• 46

"Sada je teže naći devojku nego ikada pre": Posetili smo čuveni Studenjak, mladi "otvorili dušu"

, Telegraf

Studenjak je bio nesvakidašnje pust, zateklo nas je ono što nismo očekivali

  • 46

"Studente baš briga za koronu", "studenti neće da se vakcinišu", "studenti ne nose maske"...

Ove rečenice čula sam nebrojeno puta pre nego što sam 14. septembra, na jedan divan sunčan dan, posetila Studentski grad, naš popularni "Studenjak" i najveći studentski dom na Balkanu.

Kada je ekipa "Telegrafa" stigla u dom, bilo je oko 13 sati i nekih 30 stepeni napolju. Vođena gore pomenutim rečenicama, očekivala sam da ću zateći čitave grupe mladih koji uživaju na suncu i kafenišu pribijeni jedni uz druge, odbijaju da nose maske i smeju nam se u lice kad ih pitamo da li se možda plaše virusa.

Za početak, Studenjak je bio nesvakidašnje pust. Na tribinama gde se su mladi nekada nadvikivali zbog žamora, sada smo zatekli svega desetak studenata, uglavnom poprilično razdvojenih.

Držali su distancu čak i od nas, pa su retki pristali da priđu i daju izjavu. Da ne bude zabune, studenti se zaista ne plaše korone, ali su i te kako svesni posledica.

- Ne razmišljamo toliko o tome, više ima straha za neke nama bliske osobe - kaže studentkinja Poljoprivrednog fakulteta Aleksandra Aleksić (20), dok njena koleginica Milica Pršo dodaje:

- Ne može sad sve da stane zbog korone. Život mora da ide... I žurke naravno - simpatično je iskrena ova devojka.

Studenjak ima stroge procedure, pa na trenutke deluje kao da smo u kadru nekog filma o apokalipsi. Ispred menze stoje dva čuvara koja sredstvima za dezinfekciju studentima na ulazu prskaju ruke. Studenti, već uvežbani, u dva poteza navlače masku i ulaze da ručaju.

Ali ono što nas je najviše iznenadilo je da većina nosi maske i u čitaonicama, kad uči, dok ih niko ne nadzire i ne tera na to.

- Trudimo se svi normalno da živimo, koliko je to moguće u ovim okolnostima, i da se pridržavamo mera koje je prepisao krizni štab. Većina studenata se pridržava mera, nekako smo se navikli i na masku i na distancu, navikli smo da izbegavamo pozdravljanje, da izbegavamo susrete, smanjili smo skupove... Mislim da je život ušao u novu normalnost - kaže za "Telegraf.rs" Vladimir Cvijović, zamenik direktora Studentskog centra Beograd.

Druga strana medalje ili “nove normalnosti” je - veća otuđenost. Studenti se sada manje druže nego pre, usamljeniji su, teže upoznaju nove ljude i nalaze partnera.

- Teže je sada naći devojku. Ipak je lakše ostvariti prisnost unutra, nego napolju, a sada se uglavnom viđamo napolju - priznaje nam Veljko Milinski (24), student medicine.

On je vakcinisan, što je i očekivano s obzirom na to šta studira, kao i njegov cimer iz sobe, student ETF Ognjen Tadić. Iako nisu želeli pred kameru, ugostili su nas u sobi i pristali da malo popričamo. Na pitanje ima li žurki, kažu - slabo.

- Nekad je bilo i po 10 žurki, pa smo mogli da biramo na koju ćemo. Sad bude poneka, ali na nju ne dođe ni približan broj ljudi kao nekada - pričaju Veljko i Ognjen.

Studenti u sobama, naravno, ne moraju da nose maske. A i zašto bi. Žive i dele sve u tih 19 kvadrata, a bi bilo zaista teško provoditi život na malom prostoru pod maskom. Te sobe nekada su vrvele od ljudi. Znalo je i po njih deset da se, makar i krišom, ugura unutra. Nova pravila zbog korone zabranjuju ulaz drugih osoba, osim onih koje tu borave.

- Osnovna razlika u životu nekada i sada je u međuljudskim odnosima. Manje se studenti druže, iz straha… Posle prvog talasa, kada se otvorilo sve, studenti su jedva dočekali, opustili se, možda se čak tada i previše družili. Ali, čim krenu novi talasi, postaje mirnije. Većinom se viđamo na klupicama, tribinama, terenima, ne više po hodnicima i sobama – priča nam Petar Jelić (24), student Građevinskog fakulteta koji već tri godine živi u Studenjaku pa vrlo dobro zna razliku između života u domu pre i posle korone.

Petar je krupan momak, sportista, ali priznaje da je imao ovaj virus i da ga je prilično namučio.

- Imao sam temperaturu 40 nekih 7,8, dana. Smršao sam 12 kilograma. Mislim da je osnovna stvar da ljudi ostanu zdravi duhom, a da sve ostalo može da prođe. I proći će – optimistično nam poručuje ovaj momak.

Kako bilo, čak i da se situacija drastično pogorša, studentski domovi među poslednjima bi bili zatvoreni. Uostalom, kako kaže zamenik direktora Studentskog centra, koja je razlika između Studenjaka i bilo koje druge stambene zgrade.

- Slušaćemo uvek šta kaže krizni štab. Zatvaranje nije dobra opcija ni u teškoj situaciji, sasvim je dovoljno pridržavanje mera, a one mogu da budu i oštrije ako krizni štab tako proceni. Domovi ne mogu da budu rizičniji nego bilo koja druga stambena zgrada – zaključuje na kraju zamenik direktora Vladimir Cvijanović.

Video: Lola je najstariji dom na Balkanu, a danas izgleda ovako

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ostojic B.

    Bravo Veljko! Svaka cast Veljko!

    0
    1

    Podelite komentar

  • ® ×××

    Отуђење од вере и Бога довело је да се девојке поносе своје срамоте,изгубивши разум и идентитет,у свеопштој лудници и модернизацији наметнутој са запада..

    1
    2

    Podelite komentar

  • Mačva

    Isterajte crnogorce

    32
    8

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima