• 27

Kon kaže da Radovanoviću treba odgovoriti na pitanje: Zaraza na Adi, u žarištu u redu ne nose maske

Kriva je zaravnjena, sledeći epidemiološki značajan trenutak jeste polazak u škole

  • 27
Predrag Kon

Printskrin: TV Prva

Epidemiolog Predrag Kon gostujući na TV Prva govorio je o tome kakva je danas situacija sa korona virusom, kada možemo da odahnemo, kao i kako će izgledati početak školske godine, kada možemo da očekujemo vakcinu...

Kako kaže, za razliku od prethodnog talasa, ovoga puta će smanjenje broja novoobolelih ići znatno sporije.

- Situacija je daleko od povoljne, treba biti realan, mi smo uspeli da zaravnimo krivu sa merama kojima raspolažemo. Prvi put se sprovode takve mere - samo zaštitne maske i ništa drugo. Vidimo da su maske dovoljna mera, međutim, opadanje tog broja ide prilično polako i najverovatnije će to duže trajati nego u prvom udaru. Koliko će to trajati više se ne usuđujem da kažem javno. Utisak je da ćemo stalno imati ovakve situacije, da će broj novoobolelih opadati duže vreme, pa u zavisnosti od ponašanja i situacije ponovo će rasti - kazao je Kon i dodao da je definitivno utvrđeno da ovaj virus nema sezonu.

Sledeći epidemiološki značajan trenutak jeste polazak u škole. Izvesno je da đaci u klupama neće sedeti na isti način kao do sada. Onlajn nastava postaće realnost, a naročito za one đake za koje se utvrdi da imaju neke simptome i automatski budu morali da se isključe iz kolektiva.

- Medicinski deo kriznog štaba dobiće modele koje izrađuje Ministarstvo prosvete i pregledaćemo svaki, eventualno dati neke primedbe. Jasno je da mora da dođe do razređena u učionicama. Prvaci ne mogu da se socijalizuju drugačije nego da idu u školu, prioritet odlaska u školu imaju đaci do 4. razreda što lično mislim da je sasvim na mestu. S druge strane onlajn nastava i prelazak na nju je nešto što može epidemiološki da se podrži. Na primer, neko ko ima tegobe odmah može da se izdvoji i da pređe na onlajn nastavu - kazao je Kon.

Deca obično imaju blažu kliničku sliku, ali, kako kaže Kon, nema dokaza da teže prenose infekciju.

Kako je objasnio, zaražavanje jeste put koji će dovesti do postepenog stvaranja kolektivnog imuniteta, ali to ne znači da zaražavanje treba da se primenjuje kao opcija. Kolektivni imunitet se stiče prirodnim putem ili, pak, vakcinacijom. Ali, u najboljem slučaju vakcina će u Srbiji masovno moći da se primenjuje tek sredinom naredne godine.

- Da je vakcina "spremna" to podrazumeva da može da se daje ljudima, ali u kom broju - za masovnu imunizaciju sigurno još nije. To (kada će biti spremna) zavisi od situacije, mi imao vrlo stroge propise po tom pitanju, taman da je sada završena sledeća faza, mi do sredine sledeće godine to ne možemo da primenjujemo - kazao je.

U Aleksincu nagli skok obolelih: Bez maski se gurali u redovima

Tokom gostovanja dr Kona u studio se uključio i direktor aleksinačkog Doma zdravlja dr Rodoljub Živadinović, a u ovoj opštini proglašena je vanredna situacija.

Kako je objasnio, u mestu koje od 18. maja do 23. juna nije imalo nijednog zaraženog, od 23. juna ima preko 90 registrovanih slučaja.

- Ovaj broj definitivno pokazuje da se korona širi. Što se tiče kovid ambulante, rade 3 lekara i prošle nedelje bio je najveći broj pregleda, i do 35. Sada se on kreće od 25 do 30, a u četvrtak je zabeleženo 20 - kazao je lekar i dodao da se ništa značajno nije dogodilo da dođe do pogoršanja situacije.

Međutim...

- I dalje viđamo građane kako čekaju u redovima bez maski, ne drže distancu - kazao je doktor.

Kupanje na Adi nosi rizik

Kako je kazao dr Kon samim tim što se na Adi Ciganliji dnevno nađe i do 100.000 ljudi veliki je rizik, jer prema statistici se među tolikim brojem ljudi nalazi bar 100 zaraženih.

- Svako ko ide prihvata rizik. Da li će neko zaraziti nekog, to zavisi od svakog od nas - rekao je Kon istakavši da zatvaranje kupališta ne bi bilo opravdano, jer je poštovanje mera izvodljivo.

Ipak, upozorio je na rizik, jer niko nije obeležen kao zaražen, a na kupalištima se ostvaruju i bliski kontakti, što nije dobro.

- Igranje u vodi, gurkanje, gnjuranje najstrože je zabrnajeno na bazenima, a isto važi i za reke i za jezera, i za more u krajnjem slučaju. Može se čovek ponašati da bude van rizika, a potpuno je ista situacija da li ste na moru ili ste ovde, ista pravila važe, morate neprekidno da vodite računa kako se ponašate - kazao je Kon.

