• 0

Burna diskusija na tribini: Koja je odgovornost influensera i koliki razdor vlada?

, Telegraf

Tribina na kojoj je učestvovalo troje mladih jutjubera podigla je veliku prašinu na konferenciji o bezbednosti dece. Sukobi generacija definitivno nisu izostali

  • 0

Na konferenciji Bezbednost i odgovornost, organizovanoj od strane Fondacije Tijana Jurić, održano je više panela u sredu, ali jedan koji je posebno privukao pažnju i izazvao reakcije, bio je panel na kom je govorilao troje srpskih jutrubera - Milan Inić Yasserstain, Sara Miljković Sareza i Milica Perović, na internetu pozmatija kao Leny Wolfy.

Moderator panela Digitalna dobrobit dece i mladih bio je specijalni pedagog, psihoterapeut Defektološkog savetovališta "Enter", koji je istakao da je u Fejsuk postu jednog psihoterapeuta pročitao da su prvi influenseri bili sveštenici, kasnije psiholozi, a da su to danas mladi ljudi na internetu koji utiču na velike grupacije ljudi.

Influenseri, upitani koliko su u vezi njihovi karakteri van interneta sa onim na internetu, dali su odgovore da su ta dva karaktera bila ista osoba, do nekog perioda dok Jutjub nije postao posao, kada je bilo potrebno povući granicu između internet i privatnog života.

- Kod mene je velika razlika između Leny i mene same jer je Leny u nameri kreirana kao lik za skeč komediju. Lik Leny ne može u potpunosti da se izjednači sa Milicom. Mislim da je dobra stvar što sam počela sa Jutjub pričom u nekim zrelijim godinama. Da sam počela kao tinejdžer, mislim da ne bih znala da napravim razliku između toga koliko ja treba da dam internetu, a koji deo je moj - objasnila je Milica.

Na pitanje kako je na njih uticala popularnost, jutjuberi su fokus prebacili na svoje kolege i istakli da popularnost svi jure i da ona često ume da se obije o glavu. Jedini konkretan odgovor na pitanje bremena popularnosti dao je Milan Inić, koji je istakao da je sticanje popularnosti donelo veliku količinu anksioznosti, te istakao da sa mladom publikom treba da se priča o tome šta su anksioznost i depresija, što je bio prvi okidač za prisutnu publiku, u kojoj su sedeli stručnjaci.

Video: „Reci Ne!“: Seksualno zlostavljanje dece na internetu ostavlja teške posledice po žrtvu

Prvo pitanje publike upućeno psihoterapeutu Milanu Radovanoviću bilo je koliko je uopšte opasno da jutjuber ili bilo koji drugi influenser daje savete o anksioznosti i depresiji, kao i gde je tu odgovornost.

- Ako imamo dete i idemo od pretpostavke dete neće, kao odrasli, odmah da gugla o čemu se radi, već će da sluša tu neku osobu na jutjubu u koju ima poverenja, a ta osoba ne zna šta prenosi i ne zna šta su anksioznost i depresija. Kako kažete, Milan je umetnik i nije u vezi sa mentalnim bolestima, zašto bi on znao šta je anksioznost i depresija? On to izbaci sa lične strane i to može da bude okej, ali problem nastaje ako krene da se "frlja" terminima i psihologizira, tu ulazimo u neprijatan teren i to zaista može da bude minsko polje. Zato insistiramo na tome da roditelji moraju da znaju šta njihova deca prate - istakao je psihoterapeut.

Milica Perović dodala je da je užasno opasno ukoliko oni, kao influenseri, daju savete kako da se deca nose s tim, s obzirom na to da nisu profesionalnci.

- Ono što mislim da je naš zadatak jeste da se pred publikom otvoreno kaže ja sam anksiozna, ja sam depresivna, ja sam tužna. I da se tu pred publikom postavi neka granica u smislu da je u redu reći kada nam je potrebna pomoć. Bitno je zdravo postavljanje granica u osmesima, jer nismo uvek nasmejani, zdravo postavljanje granica u priči o privatnom životu, a isto tako šta je to na šta ću ja pristati na internetu - objasnila je.

S obzirom na to da je na nekoliko pitanja zaredom izostao direktan odgovor učesnika panela, publika, sačinjena mahom od stručnjaka, uključila se u razgovor.

- Ovaj razgovor me podseća na čardak ni na nebu ni na zemlji. Malo smo na internetu, u nekim velikim i novim temama, novim načinima uticaja na decu, a onda se spustimo na zemlju i tvrdimo da je odgovornost na roditeljima. Pitam se kolika je odgovornost ukupno svih, vas, nas, svih ovde, prema tim roditeljima. S obzirom na to da imate prednost u odnosu na našu generaciju, kakav je vaš odnos prema obrazovanju, kritičkom mišljenju ili medijskoj pismenosti - upitala je žena koja se javila za reč.

Video: Ko je Medlin MekKen, devojčica koju traži ceo svet?

Tu priliku je Sara, a potom i njene kolege, iskoristila da napomene kako brojne njihove kolege plasiraju deci da školovanje nije bitno ali, da li poneseni atmosferom u sali, ni u kom momentu nisu naveli na koji način oni na svoju publiku direktno utiču kada je u pitanju prenošenje poruke o dobrobiti školovanja. O razvijanju kritičkog mišljenja i medijskoj pismenosti, odgovori su izostali.

- Deca ne treba da uzimaju našu reč zdravo za gotovo, već da istaknu da li su sa našim stavom saglasni ili ne. Ali treba da čuju drugačiji stav, da se malo zapitaju i onda će možda da imaju manji revolt ka obrazovanju i mogućnost za razvijanje kritičkog mišljenja koje ide uz obrazovanje. Sposobnost da se sasluša i razumevanje treba da uče od malih nogu - rekao je Inić.

Na pitanja koju poruku šalju deci koja ih gledaju, Milica je odgovorila da bi njena poruka bila da nije bitno da li će edukaciju i znanje tražiti u zvaničnoj ustanovi ili samostalno, ali da je bitno da je pronađu, dok se Inić nadovezao porukom da je učenje dece empatiji veoma bitno.

Komunikacija na principu napada i odbrane

Jedan od najoštrijih komentara na spomenutoj konferenciji jutrjuberi su dobili od jedne od radnica centra za socijalni rad, koja je bile prisutne u publici.

- Ja pokušavam vas da razumem. Kao roditelj razumem - imate viška vremena. Kao stručno lice, ne vidim ništa drugo nego vašu ličnu promociju. Srž ovde ne vidim. Ne vidim poentu ovoga, mislim da je više trebalo da se spremite za ovo, jer sa ove strane su stručnjaci u svom poslu. Nismo došli sa interneta. Malo nas vređa ovo predavanje. Malo ste se pogubili. Nisam dobila nijedan odgovor na pitanja koja su kolege postavljale. Idete izokola. Mi smo naučili da budemo koncizni i tačni - rekla je žena iz publike.

Milica je istakla da pokušavaju da razumeju i starije i decu, kao i da budu spona između ta dva sveta, napominjući da je jedina stvar koja joj je u izlaganju smetala to što je rekla da "imaju previše slobodnog vremena".

- Srž problema u ovom izlaganju je to što nas posmatrate kao ljude koji imaju višak vremena. Ja Vas uveravam da to nije istina. Nas troje predstavljamo manjinu na jutjubu i odgovore na neka vaša pitanja ne možemo da damo. Za to bi bili adekvatniji neki ljudi zbog kojih imamo problem na internetu.

Od tog momenta, tribina se pretvorila u opštu diskusiju o tome da li treba napadati mlade ljude koji sede na bini ili ih braniti. Teško je bilo razabrati ko šta govori. Bilo je samo dva mikrofona, a previše ljudi koji pokušavaju da dokažu sopstvenu poentu. U toj, moglo bi se reći, agresivnijoj diskusiji, reč su imali svi, osim samih učesnika panela. Za reč su se javljali roditelji, prosvetni, ali i socijalni radnici.

Zaključci tog razgovora bili su da o internetu treba edukovati, a ne zabranjivati i da bismo mogli da vaspitamo decu, pre toga treba da najpre edukujemo roditelje, nakon čega je otvoren prostor za sukob među publikom.

- Na internetu treba da se kreira i edukativni sadržaj, zajedno sa Ministarstvom prosvete, prosvetnim radnicima i drugim profesionalcima, da ne postoji ta ogročenost prema internetu. Da je to problem - jeste, ali je i odlučan prostor da se putem njega približi edukacija - dodao je Inić.

Kada je u pitanju digitalni svet, Sara ističe da influenseri nisu stručnjaci, ali publika na njih gleda kao na starijeg brata ili sestru.

- Mi na taj način detetu ulivamo neko poverenje. Nekada se pre obrate nama, nego roditelju ili stručnjaku i mi treba da budemo spona između ta dva sveta - zaključila je Sara.

Zaključak te zagrejane debate ipak je bio da influenseri ne treba da budu tema napada i odbrane, da mi imamo zaleđe struke i da budemo most između njih i dece.

Video: Kako zaštititi decu od internet predatora: Ključno je u startu prijaviti uznemiravanje

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima