Migranti iz Maroka se vratili kući, zahvaljujući programu AVRR

Foto: Admir Kuburović

Sedam državljana Maroka odlučilo se na mogućnost povratka kući, zahvaljujući Programu potpomognutog dobrovoljnog povratka i reintegracije (Assisted Voluntary Return and Reintegration – AVRR), koji Međunarodna organizacija za migracije (International Organization for Migration - IOM) provodi na čitavom Zapadnom Balkanu i u saradnji sa domaćim institucijama.

Njihov odlazak organizovan je u decembru sa Međunarodnog aerodroma Sarajevo, odakle su se preko Istanbula vratili za Maroko.

Jedan od povratnika Tariq Louakili pri samom odlasku govorio je o nedaćama kroz koje je prošao tokom 11 „gameova“ – pokušaja ulaska u Hrvatsku, pokazivao brojne ožiljke, pričao kako se na sarajevskim minusima snalazio za prenoćište, komad hleba...

Foto: Admir Kuburović

- Sve su mi uzeli, lične stvari, pare, telefone, fizički su me zlostavljali. Imam bolove na zglobovima, kolenima, zamalo da mi slome ruku. Boravio sam po napuštenim kućama, hranu kupovao od novca za koji sam se snalazio, a porodica mi je slala novac kako bih preživeo - priča Tariq.

Ali, na pitanje koga ima u Maroku usledio je neugodni muk. Dok pokušava da savlada emocije, drhtavim glasom kroz stisnute zube jedva izgovara - decu.

- Volim ih. Puno sam ih poželeo. Nisam ih video godinu i po... - izgovara Tariq.

Dok mašta kako će porodici obezbediti bolje uslove za život, Tariq prepričava svoj migrantski put. U julu 2019. godine uputio se na put pun neizvesnosti. Turska, Grčka, Albanija, Crna Gora, Srbija – zemlje su čije šume je dobro upoznao. Odlučio se na povratak jer je nakon 11 pokušaja svestan da će teško stići do rodbine u Nemačkoj. U okviru programa, dobiće i finansijsku pomoć, da bi lakše prebrodio novi početak. Kaže da je ranije radio kao vulkanizer, pa će novac koji dobije uložiti u opremu, da bi ponovo mogao da se bavi tim poslom.

Ogroman broj prijatelja iz raznih krajeva BiH to veče je došao da isprati i Hamzu Bensoudea. Ovaj visokoobrazovani mladić priča da je Maroko napustio pre godinu i po, a u BiH je nešto više od godinu dana. Glavni razlog napuštanja svoje zemlje bilo je nepostojanje sloboda, nemogućnost zaposlenja, loš zdravstveni sistem... Ovaj magistar prava bio je pri kraju doktorata, svoje znanje i veštine nameravao je da okuša negde u Zapadnoj Evropi. Krenuo je najpre kod brata u Belgiju, gde je nameravao da se zadrži nekoliko nedelja, a onda da istraži mogućnosti. Međutim, kao i većina, dalje od hrvatske granice nije stigao.

Foto: Admir Kuburović

Nikad nije pokušao da pređe granicu, bio je četiri meseca u Zenici, mesec u Sarajevu, a onda je utočište našao kod jedne porodice u Brezi. Radi se o porodici jednog imama, kojeg je upoznao na molitvi u džamiji, a koji ga je primio u svoj dom.

- Primili su me na najlepši mogući način. Dugo sam bio kod njih. S ljudima koje sam ovde upoznao biću u kontaktu do kraja života - kaže Hamza.

Govoreći o ovom programu, Aleksandar Jugović, AVRR savetnik pri IOM-u, kaže da je dobrovoljni potpomognuti povratak i reintegracija jedan od glavnih programa koje IOM provodi.

- IOM provodi ovaj program ističući vrednost AVRR-a kao jednog od osnovnih mehanizama za upravljanje migracijama, koji pruža mogućnost povratka migranata u zemlje porekla na dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven način. Program pruža administrativnu, logističku i finansijsku podršku, bilo da su to povratnici poreklom iz Bosne i Hercegovine koji se dobrovoljno vraćaju u BiH, ili migranti poreklom iz drugih zemalja, kao što su Pakistan, Iran, Afganistan..., koji se vraćaju u svoje matične zemlje - pojašnjava Jugović.

Od 2018. godine u Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji, realizovano je više od 1.500 povrataka, od toga blizu 1.000 iz BiH.

Na koji način migranti mogu da se prijave i učestvuju u programu objašnjava Mia Ožegović, savetnica za dobrovoljni potpomognuti povratak i reintegraciju.

- Svaki privremeni prihvatni centar u BiH ima i AVRR savetovalište, gde migranti mogu da se prijave za povratak ili samo informišu o programu i procesu dobrovoljnog povratka. S obzirom na to da znatan broj migranata boravi van prihvatnih centara, AVRR program ima svoj terenski tim koji svakodnevno posećuje sva veća okupljališta migranata u urbanim i ruralnim mestima i predstavlja program i njegove pogodnosti, upućujući migrante na AVRR savetovalište u Kancelariji IOM-a. Pod pokroviteljstvom austrijske i nemačke vlade, u 2020. godini AVRR program je proveo dosad najveću informativnu kampanju usmerenu prema migrantskoj populaciji koja se nalazi na prostorima Zapadnog Balkana, da bi što veći broj migranata bio upućen u AVRR program i njegove usluge namenjene njima - kaže Ožegović.

Foto: Admir Kuburović

Korisnicima programa se nude dve vrste finansijske pomoći: gotovinska, čiji se deo isplaćuje pre povratka sa Zapadnog Balkana te ostatak nakon dolaska u matičnu zemlju kada tamošnji AVRR savetnik preuzima slučaj. Druga vrsta finansijske pomoći je pomoć u reintegraciji u matičnoj zemlji.

Naglašava da svi privremeni prihvatni centri funkcionišu u saradnji sa drugim međunarodnim nevladinim organizacijama.

- Naši korisnici su ujedno i korisnici DRC-a (Danish Refugee Council) koji su zaduženi za pružanje zdravstvene pomoći, te MDM-a (Medicines Du Monde) i UNFPA koji pružaju psiho-socijalno savetovanje i radnu terapiju. Tu su i World Vision, UNHCR, UNICEF i Save the Children koji se svojim delovanjem bave pružanjem usluga porodicama i maloletnicima. AVRR program takođe sarađuje sa Službom za poslove sa strancima pri Ministarstvu bezbednosti BiH sa kojom IOM ima uspešnu saradnju u oblasti dobrovoljnog povratka od samog starta već dugi niz godina - zaključuje Ožegović.

(Telegraf.rs/PR)