Tvoji prsti su bolje postavljali dijagnozu od aparata: Pacijenti se oprašataju od profesora Džodića

Одлази Велики Човек. Мук и тишина. Где су наши медији сада? Утихнуло, баве се безвредним стварима, а не величином. А професор Радан Џодић, је био и остаће Велики у свету и код свог народа. Шта је требао да уради што још није, да би све телевизије објавиле његов одлазак? Урадио је све, за своју земљу и свој народ, за себе најмање што истиче његову величину као Човека. Никада себе није истицао, али су га његове вредности сврстале међу најбоље међу најбољима. Многи нажалост то раде сами за себе. Где смо ми то данас, кад нам одлази Велики Човек? Где су медији и телевизија? Срамота за нацију. Шта нам се пласира и објављује? Шта гледају и слушају наша деца, да ли се питамо? Докле ће нас то довести? Гледамо како брује сва звона за људе који нису ничим задужили свој народ. За њих звона брује на земљи. За Великог Човека какав је професор Радан Џодић народ у муку оплакује његов одлазак, а звона за професора брујаће и на небу. Његова је вечност, а њихова садашњост. Хвала ти драги професоре што си постојао и што си био то што јеси, један, једини и највећи, највећи у срцу свог народа и својих пацијената. Одлазиш, а остајеш, остајеш заувек у срцима људи. Твојим одласком остаје туга, а неправда да ли ће икад бити исправљена време ће показати. Нек ти је вечна слава, почивај у миру драги наш професоре, докторе, пријатељу ... Анђели на небу нека те чувају као највеће богатство које им долази са Земље. На земљи си то заиста и био. Вечна ти слава.

Medicina i pacijenti njegovom smrću mnogo su izgubili.