• 1

Priroda nije štedela na lepotama zapadne Srbije: Duboko u šumi skriveni su bajkoviti vodopadi

Snaga ovih vrela nekada se koristila za rad vodenica i samo na ovom kratkom toku nalazilo se 12 potočara u kojim se mlelo brašno za stanovnike obližnjih sela

  • 1
Taorska vrela

Foto: RINA

Na obroncima Divčibara u selu Donji Taor, ušuškana u gustoj šumi nalaze se Taorska vrela. Specifični slapovi podsećaju na rajske prizore, njihov izvor izbija iz pećinskog otvora, a spuštaju se preko nataloženih bigrenih naslaga sve do podnožja planine Povlen gde se ulivaju u reku Skrapež, formirajući na taj način veličanstven vodopad.

- Ovo mesto smo otkrili sasvim slučajno, obilazeći sela u Kosjeriću. Iz Makovišta nas je put naveo niz padinu, naišli smo na Taorska vrela i ostali fascinirani. Na relativno kratkom rastojanju voda protiče preko bigrenih naslaga i tako se formiraju brojni slapovi i mali vodopadi. Meštani su nam kasnije rekli da se upravo tu nataložena nalazi i najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije - rekao je za RINU Jovan Janković iz Užica.

Snaga ovih vrela nekada se koristila za rad vodenica i samo na ovom kratkom toku nalazilo se 12 potočara u kojim se mlelo brašno za stanovnike obližnjih sela. Danas na stara vremena seća samo jedna vodenica, čiji kamen i dalje melje. U njoj se proizvodi brašno, ali upravo na tom mestu putnici koji su se zatekli na Taorskim vrelima naprave pauzu i uživaju u nestvarnim krajolicima.

- Želeli smo da sačuvamo vodenicu od propadanja i ovde i dalje radimo. Mesto je tokom letnjih meseci poprilično posećeno, dolaze ljudi iz svih delova Srbije, neki sa namerom, a neki potpuno slučajno, prateći putokaze koji se nalaze na makadamskim putevima. Priroda je ovde bila poprilično izdašna, pa osim vode raste i šumsko voće, lekovito bilje. Od toga pravimo domaću rakiju kojom uvek poslužimo goste, ali i lekovite meleme - kaže Nada Nikolić koja i dalje radi u drvenoj vodenici.

U selu Donji Taor, pogodno tle i kvalitena voda, utiču da u ovo doba godine padine budu prekrivene sremušom. Divljom, samoniklom biljkom koja nakon dugog zimskog sna krepi čak i medvede.

Meštani su upravo u njegovu čast rganizoavli i manifestaciju "Dani sremuša", a domaćice su pravi šampioni kad su u pitanju recepti sa ovom lekovitom biljkom.

- Secka se i stavlja u rakiju komovaču, u med. Nekad su se ovde ljudi najviše lečili uz sremuš i bili zdraviji nego sad - kažu žene iz sela Donji Taor.

Taorska vrela proglašena su za Spomenik prirode i nalaze se u postupku zaštite, a na njegovom području predviđen je režim zaštite II stepena.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima