Kako smo izbegli delta plus soj korone? Da li nam to može pomoći da se sačuvamo i od omikrona?

Foto: Shutterstock

Novi soj korona virusa - omikron je bukvalno pred Srbijom, a u našoj zemlji još ni delta plus nije registrovan, bar ne zvanično. Može biti da smo ga izbegli, iliti da je nad njim izdominirao mnogo virulentniji delta soj koji nam je i izazvao četvrti talas, a koji se u našoj zemlji polako smiruje. 

Omikron je, da podsetimo, posle nekoliko zemalja registrovan i u Austriji, jutros su potvrđene sumnje koje su postojale tokom vikenda, a upravo zbog njega, u sredu će biti održana hitna sednica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

Preporučujemo

Delta soj sa druge strane nam je u četvrtom talasu koji je trajao od avgusta napunio bolnice, u oktobru smo imali najviše preminulih od početka godine, a delta plus koji je registrovan u skoro svim zemljama u našem okruženju - Hrvatskoj, Makedoniji... kod nas nije nije otkriven. Iako su medicinari sa ubeđenjem govorili da je prisutan.

Kako?

Profesor doktor Žarko Ranković, infektolog kaže da je delta soj još dominantan u celoj Evropi. Objašnjava i da omikron pokazuje da je visoko zarazan i to poredi sa zaraznošću delta sojem.

- Omikron pokazuje da je visoko zarazan. U prilog tome govore podaci da je delta soju, koji je dominatan u celoj Evropi bilo je potrebno 100 dana da bude u 90% prisutnosti, a omikron soju od 1 do 90 odsto prisutnosti u stanovništvu treba 25 dana. To jasno govori koliko je on infektivniji, a onaj koji je infektivniji i jači, zauzima prostor. Znači, logično je, a i za očekivati ukoliko, naravno, dođe na naše područje, da će on da bude predominantan - objašnjava prof. dr Ranković za Telegraf.rs.

Na pitanje da li onda sve ovo znači da zbog virulentnosti "obične" delte, delta plus nije mogao da postane dominantan, pa ga nismo dijagnostikovali, kaže da ne može na to pitanje da odgovori jer nema dovoljno podataka.

- Kada se pojavio delta plus, rekli su da je visoko virulentan, međutim, delta soj ga je jednostavno prevazišao. Treba vremena. Vreme će pokazati sve kako je i šta je. Pitanje je i kakva će biti klinička slika kod zaraženih sa omikronom. Da li teža ili lakša - kaže prof. dr Ranković za naš portal i dodaje da nema razloga za paniku:

- Jedino što je potrebno jeste vakcinacija i sprovođenje mera.

Izdominirala "obična" delta 

Direktor Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" Palilula dr Aleksandar Stojanović ne sumnja da će omikron stići i kod nas, a u odgovoru zašto nismo imali zvanično delta plus, kaže da smo imali "naš soj" i da je zbog delta soja četvrti bio najzarazniji.

- Omikron dolazi. Svaki novi soj dolazi zato što nismo vakcinisani. Afrika je vakcinisala samo 2 odsto populacije. Iskustva lekara koji su lečili omikron u Africi otkrivaju nove simptome - preveliki umor, izuzetno visoka temperatura i ubrzani puls. On može da donese probleme kod starijih ljudi. Stigao je u Evropu, doći će i kod nas, samo je pitanje kada - rekao je Stojanović za Telegraf.rs.

Napominje da su svi novi sojevi virulentniji, a to podrazumeva i veću smrtnost.

- Kako onda nismo imali delta plus? Imali smo, jednostavno, naš soj. Delta plus je bio svuda oko nas, mi još nismo, ali to ne znači da omikron nećemo. Podsećam da se ovaj talas četvrti pokazao kao najzarazniji. Evropa je u problemu. Mi sada imamo pad u brojkama, računam da ćemo u decembru imati oko 1.000 zaraženih. To ne znači da treba da se opuštamo. Vakcinacija sa prvom dozom nam nije adekvatna, ponovo smo se opustili i po meni mere treba uvesti 24 sata bar dve nedelje - ističe dr Stojanović za naš portal.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je pitanje kada će se on pojaviti i kod nas.

- Što se tiče pojave omikrona, ako je u Austriji registrovan, pitanje je dana kad će i kod nas biti. Imamo značajan pad brojeva u odnosu na pre 7 dana, i taman kad je sve bolje i bolje, samo nam je taj omikron još falio - rekao je predsednik Vučić.

Omikron ima 30 mutacija

Portugal je postao poslednja evropska zemlja koja je potvrdila slučajeve novog soja korona virusa, omikron. Potencijalno zarazniji od ranijih sojeva, varijanta koja je prvi put identifikovana u Južnoj Africi proširila se na najmanje 15 drugih zemalja u svetu, što je navelo nekoliko nacija da pojačaju mere suzbijanja.

Pre njega su Švajcarska, Danska, Holandija, Austrija, Nemačka, Češka, Italija, Velika Britanija i Belgija takođe objavile da su registrovale slučajeve novog soja.

Pored evropskih zemalja, omikron soj je potvrđen još u Australiji, Bocvani, Kanadi, Hongkongu i Izraelu.

Omikron poseduje više od 30 mutacija u ovom S proteinu, uključujući 10 u takozvanom „receptor-vezujućem domenu“ (RBD) – specifičnom delu koji se vezuje za ovaj receptor. Delta soj, na primer, ima dve RBD mutacije.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je jutros da će se omikron soj korona virusa verovatno širiti i predstavlja veoma visok globalni rizik, gde bi porast broja obolelih od kovida-19 u nekim oblastima mogao da ima teške posledice.

- Omikron ima neviđeni broj šiljastih mutacija, od kojih su neke zabrinjavajuće zbog njihovog potencijalnog uticaja na putanju pandemije - saopštila je SZO dodajući da se ukupni globalni rizik vezan za novu varijantu procenjuje se kao veoma visok.

(Telegraf.rs)