okupljanja i ne pridržavanja osnovnih mera zaštite, ali su stavljena pod kontrolom. Međutim, tu treba očekivati nove slučajeve, jer je zbog Bajrama bilo dosta kontaktiranja. Vranje se smiruje. U njemu je dosta ljudi bilo izloženo pogotovo u njihovim velikim radnim organizacijama. Radi se o mladim ženama i muškarcima, koji su iz okolnih sela, što predstavlja rizik po stare. Ovo što se dešava sa studentima smo očekivali, došlo je 10.000 studenata u Beograd, ne samo iz Beograda, već i iz Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine. I, sada pitaju kako sad odjednom 90 zaraženih a bilo je, primera radi 24. To su ocijalacije, i one se kod nas javljaju jer mi obimno testiramo, a kada puno testirate normalno je da se pronalaze zaraženi  - kaže prof. dr Tidorović.

Varijacije u broju obolelih do kraja juna 

S tim u vezi, on navodi da prvi talas još traje i da bi on voleo da nula bude i pre 10. jula, ali...

- Nije ovo završetak, nije ovo kraj. Još ne možemo da očekujemo da ćemo imati dana bez pozitivnih. Dobro je da imamo dana bez preminulih. A, da li će dan bez pozitivnih biti do 10. jula? Voleo bih da to bude i ranije, a i bilo bi kada bi se svi pridržavali mera - nošenja maski, preporučene distance, pranja ruku... Ali, ko može da garantuje da će se ljudi tako ponašati, kada ima onih koji ne veruju da korona virus postoji. To je bilo uvek i biće. Ali, sigurno ćemo do kraja juna imati varijacije, sve dok se ne iscrpi gorući materijal, odnosno osetljivi ljudi  - kaže prof. dr Tiodorović i podseća da ne postoji rizik jedna nuli, ali da se može svesti na slučajnost, kao i da mladi ljudi uglavnom nemaju simptome.

Zato preporučuje da se pridržavamo preporučenih mera, da se deca ne šalju u vrtić ako su bolesna ili ako je neko od članova porodice bolestan, kao i da se posebno obrati pažnja na zdravstvene radnike koji su bili u kovid centrima a vraćaju se normalnom procesu rada.

Nije Švajcarska bolja od nas 

Osvrnuo se i na Forbsovu listu najbezbednijih zemalja po pitanju korona virusa, na kojoj je Švajcarska zauzela prvo a naša zemlja 54. mesto, za koju kaže da je neozbiljna, i podseća na ženu iz Lugana koja je donela koronu u Niš, i napravila nekoliko klastera.

- Veliki broj evropskih zemalja prijavljuje broj obolelih koji se leči u bolnicama, a mi prijavljujemo sve, i one u bolnicama i one pozitivne koji su dijagnostikovabni. Zato ispada da smo po jednoj tabeli  na 54. mestu sigurnosti, na kojoj smo čak i iza Italije, a po toj tabeli je najsigurnija zemlja Švajcarska, što je smešno i neozbiljno. Ona ima više od 1.400 preminulih, a drugo, nama je žena iz Lugana donela virus, i ona bi bila prva otkrivena kod nas da se javila našim doktorima - podseća on i dodaje da smo po SZO po stopi smrtnosti najbolji u Evropi, osim od Norveške, a bolji od nas su samo još Izrael, Singapur i Urugvaj:

- Svi ostali su mnogo lošiji. Čak i ta naša brojka 250 preminulih nije apsolutno tačka, jer se sve utvrđuje kada se izvrši revizija smrtovnica, odnosno revizija dijagnoza pod kojima su prijavljeno umiranje. Onda tek možemo da kažemo koliko je tačno umrlo ili bar približno tačno. Ali, čak i da imamo duplu brojku, čak i 500 preminulih, mi smo opet bolji po stopi smrtnosti.

Srđa Janković: Drugi talas ćemo razbiti na više malih

Imunolog Srđa Janković izjavio je jutros za RTS da tok epidemije koronavirusa u Srbiji slabi, ali i upozorio da još uvek postoji potencijal razbuktavanja, prvenstveno kada je u pitanju osetljiva populacija. On navodi da je vidljivo da u "repu" epidemije raste udeo obolelih sa lakšom kliničkom slikom.

- Ovo je kraj prve faze pandemije na našim prostorima. Potencijal za drugi talas postoji ako ne bismo sprovodili mere. U slučaju drugog talasa, nadamo se da ga razbijemo na više malih talasa koje ćemo potom razbijati jedan po jedan - dodao je Janković.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)