Zašto psi napadaju i šta treba izbegavati: Neodgovorno vlasništvo kao uzrok, predviđene su i kazne

Foto: Shutterstock

Za Branislava S. (76) komšije su imale samo reči hvale. Živeo je sam u porodičnoj kući u Golubincima kod Stare Pazove i bavio se poljoprivredom. Kada mu je prethodne sedmice sestra došla u posetu, njegovo telo zatekla je u dvorišu. Branislava su izujedali psi.

Stanovnike Golubinaca ova vest ostavila je nemim, ali i u strahu, jer problem sa lutalicama imaju već neko vreme.

Preporučujemo

Nešto više sreće imala su deca koju je napao vlasnički pas rase pit bul, u čačanskom naselju Košutnjak. Mališani starosti osam i devet godina prošla su sa lakšim povredama.

- Deca su prolazila ulicom, kada je na njih nasrnuo pit bul. Pas je samo odjednom izleteo iz dvorišta i napao ih. Oni su primljeni u Opštu čačansku bolnicu, ali nisu životno ugroženi i samo pukom srećom je izbegnuto da se ovaj incident završi fatalnim posledicama - kazao je za RINU jedan od očevidaca.

Ovo nije prvi sličan slučaj koji se dogodio u Čačku, jer je pre nekoliko meseci pas napao dvogodišnjeg dečaka u naselju Ljubić, takođe na ulici. Dete je tada zadobilo teže telesne povrede.

Početkom godine zabeležn je i napad psa na dvojicu radnika, na Pančevačkom putu, u dvorištu jednog stovarišta. Radnici su izujedani po nogama i prevezeni su u KBC Zvezdara.

Podsećamo i na jedan nesvakidašnji slučaj u Futogu, kada je pas u jednom danu izujedao sedam osoba.

Situacije u kojima psi napadaju ljude dešavaju se na dnevnom nivou. Postavlja se pitanje - ko je kriv što napuštenih i zapuštenih  životinja ima sve više na našim ulicama, te zbog čega se najčešće bavimo posledicama, a ne prevencijom?

Neodgovorno vlasništvo i pitanje edukacije

Za Telegraf.rs iz udruženja Animal Rescue Serbia (ARS) objašnjavaju da problem sa psima lutalicama u Srbiji jeste i dalje alarmantan najpre zbog neodgovornih ljudi.

- Izrazito veliki broj napuštenih životinja na ulicama gradova i mesta u našoj zemlji potiče od neodgovornog vlasništva, izuzetno prisutne i zakonom kažnjive pojave. Naime, svedoci smo masovne kupovine i udomljavanja životinja, a najviše pasa, čiji vlasnici su doneli tako važnu odluku - a to je proširiti porodicu za jednog četvoronožnog člana - potpuno neinformisani i bez ikakve pripreme. Ova nepromišljenost ima veliku posledicu, jer ukoliko se ispostavi da iz bilo kog razloga više nisu u stanju ili ne žele da se o životinji brinu, ljudi je prosto izbace na ulicu ili odvedu u prirodu i tamo ostave. Odgovorni su dakle - ljudi  - objašnjavaju iz ARS-a.

Tako, velika većina tih životinja nisu čipovane, te je vlasnicima nemoguće ući u trag i suočiti ih sa odgovornošću koja je propisana zakonom o dobrobiti životinja.

- Još važnije je da nisu ni sterilisane, što naravno dovodi do potpuno nekontrolisanog razmnožavanja, kreiranja čopora i nagomilavanja problema za koji u ovom trenutku ne postoji sistemsko rešenje.

Foto ilustracija: Shutterstock

Prevencija je zakonski predviđena i podrazumeva da su vlasnici pasa i mačaka dužni da ih čipuju na svoje ime.

- Čipovanje je povoljno, traje koji minut i moguće je obaviti ga u bilo kojoj veterinarskoj ambulanti. Sterilizacija, sa druge strane, nije obavezna ali je i te kako poželjna za sve vlasnike životinja koji nisu odgajivači niti imaju ambicije da to postanu. U uređenijim zapadnim zemljama, udomljavanje ili kupovina ljubimca nisu mogući bez ispunjavanja ova dva uslova, čije dalje poštovanje (nakon što vlasnik uzme životinju) se redovno proverava radi eventualnog oduzimanja životinje u slučaju neodgovornog vlasništva.

Ipak, i pored mera, kod nas prevencija i ne daje rezultate.

- Ono što je neophodno za početak jeste sistemsko rešavanje problema, gde je ključna reč edukacija. Kao organizacija radimo na projektu “Mjau Vau ekspert” već nekoliko godina sa namerom da onima od kojih sve kreće - a to su naša deca, naša budućnost - približimo odnos sa životinjama i naučimo ih pravilnom ophođenju prema njima. Plan nam je da ovu važnu edukaciju proširimo, dodatno unapredimo i ponudimo kao obaveznu za sve buduće vlasnike kućnih ljubimaca. U kombinaciji sa sprovođenjem adekvatnih mera, problem napuštenih pasa veoma brzo bi počeo da se smanjuje i vremenom, nestaje - dodaju iz ARS-a.

Kada psi napadaju i kako se ponašati

Psi su teritorijalne životinje koje najčešće funkcionišu u čoporu. Čak i kada su napušteni, prostor koji su odabrali za svoje stalno boravište doživljavaju kao svoju teritoriju i spremni su da ga brane od svakog koga protumače kao pretnju ili uljeza.

- Ovo se ne odnosi samo na ljude, štaviše, češće se odnosi na drugog psa, koji za čopor znači potencijalnog rivala ili novog člana, koji u ekipu neće ući tako lako - ili uopšte. Drugi važan okidač koji može uznemiriti psa jeste diranje hrane, odnosno odbrana teritorije na kojoj imaju štence ili izvorište hrane. To mogu biti mesta gde ih već hrane neki ljudi ili kontejneri pored koji često ima bačene hrane - upozoravaju.

Navodi se i da univerzalan odgovor na pitanje kako se zaštititi od napada psa, ne postoji, ali postoje određeni saveti koje navode iz ARS-a, koji mogu biti od koristi ako se nađete na meti ove životinje.

- Ne bežite i ne napadajte ih, jer to samo pogoršava situaciju.

- Ukoliko hodate ulicom i ispred sebe vidite čopor pasa, pređite na drugu stranu ulice.

- Nekada će psi samo lajati kada prolazite pored njih. Ukoliko samo laju i čak vam ni ne prilaze, nastavite da hodate ulicom normalno. Ušli ste verovatno na njihovu teritoriju i žele da vam stave do znanja da su oni tu.

- Ukoliko se desi da vas opkoli čopor pasa, ako ste u mogućnosti, zaštitite leđa tako što ćete ih okrenuti ka parkiranim automobilima na ulici, ka zgradi pored

koje prolazite ka drvetu, ako ste u parku i sl. kako biste izbegli da vas napadnu s leđa.

- Pokušajte da delujete fizički što veći, ako imate jaknu ili duksericu na raskočavanje, uhvatite donje delove tj uglove jakne i sa zadnje strane je podignite iznad glave u vidu paunovog repa.

- Ignorišite ih, private se da ih ne primećujete, ali ih treba jednim okom posmatrati i biti na oprezu jer se neki psi zaleću od pozadi i hoće da ujedu samo kada im okrenemo leđa.

- Ulični psi su često gladni, te ako nosite hranu u kesi mogu krenuti za vama, jer iz vaše kese nešto lepo miriše. U slučaju da vas to uplaši, najmanja je šteta da im bacite tu kesu sa hranom, jer ona će im sigurno neko vreme držati pažnju, a vi iskoristite to vreme da se udaljite od čopora.

- Ako pas pokazuje znake agresije i prilazi vam, iskoristite torbu ili ranac za odbranu.

- Nemojte da režite ili da im pokazujete zube.

- Napadi pasa se dešavaju, ali to je izuzetak, ne pravilo. U najvećem broju slučajeva, najčešće je dovoljno da nezainteresovano prođete pored njih i pređete na drugu stranu ulice.

- Kako ćete prepoznati agresivnog psa koji se sprema za napad? Ako reži, kezi zube, kostreši se, povije uši i rep podvije među noge.

Foto: Pixabay

Deca kao meta napada

Neretko se dešava i da najmlađi budu žrtve napada besne životinje, pa na njihovu zaštitu treba posebno obratiti pažnju.

