Kon "nudi" dve opcije, vi birate: Vakcina protiv korone ili kolektivni imunitet (ANKETA)

Foto: Shutterstock, Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Iznenadna pojava novog korona virusa zatekla je svet, pre svega zbog činjenice da za njega ne samo da vakcina ne postoji, već je potrebno mnogo vremena da bi se ona istražila, napravila, ispitala, pa potom i proizvela. Neki su verovali čak i da je to nemoguća misija, jer se virus menja i mutira ili da će jednostavno da iščezne.

Ipak, mnogi naučnici nas uveravaju da novi korona virus ne mutira, makar ne značajno, a situacija eksplozije zaraze u sred leta razbila je sve iluzije o nestanku virusa. Osim vakcine, međutim, postoji još jedan način da se zaštitimo - da se zarazimo i prebolimo virus, čime bi nacija stekla kolektivni imunitet. Ali, postoje brojne kontroverze sa ovim pojmom.

Preporučujemo

Svakako, period prilagođavanja na novi virus podrazumeva sticanje prirodnog imuniteta kod većeg broja ljudi, pa onda zbog toga ne postoje izraženi dramatični talasi zaražavanja i preopterećevivanja bolnica. Ipak, za razliku od nekih drugih respiratornih infekcija, ovaj virus može da ima mnogo veće posledice, pa je pitanje ko, kada, u koje doba godine i u kom delu zemlje treba da dopsuti sebi da se zarazi.

I dalje se govori o distanci, nošenju maski, izbegavanju gužvi... Dakle, namerno zaražavanje nije niopošto poželjno, ali epidemiolozi ipak računaju i na prirodni tok stvari u kojem se broj zaraženih povećava malo po malo, čak i bez simptoma i svesti o razboljevanju. To je takozvano "prokuživanje" populacije, usled čega se virus sve teže prenosi u populaciji.

O tome, ipak, svi govore oprezno. Najradikalniji bio je doktor Branimir Nestorović kada je izašao u javnost sa izjavom da je "sada pravo vreme da se zarazimo"

Korona na Floridi / Foto: Tanjug/AP

Istina, na konferencijama za medije Zdravstvenog kriznog štaba i dr Kon govorio je da je jedini način da budemo otporni na virus vakcinacija ili zaražavanje, ali uz veliku zadršku da u tom slučaju moramo da biramo gde i kada da se zarazimo.

Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena.

- Podaci o imunitetu koji stižu su vrlo diskutabilni i počinje priča o tome da li zaista ima tog imuniteta i koliko će dugo trajati. Još uvek je zvanična procena iz SZO je da će ta zaštita trajati, posle preležane bolesti, godinu do godinu i po dana - kazao je Kon.

Istakao je i da je kod nas već zabeležen slučaj bolesnika koji su se dva puta zarazili.

- Ne samo to, nego imamo i one koji su imali potpuno razvijenu kliničku sliku, a da jednostavno nemaju antitela - kazao je Kon.

Na kraju, masovno zaražavanje podseća na švedski model, za koji Kon kaže da kod nas nikada nije prihvaćen.

- Besan sam kada čujem da neko žrtvuje živote ljudi - kategoričan je bio Kon u današnjem gostovanju na TV prva.

Odgovor doktora Branislava Tiodorovića na Nestorovićevu izjavu takođe ukazuje na kompleksnost problema.

On je rekao da kliničari vide ono što je vrh ledenog brega, a epidemolozi vide daleko ispod tog brega.

- Da li su varijacije na temu takve kao što je rekao Nestorović, da se svi zarazimo, to može da se odnosi na decu, na mlade ljude, a čak i to je pitanje. Dobijamo kontradiktorne izveštaje od onih zemalja, iz onih naučnih krugova koji to prate u celom svetu, ima i drugih tumačenja - rekao je prof. dr Tiodorović.

Foto: Tanjug/AP

Virus je, ipak, opasan i mnogi ukazuju da još nema dokaza da je on oslabio, mutirao, kao ni da eventualne mutacije imaju efekat na smanjenje pogubnog dejstva po ljudski organizam.

- Ne znate kako će se virus ponašati u jednom organizmu. Velika je verovatnoća da u zdravom organizmu virus prolazi brzo i lako, ali to ne mora da bude tako. Pokazalo se tako kod čitavog niza bolesti. Koncept svesnog dolaženja u rizik ne možemo prihvatiti u 21. veku - govorila je dr Darija Kisić Tepavčević.

Izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dr Majk Rajan rekao je u maju da je koncept kolektivnog imuniteta kada je reč o korona virusu, opasna stvar.

- Ideja da su neke zemlje popustile mreže i da ne čine ništa kako bi nekom magijom stekle kolektivni imunitet, i da na tom putu neki stari građani izgube život - to je opasna, opasna računica - rekao je Rajan na konferenciji za novinare.

Zvaničnik SZO kazao je da svet treba oprezno da koristi ove termine, jer oni mogu da dovedu do “brutalne aritmetike koja ne stavlja ljude, život i patnju u središte te jednačine”.

Kada je u pitanju kolektivni imunitet, smatra se da je potrebno da bolest ("na nogama" ili sa simptomima) preleži 60 odsto stanovništva, a to je pozamašna brojka. Prvi podaci iz mnogih zemalja ne ukazuju na to da je veliki broj ljudi stekao antitela.

(M. Beljan)