Da li biste na PISA testu bili bolji od 15-godišnjaka? Ova 4 pitanja zvuče jednostavno ali su našoj deci teška

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Veliko PISA testiranje, koje otkriva kako naši đaci razmišljaju i primenjuju znanje, počelo je danas i trajaće sve do 18. aprila. Testiranje se radi na svake tri godine i u njemu učestvuju petnaestogodišnjaci. Međutim, rezultati srpskih đaka i dalje su ispod evropskog proseka.

Zaključak sa poslednjeg testiranja je sledeći: petnaestogodišnjaci iz Srbije su po sposobnostima da primene ono što su naučili, u rangu trinaestogodišnjaka iz zemalja EU.

Preporučujemo

A kako vi razmišljate? Ova četiri zadatka sa PISA testova primer su onoga što je našim đacima teško. Probajte da vidite da li biste bili bolji od petnaestogodišnjaka.

PRANJE ZUBA

Da li zubi postaju sve čistiji ako ih duže i jače peremo četkicom za zube? Britanski istraživači kažu da to nije tačno. Oni su probali mnogo različitih načina pranja zuba pre nego što su otkrili idealan. Dva minuta pranja četkicom, bez suviše jakog trljanja, daje najbolji rezultat. Ako previše jako trljate četkicom, oštećujete zubnu gleđ i desni, a pri tom nećete ukloniti ni ostatke hrane.

Bente Hansen, stručnjak za pranje zuba, kaže da je dobro držati četkicu za zube kao što se drži olovka. „Počnite iz jednog ugla i trljajte duž celog reda”, kaže ona. „Ne zaboravite jezik! Na njemu može da bude mnoštvo bakterija koje bi mogle da budu uzrok zadaha.”

1. Zašto se olovka pominje u tekstu?

A) Da bi se bolje shvatilo kako se drži četkica.

B) Zato što se počinje iz jednog ugla i olovkom i četkicom.

C) Da se pokaže da se zubi mogu prati na više različitih načina.

D) Zato što je pranje zuba jednako ozbiljno kao i pisanje.

2. Šta preporučuju britanski istraživači?

A) Da se što češće zubi peru četkicom.

B) Da ne treba pokušavati da se pere jezik.

C) Da se zubi ne trljaju suviše jako četkicom.

D) Da se jezik pere češće nego zubi.

MOTOCIKL

Jeste li se ikada probudili s osećajem da nešto nije u redu? To je bio jedan od takvih dana. Uspravio sam se u krevetu. Malo kasnije sam razmakao zavese. Vreme je bilo užasno - kiša je pljuštala. Onda sam pogledao u dvorište. Da! Bio je tamo - taj motocikl. Bio je isto onako slupan kao sinoć. A noga je počela da me boli.

1. Osobi koja priča priču prethodne večeri se nešto desilo. Šta to?

A) Loše vreme je oštetilo motocikl.

B) Loše vreme ga je sprečilo da izađe.

C) Ta osoba je kupila novi motocikl.

D) Ta osoba je imala saobraćajni udes na motociklu.

2. Zašto pisac počinje priču pitanjem?

A) Zato što pisac hoće da sazna odgovor.

B) Da zainteresuje čitaoca za priču.

C) Zato što je teško odgovoriti na to pitanje.

D) Da podseti čitaoca da je takva vrsta iskustva retka.

REZULTATE proverite u galeriji, na drugoj strani.

I dalje bubaju i uče za ocenu

Loši rezultati govore nam bez sumnje nekoliko stvari. Između ostalog, da naša deca i dalje bubaju. Da metode obrazovanja moraju još da se menjaju. Da đacima nedostaje motivacija na logičko razmišljanje, snalaženje, samostalnost.

Inače, PISA testiranje se radi svake treće godine i u njemu učestvuju 15-ogodišnjaci. Ove godine se vrši na uzorku od oko 7.600 petnaestogodišnjih učenika iz 193 škole, od kojih je 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola. Škole su izabrane metodom slučajnog uzorka. Tokom testiranja učenici na računarima rade zadatke u domenima čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja.

Rezultati ovog istraživanja biće dostupni javnosti nakon obrade, početkom decembra 2023. godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Ministar prosvete Branko Ružić i direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović, povodom PISA testiranja, sutra će u devet sati posetiti Četvrtu beogradsku gimnaziju. Ružić će se obratiti i na svečanom otvaranju 17. Međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu, hala Master Novosadskog sajma, Hajduk Veljkova 11.

(Telegraf.rs)