≫
Posle 100 godina našla sam dedu na ostrvu Elis i vratila porodični dug: "Na tvom grobu nema ničega"
≫
I kada bi televizor ućutao, tata bi progovorio i deda iz Hercegovine bi se pojavio... U trodelnom odelu, sa šeširom, gospodin u kome bi teško bilo prepoznati seljačića koji je sa 28 godina otišao u Ameriku, rudara koji se obogatio kopajući zlato na Aljasci, ratnika koji je prešao Albaniju i borio se na Solunskom frontu...
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nikola Roganovic
Beskrajno sam zahvalan svojoj Strini Dragani Kocic, jer bez nje ne nista od ovoga ne bismo znali 🙏🏻 Hvala ti sto postojis ❤️ Acimov praunuk
Dragica
Moja majka je Hercegovka, i stric i ujak su joj ostavili kosti u Americi. Dvadesetih godina prošloga veka su iz Hercegovine odlazili na pečalbu u Ameriku i to uglavnom u rudnike. Ujak Jovo Kapor je se čak bio i oženio Amerkankom i dobio troje dece da bi pedesetih godina umro. Nikad ništa o toj deci, živeo je u Argentini...
Boban-Kruševac
Nikada neću zaboraviti scenu kada smo na jednom od naših letovanja po Grčkoj, pa ima sigurno 10 i više godina, moja, tada devojka a sada supruga i ja posetili Zejtinlik u Solunu. Sa nama je bio jedan stariji bračni par i čovek nam je pričao kako godinama traži svog dedu. Tražio ga je na Vidu, Krfu bio i u Zejtinliku takodje ali ovog puta je čuveni deda Djordje, čuvar groblja, bio tu i čovek mu se obratio, rekao mu je odakle je deda, u kom ouku je bio...i deda Djordje ga uze za ruku i odvede ga pravo kroz one katakombe do groba-kutije gde mu leži deda. Lepo piše po imenu i prezimenu, odakle je..ma sve. Ljudi moji koja je to provala emocija bila, i sad zadrhtim kada se setim... U zdravlje