Dr Konstantinidis: Akutnog hepatitisa nema ni kod dece u regionu, a evo ima li veze s kovidom 19

Foto-ilustracija: Shutterstock

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis kaže da akutni hepatitis nepoznatog porekla među decom, osim što nije registrovan u Srbiji, nije ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji. On napominje da ne postoji uticaj kovida 19 a ni vakcincija protiv tog virusa sa ovom bolešću. 

Ističe da ne treba stvarati paniku i da je većina slučajeva registrovana u Velikoj Britaniji, kao i da veruje  da se ovi slučajevi najpre mogu objasniti infekcijom adenovirusom.

Preporučujemo

– U Srbiji, kao ni u susednoj Hrvatskoj i Sloveniji, nije registrovan za sada nijedan slučaj. Većina obolele dece bila je mlađa od četiri-pet godina, i kod značajnog broja otkriven je adenovirus. Jedna od pretpostavki, koja na posredan način ima veze sa kovidom, jeste da se ovo dešava zbog svojevrsnog imunološkog duga, odnosno da je zbog smanjenog kontakta sa virusima tokom pandemije usled mera prevencije i zatvaranja došlo i do manje otpornosti na viruse – kaže dr Konstantinidis za Danas.

On ističe i da ono što se zna za sada jeste da ovi slučajevi nisu povezani sa prethodnom vakcinacijom protiv kovida 19.

Hepatitis koji kosi decu do sada je registrovan u 14 zemalja, a najpre u Velikoj Britaniji, gde ga je najviše. Pored Britanije, registrovan je u Irskoj, SAD, Izraelu, Holandiji, Španiji, Danskoj, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Belgiji, Rumuniji, Japanu i Kanadi.  

Kako su lekari izjavili za Telegraf.ra njega nema u Srbiji. 

Profesor dr Dragan Delić, gastroentererohepatolog kaže za Telegraf.rs da se radi o akutnom novonastalom oštećenju jetre, akutnom hepatitisu nepoznate etilogije odnosno nepoznatog uzročnika.

Iza ove bolesti nepoznatog uzročnika, kako profesor objašnjava, najverovatnije stoji neki infektivni agens, a prvi rezultati ukazuju da se radi o adenovirusu serotip 41.

- Prvi rezultati govore da je to možda adenovirus, pošto se radi o predškolskoj i školskoj deci i da je to serotip 41. Adenovirusa ima 49 serotipova, takođe, adenovirus može da da dosta šarenu kliničku sliku - od upale ždrela, faringitisa, upale konjuktiva, konjuktivitis, menigitis, encefalitis, upalu mozga, upalu pluća, gastrointeralne probleme, povraćanje, proliv... . Ako je tačno da je adenovirus, onda to može da znači da je kod njega došlo do promena, pa daje kliničku sliku akutnog oštećenja jetre adenovirusnom infekcijom. Ali, ponavljam, to treba da se potvrdi. Sada stupaju na snagu epidemiolozi da vide te puteve širenja, i naravno virusolozi, molekularni biolozi da dokažu infektvni agens, ako je infektivni agens - objašnjava prof. Delić.

Kaže da nema razloga da se diže panika, ali da se treba primenjivati mere prevencije - ličnu i kolektivnu higijenu.

- Nije to ništa novo za nas koji se bavimo hepatologijom i infektologijom. Ja sam svake godine u mom odeljenju među onima koji su imali akutni hepatitis, imali od 6 do 8 odsto onih koji su bili bolesnici sa nepoznatim oštećenjem jetre. Dakle, ne treba dramatizovati - napominje on i objašnjava koji su simptomi i kako se prenosi:

- Adenovirus se prenosi kapljičnim putem i putem kontakta. Vrlo retko može tokom leta, recimo u bazenima, u vodi, ali se pre svega prenosi kapljičnim putem. To je bolest, pre svega, dečijeg uzrasta, mlađeg uzrasta. Manifestuje se faringokonjuktivnom groznicom - upalom ždrela i konjuktive odnosno vežnjače su upaljene - kaže prof. Delić.

(Telegraf.rs)