Koju smo decu zaboravili 1. septembra: "Mi smo Laza i Stefan. Tražimo drugara koji će paziti na nas"

Da ovo je istina.BRAVO ZA TELEGRAF! Ovu decu retko ili nikad ne pomenu ni u kontekstu preporuka kriznog staba da ona treba da se tretiraju kao prioritet u zaštiti od kovida a ne samo stari, u kontekstu preporuka Min.prosvete za njihov polazak u školu da oni tesko mogu da nose maske ali da ostali treba da ih štite i da ona trebaju da ako mogu i da im se obezbedi tehnicki uslov da idu on line u skolu jer su rizična kategorija. Ako idu da se onda zastite njihovi pratioci, itd.MUP za vreme policijskog časa nije pomenuo da ta deca mogu izaci kod lekara Nijedan sastavljač zvaničnih izjava organa, a ni vecina lekara ih ne uvrste prilikom davanja saopstenja, saveta, naredbi ili preporuka u medijima.Pratim jer imam takvo dete i veoma često sam povredjena jer ih izostave.Batut nije organizovao njihovo vakcinisanje u kući kada su prosle godine stigle vakcine i naveo u pobrojanim prioritetnim grupama, kao da ne postoje jer vakcine su samo za odrasle sa komorbiditetima a deca nemaju komorbiditete ali ova deca su bila u velikom problemu tada i u svetu su vakcinisana odmah u prvom talasu jer se zna da su u velikom riziku i to vakcinom koja nije bila odobrena za decu ako su imali vise od 12 god.I njima je potrebno da im se neko obrati i kaze sta im je činiti u vanrednim situacijama, mozda bitnije nego ostalima.Bolnice su trebale da imaju naredbu da ih primaju i leče od osnovnih bolesti u predvidjenu koja nije kovid , apoteke da daju lekove produzeno i bez komisija i recepata kada smo bili zatvoreni ili kada je bilo rizicno setati sa njima po recept.I da ne nabrajam mnogo jos situacija kada su izostavljeni u javnom obavestavanju gradjana i u donosenju preporuka ili normi.Retke su i škole koje ih se sete kada su ranijih godina bili izleti i ekskurzije, jer su im ona teret pa moras da platis i za dete i za pratica smestaj iz roditeljskog dzepa ako zelis da se druzi.U tri članka bi mogle da stanu sva žmurenja na njih.A oni su najbolja deca u skoli, dobri ljudi i uvek najhumaniji.

Roditeljima i bližoj rodbini dece zaostale u razvoju osnovni problem je šta će biti sa detetom posle smrti oca i majke, tetke, ujaka, strica, koji su ukljuceni u brigu, posebno ako dete nema brata ili sestru sposobne da se o njemu brinu. Govorim iz sopstvenog iskustva. Takvoj deci koja će jednog dana biti odrasli ljudi, za odnovne potrebe, nije dovoljno samo da imaju staraoca iz Centra za socijalni rad koji će ih povremeno obilaziti. Ko će brinuti svakodnevno o njihovim osnovnim potrebama. Obično oni nisu u stanju da brinu o lekovima, hrani, licnoj higijeni, nabavkama, odlascima kod doktora. Sa kim će se družiti, razgovarati… šta je drustvo preduzelo? Ništa. Imati dete zaostalo u razvoju je strasno za roditelja i svakodnevno i uvek je ta briga: šta će biti sa mojim detetom kad ja umrem? Pozivam roditelje dece zaostale u razvoju da se organizuju i od države traže formiranje posebnog organa čiji će zadatak biti svakodnevna organizovana briga za tu decu, sutra ljude. Možda je rešenje osnivanje domova za takvu decu/ljude koji će biti finansirani od države i takva lica tu sigurna, druzice se medjusobno iobezbedjena su do kraja života. Taj trošak bi za državu bio kap u moru troškova. Društvo uopšte nije svesno problema roditelja sa kojima se svakodnevno susreću roditelji dece ometene u razvoju, počev od psihijatrijskih problema te dece, ponašanja, socijalizacije, nemogućnosti za bilo kakvu samostalnost ni u osnovnim životnim funkcijama…lista je dugačka i samo roditelji to znaju

Pa dajte normalne plate za pratioce i resen problem.

Pretuzno i istinito!