Bežali iz pakla rata, mađarski carinici ih izbacili iz autobusa: Vladimir nije mogao da ih ostavi na hladnoći

Foto: Privatna arhiva

Vladimir Petković vraćao se kući iz inostranstva kada je, na graničnom prelazu Horgoš, video grupu ukrajinskih izbeglica od pet žena i sedmoro dece kojima niko ne pomaže. Najpre je prošao, a potom se vratio do njih, jer mu, kako kaže, "osnovna ljudskost nije dozvoljavala da ode".

- Sreo sam ih sasvim slučajno. Vraćao sam se iz pravca Mađarske i video sam žene i decu sa torbama. Po fizionomiji sam prepoznao da su iz Ukrajine. Prošao sam, ali sam se vratio. Pošto govorim ruski, pitao sam da li su iz Ukrajine. Ispostavilo se da su iz Odese. Odgovorili su potvrdno i zatražili pomoć. Vratio sam se iz ljudskosti. Bilo mi je žao ljudi. Putovao sam kroz Mađarsku i Rumuniju. Tamo je veliki broj izbeglica, postoje punktovi i informatori za njih. Kad sam ušao kod nas video sam da toga nema. Pretpostavio sam da će bez znanja jezika da budu u problemu - priča Vladimir za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako kaže, granična policija Mađarske je iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Sofija - Minhen izveo 12 ukrajinskih izbeglica - pet žena i sedmoro dece. Razlog za to bio je što deca nemaju pasoše.

- Oni su regularno prošli kroz Rumuniju i Bugarsku. Rođaci ili humanitarna organizacija su im kupili karte od Sofije do Minhena, a mađarski carinici su ih izveli iz autobusa jer deca nemaju pasoše. Nisu oni znali da će da ih bombarduju i da će morati da izbegnu, tako da deci nisu ni vadili pasoše. Imali su izvode iz matične knjige rođenih. Kod nas su im rekli da moraju da odu do Ukrajinske ambasade u Beogradu, koja, nažalost, radi samo od devet do jedan. Tamo treba da im izdaju dokumenta - dodaje.

Vladimir objašnjava da nije mogao da ih ostavi. Bilo je hladno, počeo je da pada sneg i jednostavno nije mogao da dozvoli da ostanu na granici i da se smrzavaju.

- Nisu imali novca. Platio sam dvojicu taksista, četvoro ih je selo u moj automobil i uputili smo se na autobusku stanicu u Subotici, kako bi mogli da odu u Beograd. Na stanici je bio naš policajac Puzović, divan čovek, koji je deci kupio čokoladice, proveravao sa kolegama šta da radimo. Nisu mogli da nađu rešenje. Vozač autobusa Niš ekspresa koji je saobraćao u 19 sati nije hteo da ih primi. Molio sam ga da ih preveze u Beograd. Rekao je da je karta 1300 dinara. Nudio sam 50 evra da ih sve preveze, nije hteo ni da čuje. Žene su bile u potpunom strahu - kaže Vladimir i objašnjava da su, kada su videle da im policajac pomaže, zaplakale od olakšanja.

Kako je istakao, jedna od žena je gluvonema, dok je druga invalid. Ipak, da se nije našao na pravom mestu u pravo vreme, ko zna da li bi im iko pomogao.

- Posle sat i po vremena, policajac je pitao prevoznika koji je vozio za Novi Sad da ih preveze, a on je odbio. Odgovorio mu je da če onda da ga izdvoji za tehničku kontrolu vozila, tako da je primio u autobus njih osmoro, koji nisu imali da plate karte Niš ekspresa - objašnjava.

Prizori izbeglica su, kako kaže, strašni.

- Jedna od žena sa kojima sam pričao je gluvonema. U očima je imala strah. Pošto niko od nas ne zna znakovni jezik, pustio sam joj internet sa svog telefona. Znakovnim jezikom je obavestila nekoga gde je i šta se dešava, a onda mi je dala tog čoveka da razgovaram sa njim. Verovatno joj je to suprug koji je morao da ostane u Ukrajini jer je vojni obveznik. On me je zamolio da svi budu na bezbednom. Rekao sam mu u kom gradu se nalaze i da je sve u redu - kaže i dodaje da su deca koja su bila sa ženama divna i lepo vaspitana.

Priča se, za ljude koje je sreo, dobro završila. Kako nam je rekao, sa njima je ostao u kontaktu.

- Čuli smo se, ukrajinska ambasada će da im sredi papire, a dok se to ne reši, našli su im privremeni smeštaj. Po njih će doći iz organizacije iz Minhena da ih prevezu tamo - zaključuje Vladimir.

(Telegraf.rs)