"Zlotvor" u Senti pravi veliki problem: Ljudi zbog njenog smeća strahuju od zaraze, ne dišu normalno

Foto: Ana Dinić

Koliko često je cela ulica, cela zgrada, pa i celo naselje žrtva jedne osobe.

Preporučujemo

Koliko često čujete: "Bolje ne imati posla.", "Znate, mi njoj ne možemo ništa", "Bolje se ne mešati", "Ima i gore, ćuti dobro je", a onda progutate knedlu i zažmurite koliko god čvrsto možete.

Ana Dinić iz Sente više nije mogla da ćuti - slike haosa u jednoj maloj ulici, koje je uredno pravila od 2008. godine do danas, objavila je na fejsbuku uz poruku koju u celosti prenosimo.

Smeće sa ovog mesta nikada ne nestaje, kako tvrdi Ana jedna gospođa ga uvek iznova stvara i donosi. Otkad je to počelo, život u maloj ulici, naročito leti, postao je pakao.

"Već skoro 15 godina ne radujemo se letu, niti čarima koje ono donosi...

Za nas je leto postalo noćna mora, so na ranu, nesnosan smrad i nemogućnost da provodimo letnje večeri u svojim dvorištima.

Ona preznojana osoba u marketu koja stoji pored tebe na kasi i pokušavaš da zadržiš dah na momenat dok ne ode... i na kraju ode...

Ova naša ne odlazi, već godinama je uporno tu, a mi sve teže zadržavamo dah...

Glupo poređenje, ali suština je jasna. Današnje otuđeno društvo, gde vlada materijalno, a vlastito du*e je najvažnije, gde niko nema ovlašćenje da deluje niti je bilo šta u njihovoj moći... Navikli smo.

U malom gradu, u kojem svako svakog zna, jedna žena naočigled svih, godinama ugrožava živote desetine ljudi. Zašto? Jer joj se može. Jer je to zabavlja. Jer niko ne želi da mrdne prstom i da je zaustavi. A može, verujte da može.

Pustili su... da u kući kojoj se ne zna vlasnik, u mirnoj ulici gde bi mogla da stanuje jedna porodica, zlotvor napravi svoju malu privatnu deponiju smeća, seje strah i da nas truje.

I dolazi da nas truje svaki dan, na +40 isto kao i na -10... jer to joj je hobi. "Pusti budalu.",  "Bolje ne imati posla.", "Znate mi njoj ne možemo ništa", "Bolje se ne mešati", "Ima i gore, ćuti dobro je", "To nije u našoj nadležnosti"...

Naslušali smo se ovoga za života. Tako ovde stvari funkcionišu. Molili smo za pomoć i kucali na mnoga vrata ali niko nije hteo da nas čuje.

Izgovori i empatija koja godinama izostaje jer ljudi nemaju osećaja za nevolju ako njih lično nije snašla, a u tuđe dvorište se zaviruje samo da bi se komentarisalo.

Godinama unazad slogu i harmoniju desetine ljudi narušava jedan bezobrazluk, jedna zloba i inat...

Narušavaju tužbe i prijave, izbušene gume na automobilima, smeće, uvrede i psovke, preki pogledi i provokacije...

Život u strahu od zaraze i trovanja, od požara, od miševa i pacova, od toga da će nam psi biti otrovani, da će nam gume na automobilima biti izbušene... Nije fer. I dosta nam je. Danas, juče, sutra i svaki dan.

Hoćemo da nam se životi vrate u normalu, a zaboravili smo i kako ona izgleda... Meštanima jedne male ulice, Ana Dinić.

Retrospektiva kroz fotografije iz perioda od 2008-2021 godine".

(Telegraf.rs)