Hrabrost na delu: Šestočlana porodica živi u 40 kvadrata na Kosovu i ne žele da ga napuste

U selu Crkolez na Kosovo i Metohiji, Dajana Paunović osnivač Fondacije za rodnu ravnopravnost obišla je porodicu Tijanić, u kojoj živi i četvoro maloletne dece. Tom prilikom im je uručila poklone.

- Porodica Tijanić je divna porodica sa četvoro maloletne dece, domaćinska porodica koja nam je učinila pravo zadovoljstvo da budemo sa njima danas. To je porodica koja je odlučila da gotovo u nemogućim uslovima ostane na svojim viševekovnim ognjištima, što je svetli primer u današnje vreme. Mi zaista možemo mnogo toga od njih da naučimo i baš zato moramo da pomognemo ovim ljudima da ih ne ostavimo sada kada smo im najpotrebniji.

Fondacija se bori za ostanak i opstanak porodica na svojim ognjištima - kazala je Paunović, piše radiomitrovicasever.com.

Istakla je da žele da Srbija bude mesto gde će deca želeti da žive i da im u tome moraju pomoći i obezbediti te uslove.

- Ovo je naš prvi dolazak, ali ne i poslednji. Mi smo pokazali ovim primerom da stojimo iza njih, da ćemo pomoći koliko god budemo mogli da pomognemo i nećemo ih izneveriti. Verujem da ćemo se uskoro ponovo vratiti u Crkolez - dodala je.

Teško je živeti u Crkolezu, kako kaže Dragan Tijanić, domaćin porodice.

- Najteže mi pada kad odem da radim, ostavim decu, a prevoz nema, moram da dođem, ako je jedno dobilo temperaturu, ja moram da doletim brzo. I sami smo, usamljeni - rekao je Tijanić.

Ni supruga ni on ne rade. Sa četvoro dece žive u kući od 40 kvadrata.

- Nismo otišli, ipak, ovde sam rođen, ovde mi je najslađe, na svome sam, nešto me vuče da ostanem tu - ispričao je Dragan.

Supruga, Marina Tijanić, kaže da im mnogo toga nedostaje.

- Najvažnije je da su deca zdravo, poslušna i da uče, pa se lakše sve podnosi - kaže Marina.

Da je teško živeti u enklavi kaže i najstarija Kristina koja je učenica osmog razreda.

- Trudimo se eto i mi da imamo komunikaciju sa svima i da se družimo, ali kad živimo u enklavi teško je, nemamo slobodu kretanja, ne možemo nigde da odemo - istakla je Kristina.

Dajana Paunović navodi da je fondacija svakodnevno na terenu, detektuje probleme i rešava ih konkretnim, strateškim predlozima.

- Mi kada smo osnivali ovu fondaciju, nama nije bio imperativ da mnogo govorimo, teoretišemo, niti smo želeli da skupljamo jeftine političke poene na ovaj način. Fondacija želi da pomogne svima kojima je pomoć potrebna, e sad da li fondacija može svima da pomogne, ne može, da li može sve da usreći, ne može, ali uz pomoć državnih institucija koje su usko povezane sa ovom fondacijom, jer sam ja član Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda i naših partnera i prijatelja fondacije, koje su društveno odgovorne kompanije, ja verujem da imamo svetlu budućnost, kao narod.

I ako se svi ujedinimo, ako budemo solidarni, ako budemo imali empatiju jedni prema drugima i ako budemo stvari rešavali na terenu, a ne na konferencijama, ne na okruglim stolovima, mislim da će to biti mnogo praktičnije i mnogo bolje.

Mi ne bežimo od konferencija, niti od okruglih stolova, ali život teče. Mnogo je ljudi kojima treba da se pomogne, mi smo tu da radimo na terenu, zato smo obišli čitavu Srbiju, danas smo na Kosovu i Metohiji, najudaljenijoj enklavi u Metohiji.

Ovo je primer da mi želimo da radimo na terenu i da se zdušno borimo za opstanak i ostanak ovih porodica na svojim ognjištima, jer ja ne želim da naša deca napuštaju našu zemlju i idu trbuhom za kruhom, jer ja prva ne bih želela da moj sin sutra ode u inostranstvo i da tamo živi i stvara porodicu, ja želim da naša deca odrastaju u Srbiji i stvaraju svoje porodice - naglasila je Dajana Paunović.

Budući da je prvi put na Kosovu i Metohiji, kaže da je osetila poseban naboj emocija.

- Ovde kao da svaki kamen šalje poruku da je ovo Srbija i koliko se Srbija voli. Ganulo me je i dovelo do suza jeste da na svakom koraku vidite koliko ljudi vole Srbiju i da niko ne može iz srca da im uzme Kosovo i Metohiju - zaključila je Dajana Paunović.

(Telegraf.rs)