3 vrste prijava u Srbiji za uvrede i pretnje na društvenim mrežama: Kika je nasilnike mogla da tuži sudu

Printskrin: Instagram/ivelickovic3

Zlostavljanje na društvenim mrežama i drugim digitalnim platformama, poznato kao sajber nasilje, u Srbiji ne postoji kao krivično delo. Ipak, to ne znači da uvrede i pretnje preko Fejsbuka, Instagrama, Tvitera i drugih mreža mogu proći nekažnjeno. Ova informacija naročito je značajna nakon potresne vesti o mladoj jutjuberki Kristini Kiki Đukić (21) koja se ubila nakon što je, kako se sumnja, dugo trpela sajber nasilje.

Kika je oduzela sebi život u noći između 8. i 9. decembra. Bila je uspešna influenserka, a samo na društvenoj mreži Instagram pratilo je više od 350.000 ljudi. Nažalost, poslednjih nekoliko godina vodila je borbu sa osudama i kritikama na društvenim mrežama i na kraju je podigla ruku na sebe.

Preporučujemo

Sajber nasilnicima, ipak, može se stati na put.

Kako advokati objašnjavaju za Telegraf.rs, postoje tri vrste prijava koje se mogu podneti za ugrožavajuće ponašanje na društvenim mrežama.

- Ukoliko je reč o pretnjama i širenju mržnje prema određenoj osobi, podnosi se krivična prijava za ugrožavanje sigurnosti. Ako je reč o uvredama, može se pokrenuti parnični postupak za naknadu štete usled povrede ugleda i časti. Treći postupak koji se može pokrenuti je za krivično delo proganjanje. To, recimo, može biti slučaj ako neko, protivno volji jedne osobe, uporno pokušava da stupi u kontakt sa njom i uznemirava je - objašnjava advokat krivičnog prava Ognjen Radić.

Kako navodi advokat Ognjen Radić, na našim mrežama je toliko mržnje i uvreda da ga ne čudi što je došlo i do tako katastrofalnog ishoda kakav je samoubistvo mlade devojke.

Advokat Ivan Simić kaže da sajber nasilje ne predstavlja institut krivičnog prava i kriminoloških istraživanja. Postoje, kaže, slučajevi ugrožavanja sigurnosti preko društvenih mreža, kao i neka druga krivična dela iz oblasti visoko tehnološkog kriminala, ali tada već nije reč o nasilju.

- Postoji jedna logična i relevantna činjenica, a to je da nas niko ne primorava da svakoga dana budemo na Instagramu ili Fejsbuku. Sama činjenica da neko provodi puno vremena na društvenim mrežama, izopšten iz realnosti, već je sama po sebi opasna za psihičko zdravlje te osobe - navodi Simić.

On dodaje i da je teško dokazivo da je neko nekoga primorao da se ubije i da je nečije samoubistvo zaista posledica sajber nasilja.

Foto: Media centar/Ivan Simić

Sajber nasilje ne mora nužno da se događa na društvenim mrežama. Ono je moguće na platformama za dopisivanje i igranje igrica i mobilnim telefonima. Reč je o ponašanju koje se ponavlja s namerom zastrašivanja, izazivanja besa ili sramoćenja onih koji su na meti, navodi UNICEF. Ovo su neki od primera:

- širenje laži ili objavljivanje slika čiji je cilj osramotiti nekoga na društvenim mrežama

- slanje uvredljivih poruka ili pretnji putem platformi za dopisivanje

- lažno predstavljanje i slanje zlonamernih poruka u ime drugih osoba

Za razliku od zlostavljanja uživo, sajber nasilje ostavlja digitalni trag - zapis koji se može pokazati korisnim i pružiti dokaze koji pomažu da se zlostavljanje zaustavi.

(Telegraf.rs)