- Ključ je naučiti ih pravilnom odnosu prema psima. Ne prilazi se svakom psu! Ukoliko pas ima vlasnika, pre nego što mu se priđe, trebalo bi vlasnika pitati za dozvolu. Ako vlasnik da dozvolu, psu se prilazi sa prednje strane, polako, sa pruženom rukom odozdo prema njušci i ruka se zaustavi na dvadesetak cm i potom čekamo reakciju psa. Ako pas želi da se upoznamo on će prići da nas onjuši. I tada treba da budemo smireni kako kod psa ne bismo izazvali reakciju iz straha od nas. Ako pas ne želi da nas onjuši, ne treba insistirati na pokušaju da ga pomazimo. Uvek čekamo da nam pas prvi priđe. Možemo da ga zovemo i pričamo mu veselim glasom poput tepanja detetu jer većina pasa tu vrstu komunikacije dobija od ukućana pa to prepoznaju kao neagresivno ponašanje - navode iz ARS-a.

Drugi jako važni saveti da se izbegne napad jesu:

- Ne gurati ruke kroz tuđu ogradu da bi se pomazio pas.

- Ne udarati ih, ne gađati ih, ne šutirati ih… Ovakva ponašanja izazivaju odbrambenu reakciju kod pasa i pas može da napadne kako bi se odbranio.

- Ne dirati psa dok jede i ne dirati njegovu hranu.

- Naučiti decu svemu iz prethodnog pitanja.

Naknada štete za ujed

Prva stavka, ukoliko vas ujede pas, jeste obezbeđivanje dokaza i utvrđivanje da li vas je napao pas lutalica ili vlasnički pas, od čega će zavisiti dalja procedura.

Za naknadu štete u slučaju ujeda psa lutalice odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji se dogodio slučaj. Prilikom ujeda psa lutalice može doći do nematerijalne štete (pretrpljena duševna bol i strah) i materijane štete.

Naravno, odmah je potreno zatražiti neophodnu medicinsku pomoć. Važno je i da lekar u nalazu konstatuje da je reč o povredi koja je izazvana ujedom psa, kao i da ste primili tetanus.

Nakon procesa pribavljanja dokaza pokreće se postupak za naplatu štete. Visina odštete koja se može dobiti iznosi i do 200.000 dinara.

Iz budžeta Beograda i Novog Sada milioni na odštete

Kako su za Telegraf.rs naveli iz Grada Beograda, u toku prethodne 2021. godine Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove je podneto 704 zahteva za naknadu štete, nanesene od strane pasa, na celoj teritoriji grada.

- Osnovani zahtevi građana za naknadu nematerijalne štete za povrede nenesene od strane nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda se rešavaju u postupku "Vansudskog poravnanja" na sednicama Komisije, posebno formirane na nivou Gradske uprave.

Navode i da je visina odštete je direktno vezana za stepen težine samih povreda i u proseku iznosi oko 25.000 dinara.

- Na osnovu zaključenih Ugovora o vansudskim poravnanjima sa građanima, za naknadu nematerijalne štete za povrede nanesene od strane nevlasničkih pasa, u 2021. godini Grad Beograd je isplatio 20.471.000 dinara - rečeno je.

Kada govorimo o situaciju u Novom Sadu, u Pravobranilaštvu ovog grada,  zaprimljeno 1050 tužbi tužilaca - fizičkih lica, protiv tuženog Grada Novog Sada, za naknadu štete zbog ujeda pasa lutalica, dok je u istom periodu Komisiji za procenu osnovanosti predloga za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji na terioriji Garda Novog Sada upućeno 670 zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete usled ujeda napuštenih životinja.

- Postupci po tužbama fizičkih lica za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica, vode se pred nadležnim sudom u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Postupci po predlozima za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, na terioriji Grada Novog Sada, vode se u skladu sa Pravilnikom o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji Grada Novog Sada - naveli su za Telegraf.

Kako kažu, prosečna visina novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete koja je isplaćena po pravosnažnim presudama zbog ujeda pasa lutalica, kreće se od 80.000,00 do 180.000 dinara, a prema Pravilniku o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji Grada Novog Sada, na teritoriji Grada Novog Sada, od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

- U toku 2021. godine iz budžeta Grada Novog Sada po osnovu štete prouzrokovane od strane napuštenih pasa na teritoriji Grada Novog Sada isplaćen je iznos od ukupno 179.320.388,71 dinara.

(Telegraf.rs)