Unosan posao devedesetih i danas: Srbi novac od zelenaša uzimaju za letovanje i šoping pa se ubijaju

Foto: Shutterstock

Najveći broj građana koji se obraćaju za pozajmice zelenašima, nisu oni kojima je novac neophodan, već pare i uz enormnu kamatu uzimaju zarad finansiranja biznisa, ali i za letovanje, šoping, kocku ili drogu. S obzirom na to da ovakvo ponašanje spada u sferu psihopatologije, u borbu sa ovom pošasti koja dovodi ne samo do materijalne propasti, već i do razaranja porodica pa čak i samoubistava, uključuju se i psihijatri. Njihov cilj je da žrtva zelenaša shvati da ima problem, jer u suprotnom ne mogu da mu pomognu ni policija ni pravosuđe koje će mu možda sa grbače skinuti jednog kamataša, ali će on uskoro radi zadovoljenja svojih želja, otići kod drugog.

Preporučujemo

Psihijatar Vladan Radivojević, koji se u Klinici za mentalno zdravlje bavi bolestima zavisnosti, kaže da mu se u zadnjih desetak godina javilo više od trista porodica, od kojih je čak 200 imalo problema sa zaduživanjem pod kamatu.

- Veoma je visok procenat ljudi, za koje mogu da kažem da su bolesni, koji su ušli u zamku uzimanja novca pod kamatu. Kada govorimo o patološkim kockarima, to nisu pohlepni ljudi, oni ne jure za novcem, ali imaju impuls za igrom koji ne mogu da kontrolišu. Pandan patološkoj kocki je patološka kupovina, radi se o ljudima koji imaju neobuzdanu potrebu da pazare nepotrebne stvari i da ih skladište u svojim stanovima zbog čega im stalno treba novac. Kada to ne urade imaju izrazitu tenziju, osećanje teskobe, nemogućnosti funkcionisanja što je takođe vrsta poremećaja impulsa. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci i alkoholičari imaju smanjenu kritičnost za životne i poslovne odluke tako da i oni nekontrolisano zajme novac od ljudi koji su im na raspolaganju. Nova vrsta zavisnosti sa kojom se susrećemo je zloupotreba psihostimulansa, amfetamina jer postoji neka zabluda da ove droge nisu opasne. Ova bolest pogađa najviđenije ljude koji smatraju da na taj način ispoljavaju pripadanje eliti i vrlo lako postaju žrtve zelenaša – objašnjava Radivojević.

Ukazuje da su ovi ljudi svesni da čine nešto što je pogrešno, ali da ne smeju da se povere ni svojim najmilijima, a kamoli da prijave da su upali u zamku zelenaša.

- Kada nam se obrate i prođu kroz neku vrstu savetovanja, osnaže se i dobar broj ljudi se iščupa iz njihovih kandži. I zelenaši se tada povuku, dogovore se o nekom reprogramiranju dugova – kaže psihijatar.

Ohrabrili smo ga da bude gori nego što je bio

Da je građanima koji imaju problema sa ovakvom vrstom pozajmica često potreban psihijatar potvrđuje i Igor Milosavljević, koji im pruža besplatnu pravnu pomoć.

- Otići ćemo u policiju, to će da se procesuira, eliminisaćemo jednog zelenaša, a on će otići kod drugog. I onda ništa nismo uradili, samo smo ga ohrabrili da bude još gori nego što je bio, jer će smatrati da ima zaštitu, da će uvek neko biti tu da mu pomogne. Problem koji on ima u glavi, mi ne možemo da rešimo i zato je naš uslov, prvo Klinika za mentalno zdravlje, da se uverimo da ono što radimo ima smisla – rekao je Milosavljević.

U poslednjih 5 godina samo 17 prijava zelenašenja 

Baš iz tog razloga, kako objašnjava osnovni javni tužilac u Nišu Saša Đokić, ovi ljudi ne uživaju ni zakonsku zaštitu.

- Član 217. Krivičnog zakonika kaže: - Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam drugom licu ugovori za sebe nesrazmernu imovinsku korist, a da pri tome iskorišćava teške imovinske prilike, teško stanje, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje drugog lica kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Svi znamo nekog ko je davao ili uzimao pozajmicu, ali to ne može da bude zelenaštvo jer je potrebno da postoje ovi uslovi koje je zakon predvideo. U praksi, žrtve najčešće pozajmljuju novac uz zelenašku kamatu da bi ulagali u biznis, zbog kocke ili drugog poroka pa ne uživaju krivičnopravnu zaštitu. Ovo iz razloga što je cilj inkriminacije ovog dela da od ekonomskog iskorišćavanja zaštite ona lica koja su zbog određenih svojstava tome podložna a ne i onog ko je novac pozajmio recimo da ide na more. Iz tog razloga, za poslednjih pet godina imali smo samo 17 prijava zelenašenja a sudski epilog su dobila jedan ili dva slučaja. Osim toga, ovo delo je teško dokazivo jer se zelenaš obično pokriva određenom dokumentacijom a dešava se da i žrtva odustane od krivičnog gonjenja a zelenaštvo se ne goni po službenoj dužnosti.

Igor Milosavljević, advokat (drugi sleva), Nebojša Petković, penzionisani policijski inspektor (u sredini), Saša Đokić, osnovni javni tužilac, Vladan Radivojević, psihijatar (skroz desno), Foto: Telegraf/Dragana Kocić

Devedesetih unosan biznis kojim su se bavili okoreli kriminalci

Nebojša Petković, penzionisani policijski inspektor kaže da zelenašenje u Srbiji ni izdaleka nije ono što je bilo devedesetih godina.

- Tada je to bio unosan biznis kojim su se bavili najokoreliji kriminalci koji su imali čak privatne zatvore za dužnike, otimali im decu i bavili se brutalnim iznudama. Neverovatno zvuči, ali više uspeha i od policije i pravosuđa u borbi protiv zelenašenja imale su banke. Uspostavljanjem bankarskog sistema oni su uglavnom ostali bez posla. Ipak ostaje podsećanje na to vreme i opomena da određene krizne situacije, kao što su i ekonomski problemi koje sa sobom nosi pandemija, mogu dovesti ponovo do jačanja ovog kriminalnog biznisa. A, ti „spomenici“ na to vreme i danas stoje, bar pet od pedeset najlepših kuća u Nišu pripada zelenašima, zatim svi znamo za nekad uspešne porodice koje su uništili kamataši i koje sada tavore na rubu egzistencije. I ono najgore, spomenici na niškim grobljima onima koji su stradali, sami digli ruku na sebe ili umrli od bolesti koju su dobili zahvaljujući poslovima sa kamatašima. Zato ljudi treba da budu svesni ogromne opasnosti koja im preti kada se obrate zelenašima, a ovo naročito važi za mlade ljude željne brzog bogaćenja – upozorio je Petković.

Svo četvoro naših sagovornika bili su učesnici skupa posvećenom osnaživanju građana u borbi protiv zelenašenja, a koji je organizovala nevladina organizacija "Protekta".

(Telegraf.rs)