Da li je virus agresivniji?

Stiče se utisak da je dejstvo virusa na ljudski organizam sve drastičnije. Ipak, kako je kazao dr Kon, verovatno se radi o istom virusu i istim efektima na ljudsko telo, ali je mnogo veći broj zaraženih.

- Što se tiče samog virusa, on je verovatno isti i reakcija orgnizma je ista, jedino što je cirkulacija veća. Ima se utisak da je agresivniji, a to je sve posledica masovnog prisustva u populaciji. Čim imate više nosioca virusa i rezervoara, teže je da se njegovo prisustvo spusti - kazao je Kon.

Problem je u tome kada mladi popuste sa merama, jer virus onda nalazi put i do starijih, koji su ugroženiji.

- Ako mladi ne počnu da prihvataju mere, onda će stariji biti ugroženi, jer virus će naći svoj put do starijih preko onih koji ne znaju da su zaraženi, a biće u kontaktu sa svojim roditeljima - objašnjava Kon.

Posledice infekcije su različite i to šta se dešava sa ljudskim telom nakon ozdravljenja još se prati.

- Neki prolaze prilično dobro i bez ikakvih posledica. Izgleda da je dužina trajanja bolesti jedan od pokazatelja da li će biti posledica. Što duže traje, veća je verovatnoća da će biti i posledica - rekao je.

Virus nema radno vreme, ali posle 23 sata stvari su drugačije

Na pitanje zbog čega se ograničava radno vreme ugostiteljskih objekata kada virus "nema radno vreme" dr Kon je dao jednostavan odgovor.

- Razlilčita su ponašanja do 23 sata i posle 23 sata, i opijanja i ponašanja koja nisu u ovom trenutku adekvatna dešavaju se posle 23 sata - kazao je.

Odgovoriti na pitanje dr Radovanoviću

Dr Kon je na pitanja o neslaganju sa dr Radovanovićem kazao da on od početka postavlja jedno pitanje na koje je potrebno dati mu odgovor. Međutim, sve ostalo su, kaže, teorije zavere.

Od početka epidemije, nekoliko puta je na društvenim mrežama dolazilo do rasprava dvojice epidemiologa - doktora Predraga Kona, člana kriznog štaba, i njegovog bivšeg mentora doktora Zorana Radovanovića.

Radovanović je, podsećamo, tvrdio da je došlo do "šibicarenja sa obolelima i umrlima" od korona virusa u Srbiji. Kako on tvrdi, broj nuđen javnosti je višestruko umanjivan i tražio je od Kriznog štaba da se izvini zbog toga.

Usledio je i odgovor Kona.

- Profesore Radovanoviću, nema ni govora da sam učestvovao u bilo kakvoj zaveri ili svesnom lažiranju bilo kojeg podatka u toku ove pandemije. Sve vreme radim na tome da se do kraja raščiste greške, posebno u oblasti informatičke podrške, sa kojom smo, na ovaj način, radili prvi put. Jedinu odgovornost koju prihvatam je što sam bio na planiranom odmoru od 10. do 19. juna. Po povratku 20. juna sam napisao pismo upozorenja Vladi republike Srbije. Teškoće u radu sa bazom Covid 19, po izjavi mojih saradnika počinju sredinom juna, pre toga ih nije bilo.

Video: Koga bi građani voleli da vide u novoj vladi Srbije: Od Novaka Đokovića do Predraga Kona

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Janje

    Pustite ljude da žive puna mi je glava ovih stručnjaka i ove korone.

  • Ako

    Deca krenu u skolu morace pod maskama kao i ucitelji jel su tako pricali,pa sada vodi razmisli 5ili6 sati dete pod maskom nema od toga nista

  • FANTOM

    Kod nas na selu nema krize od ovaj virus. Zato kad počne škola slobodno redovna nastava da deca ne zaostaju u savlađavanju gradiva. Predmeti sve na otvorenom i u prirodi. Geografija na reci Savi, biologija i matematika u šumi gde računamo sa žirom, grančicama ili listovim a biljni i životinjski svet u izobilju. Fizičko gde hoćeš ili na livadi ili u šumi a može i reka. Istorija, fizika ili hemija može a i ne mora jer ih đaci mnogo ne zarezuju u saznanju da na kraju godine dobijaju poklonjene ocene sve u zavisnosti koji prosek imaju na umu. Srpski jezik na njivama jer se tu najbolje vidi obrazovanje gledajući kako rastu šenica i kuruz a manjkavaju štetočine od pesticida. Strane jezike ukinuti jer će ih oni lako savladati kad posle školovanja nagrnu preko grane. Ispočetka malo rukama malo nogama a s vremenom ima da parlaju strane jezike bolje nego domaći. Bilo kako bilo evrići ima da se slivaju u Srbiju a njoj ostaje jedino da obezbede koji kombi (makar i krš ali da se kotrlja) da đake bezbedno prebacujemo đa na reku đa na livadu ili šumu. Škola u prirodi, rešenje da pobedimo koronu ili druge viruse ma šta to bilo.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima