Đorđe skakao u bazen, pao i ostao nepokretan: Ceo život mu je prošao kroz glavu. Posle kome, sve se promenilo

Foto: Privatna arhiva

Život Đorđa Antića (25) mladog "difovca" iz Vranja promenio se iz korena u jednoj sekundi, kada je, pre 4 godine, skočio na glavu u bazen dubok svega 90 centimetara, dok je bio na praktičnoj nastavi u Grčkoj sa svojim kolegama.

U tim sekundama sve je stalo i čitav život prošao mu je kroz glavu. Usled nezgodnog pada, Đorđe je stravično povredio vrat, a čitavo telo mu se oduzelo. Nesreća se dogodila 2018. godine, u mestu Nea Fokea i od tada za mladog Vranjanca više ništa nije bilo isto.

Preporučujemo

U komi je proveo 4 dana, a operisan je u bolnici u Solunu. Kada se probudio, svedočio je potpuno drugačijoj stvarnosti - nije mogao da pomeri nijedan deo tela od grudi nadole. Ostao je u invalidskim kolicima.

Prognoze lekara bile su da neće moći da ustane iz kreveta, da će disati pomoću aparata, da će se hraniti uz pomoć cevčica. Da neće moći da pomera ruke i noge. Nikada. Ali, Đorđe nije verovao u te prognoze. I pobio ih je svojom borbenošću, upornošću i strpljenjem.

U svojoj ispovesti za Telegraf.rs, Đorđe Antić ispričao je šta se desilo tog kobnog dana, kroz šta je prolazio po buđenju iz kome, ko mu je bio najveća podrška, ali i šta je ono što mu je pomoglo da živi svoj stari-novi život punim plućima.

Đorđe nije kukavica, već lav, kako ga zovi prijatelji. Nije posrnuo, potonuo, poklekao. To za Đorđa nikada nije bila opcija. Život se, iako potpuno drugačiji od onog koji je vodio do 21. godine, nastavio. A ovaj hrabri i optimistični mladić "stao mu je na crtu".

- Sve se desilo drugog dana po dolasku tamo, u taj kamp, imali smo pauzu posle ručka, do sledećih vežbi koje je trebalo da počnu u 17 časova. Mogli smo da radimo šta hoćemo, a kolege i ja smo došli u taj deo gde je bio bazen. Ne pamtim topliji dan, možda je bilo 40 stepeni, kažem kolegi: "Hajde da se rashladimo". On nije hteo, jer nismo imali kupaći, a ja kažem: "Dobro, ako ti nećeš... ja idem". Bliže meni su bili tuševi, ali... Ništa nisam video, osim bazena u tom trenutku. Zatrčim se, imao sam veliki odraz, noge mi pređu preko glave, ruke skliznu u stranu i udarim glavom o pločice - započinje Đorđe svoju priču.

Ceo život pred očima

Tada mu je, kaže, utrnulo celo telo.

- Probam da pomerim ruku, ne osećam ništa. Kažu da ljudima u tim trenucima prođe ceo život kroz glavu. To je tačno. Ceo život mi je prošao, sve neke situacije kojih se nikad ne bih setio - priča mladi Vranjanac za naš portal.

Iste sekunde je shvatio šta mu se desilo. Bilo je samo važno da ga neko što pre primeti, kako ne bi počeo da se davi.

- Baš taj kolega koji nije hteo da skače sa mnom me je video. Video je kako mi se celo telo trese, prišao je i vikao: "Đole, Đole!", a ja nisam mogao da se okrenem, da pomerim glavu. Inače sam šaljivdžija i pomislio sam: "Možda misli da se šalim". Kada me je dozvao treći put, a ja se nisam okrenuo, čuo sam ga ga viče: "Ljudi, davi se!". Pomislio sam: "Super, doći će po mene" - priseća se Đorđe najstravičnijeg događaja u svom životu.

Operacija trajala 7 sati

Kolega ga je ubrzo izvukao, a Antić je sat vremena ležao na boku kraj bazena, čekajući lekare. Kolege i profesori su ga tešili, ali je on već tada bio svestan svega. Prevezen je u solunsku bolnicu, posle čega se, kako kaže, izgubio. Probudio se 4 dana kasnije, ubeđen da je od nesreće do tog momenta prošlo svega nekoliko sati.

- Tamo su me operisali, operacija je trajala 6, 7 sati. Kada sam se probudio, bio sam svestan svega, mislio sam da je to isti dan, samo uveče. Povredio sam se u subotu, a lekari dolaze i kažu: "Đorđe, danas je sreda". Ležao sam na leđima, osećaj je bio isti kao kad sam se povredio. Dva dana posle operacije, ostao sam bez glasa, bio sam priključen na respirator zbog otežanog disanja - priča Antić.

Kada se probudio, njegovi roditelji i sestra već su bili tu. U bolnici u Solunu proveo je 17 dana. Avionom je prebačen u Beograd, na Institut za ortopediju Banjica gde je proveo mesec dana. Za to vreme, lekari su stabilizovali njegovo stanje i skinuli ga s respiratora.

- Potom sam bio u Sokobanjskoj na rehabilitaciji. Tamo sam bio 9 meseci. Medicinsko osoblje mi je tamo zaista pomoglo, umirivali su me, lepo pričali, vežbali i tu sam mnogo napredovao - kaže.

Đorđe se lavovski borio, "grizao", kako objašnjava, da bi napredovao i poboljašao svoje zdravstveno stanje. Pauzirao je godinu dana fakultet, a onda se vratio. Položio sve ispite iz treće godine, a naredne sa četvrte. Diplomirao je prošle godine, a napisao je diplomski rad na temu svoje povrede.

- Bilo je jako emotivno dok sam branio diplomski, svi su plakali osim mene. Ja sam borben, oduvek sam bio takav, nisam voleo da gubim, samo se ta osobina pojačala posle onog što mi se desilo. Nažalost, čoveku mora se desi nešto loše ili njegovim najbliskijim ljudima, da bi shvatio koliko je malo potrebno za sreću. Te sitnice koje čine život lepim - ističe naš sagovornik dodajući da ni sam nije obraćao pažnju na njih sve dok mu se nije desila nesreća u Grčkoj.

Nastavio da pliva: "Sve je moguće"

Danas Đorđe može da pomera ruke, njegovi mišići, koji su atrofirali, ponovo su ojačali, a čak je i nastavio da pliva, uprkos tragediji.

- Kupio sam i bazen dug 7 metara za svoje dvorište. Nisam imao taj momenat davljenja, možda zato nemam strah od vode. Da, mogu da plivam. Sve je moguće - ističe hrabri Vranjac.

Iako ponekad potone, Đorđe ne dozvoljava sebi da se dugo zadržava u tom stanju.

- Bilo je teških trenutaka, naravno, posebno mi je bilo teško jer nisam sa svojim kolegama diplomirao, što nismo zajedno završili tu avanturu. Imao sam manje od 22 godine kad se to desilo, bude mi krivo što se nisam "izludeo" više... Ili kad drugari idu na neku žurku, a ja ne mogu s njima. Ali, imam pravilo 5 minuta - toliko imaš vremena u toku dana da budeš ljut i neraspložen, a posle kažeš: "Ne mogu da promenim to" i tada više nema prostora za nerviranje - kaže Đorđe.

Najveću podršku su mu, pored porodice, pružili prijatelji, u toj borbi koja traje godinama. Iako se s jedne strane u Antićevom životu sve promenilo, s druge - sve je ostalo isto.

- Moji prijatelji su i dalje tu za mene, niko me nije napustio posle nesreće. Naučili su i oni puno toga od mene. Dođu po mene, spakuju me, pa odemo u kafanu. I ja sam i dalje isti, te se s te strane ništa nije izmenilo - ističe.

Mladi Vranjanac i danas radi vežbe sa svojim terapeutom 3 do 4 puta nedeljno. Ne planira da odustane. Jede, normalno diše, priča. Pliva. Pobio je loše prognoze lekara. Još ne planira da ide na neku operaciju i da skuplja novac jer smatra da trenutno to ne vodi do njegovog cilja da opet stane na noge.

- Postoji puno dece kojima je taj novac potrebniji, gde im život zavisi. Kojima je novac preko potreban i za koje je važnije prikupljati sada. Naravno, kada dođe vreme, kad budem mislio da mi neka operacija može pomoći, krenuću svim silama u akciju prikupljanja tog novca i ostvarivanja svog cilja i želje - poručuje Đorđe Antić.

Ovaj borbeni mladić ima planove i želje koje će se svakog trena ispuniti. Planira da se oproba u stonom tenisu ili streljaštvu, a mi smo sigurni da će borcu poput njega to lako poći za rukom.

(Telegraf.rs)