Marko (18) je konačno odbacio štake, ali sećanje na nesreću u Međurovu nadire: Jauci, tela, nemoć...

Foto: D. Kocić

Marko Lazarević iz niškog sela Čokot, tog 21. decembra 2018. godine krenuo je u školu sa svojim drugovima, ne sluteći da neke od njih vidi poslednji put.  Tada šesnaestogodišnjak nalazio se u autobusu "Nišekspresa" koji se na pružnom prelazu u Gornjem Međurovu sudario sa vozom.  Marko je imao sreću da preživi stravičnu nesreću, ali osmoro ljudi, među kojima troje tinejdžera, izgubilo je život. Vozač autobusa Milan Zdravković, nedavno je pravosnažno osuđen na osmogodišnju robiju.

Preporučujemo

Ni posle dve godine od udesa, Marko se nije potpuno oporavio od povreda, ali je ovu tužnu godišnjicu, za razliku od prethodne, dočekao bez štaka.

- Preživeo sam, i izborio se za svoj život jer sam imao dve teške operacije. Zahvaljujući njima, ne samo što mi je spašen život već nisam u invalidskim kolicima - priča Lazarević.

Dan koji mu je promenio život, nikada neće zaboraviti jer ga slike iz "autobusa smrti" i dalje proganjaju.

- Bio sam pospan, čuo sam viku "Voz, voz!" A, onda osetio udarac... I ničeg se više ne sećam dok se nisam osvestio napolju u snegu... Pokušavao sam da ustanem a nisam mogao, čuo vrisku putnika, video nepomične ljude u snegu. Moj drug Aleksa Dimitrijević je sedeo do mene kad nas je udario voz. Sećam se kako leži, i medicinske sestre koja mu je proverava puls, a zatim ide dalje jer zna da za njega više nema nade.... - priseća se mladić nesreće.

Nada se da su najteži dani iza njega i ima velike planove za budućnost.

- Dve za mene teške godine su prošle, navikavam se na bolove koji su postali moja svakodnevnica ali se borim... Završio sam srednju školu, planiram fakultet , a onda... još je sve moguće - kaže Marko.

Marko je obeležavanju prethodne tužne godišnjice, prisustvovao hodajući na štakama. To što ih je najzad odbacio, te njegov svakodnevni napredak, čini beskrajno srećnim njegovog oca Radoslava, majku Jasminu i brata Lazara.

Radoslav kaže da ne može da zaboravi dan kada mu je rečeno da se njegov sin bori za život.

- Kazali su mi da odmah kupim deset nekih injekcija, leteo sam od jedne do druge apoteke i našao samo šest... Lekar mi je kazao: "Daj šta imaš, nema vremena za čekanje".

Marko je lebdeo između života i smrti nedeljama... Neurohirurg Nebojša Stojanović mi je pokazao snimak njegovog šestog pršljena. Bio je polomljen na tri dela, jedan se opasno približio moždini, da je prekinuo, moj sin više nikada ne bi prohodao - priča ovaj hrabri otac, koji se nije odvajao od Markove bolničke postelje mesecima.

Niški lekari učinili su čudo, specijalnim pločicama koje su stigle iz Britanije, povezali su polomljene delove pršljena i Marko je ponovo stao na noge.

- Marko je živ, hoda bez štaka, svi smo tu za njega, da mu dajemo vetar u leđa, jer on više nikada neće biti isti – rekao je otac teško povređenog mladića.

Kaže da je saobraćajna nesreće ostavila nesagledive posledice na tri sela, a da je najteže u Čokotu iz koga je većina stradalih.

- Selo je zavijeno u crno... Danas će biti pomen u crkvi za preminule. Osam žrtava, od kojih troje dece, to je ono što se ne zaboravlja. Žao mi je što je čovek koji je za to kriv, osuđen samo na osam godina zatvora - razočaran je Radoslav.

U nezapamćenoj nesreći na licu mesta poginuli su Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog sela,  Bogomir Lazić (75) i Danijela Stanković (48) iz Čokota, dok su u KC u Nišu u toku operacija, podlegli povredama Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16), obe iz Čokota. Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Međurova preminula je 29.decembra 2018. a nekoliko dana kasnije  i Vlastimir Đorđević (65) iz istog sela. Poslednja žrtva, Lena Ilić (16), takođe iz Čokota, umrla  je u KC Niš 17. maja prošle godine.

(Telegraf.rs /D. K.)