• 52

Kon: Ne treba zatvarati oči pred majmunskim boginjama, mogu da izazovu klaster. Moguć rast korone tokom leta

, Telegraf

- Potencijal majmunskih boginja trenutno je vrlo nizak. Svakako da to nije nešto što je neposredno velika opasnost ali treba biti na oprezu. Ne treba biti u strahu, ali ne treba ni zatvarati oči pred novom pojavom - kaže u razgovoru za Telegraf.rs dr Predrag Kon, epidemiolog

  • 52
Predrag Kon,majmunske boginje, kovid 19, hepatitis

Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

Majmunske boginje pojavile su se u najmanje 20 zemalja, a epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, mišljenja je da u Srbiji i ako dođu, biće to pojedinačni slučajevi, te da nikako ne mogu da izazovu epidemiju, eventualno neki klaster. Kako objašnjava u intervjuu za Telegraf.rs, po trenutnim raspoloživim podacima potencijal majmunskih boginja trenutno je vrlo nizak, ali činjenica da se javljaju u jednoj po jednoj zemlji, budi dodatnu pažnju.

Kako kaže, ne treba se plašiti, ali ni zatvarati oči pred novom pojavom. Doktor Kon kaže i da tokom leta ne bi trebalo da se iznenadimo ako dođe do porasta broja zaraženih korona virusom, ali i da ne očekuje da će taj rast da bude nagao. 

  • Polemiše se da se majmunske boginje javljaju isključivo među muškarcima koji su imali intimne odnose. Koliko je to istina, mada vidimo da je kao takva već oborena jer su one potvrđene i kod jedne žene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE)?

Logično je da to neće biti isključivo samo među muškarcima, koji imaju odnos sa muškarcima. Ovo je trenutni presek i trenutna situacija odnosno otkriće da je među njima bilo bliskih kontakta. Majmunske boginje kao bolest svakako nisu nepoznanica. To je zoonoza, bolest majmuna, koja se prenosi na ljude, i tako je do sada i prikazivana u svetu. Sredinom 50-ih godina je otkriven ovaj virus kod majmuna i definisano samo oboljenje, a 70-ih godina je prvi slučaj otkriven i kod ljudi. Postojale su epidemije ali su one bile manjih razmera. Ono što je jako bitno, uglavnom se radilo o profesionalnoj izloženosti ljudi koji su radili u tropskim područjima Centralne i Zapadne Afrike. Oni su dolazili u kontakt sa majmunima i na taj način se zaražavali. Bilo je i prenosa među ljudima, ali je to bilo ekstremno retko.

  • Šta se onda sada dešava?

Nadzorni sistemi su pojačani i bolji, i vrlo je verovatno da i to ima uticaja što se otkriva brže i češće. S druge strane treba biti oprezan, jer smo mi sada u postpandemiji, iako smo još u pandemiji, ali konkretno jako puno ljudi ima koji su preležali kovid. Treba imati na umu da je došlo, sasvim sigurno, do "prestrojavanja" među mikroorganizmima, uključujući i viruse, a isto tako došlo je i do promene čoveka. Njegov imuni sistem nije potpuno jednak kao pre pandemije. Priča se i o tome da je negde oko 20 odsto onih koji su imali kovid, imaju produženi prolongirani kovid, i veliko je pitanje koliko će se utvrditi komplikacija kao postkovid. Sve je ovo teoretisanje.

Potencijal majmunskih boginja je trenutno vrlo nizak. Šanse da se nešto ozbiljnije desi, sa trenutnim znanjem, male su. Treba znati da je to infekcija koja se direktno prenosi, a direktan prenos je i kapljični. Dakle, blizak kontakt koji duže traje, može biti i kapljični na maloj udaljenosti u dužem trajanju. Otkriće da se javlja jedna po jedna zemlja, probuđuje dodatnu pažnju. Svakako da to nije nešto što je neposredno velika opasnost, ali treba biti na oprezu. Ne treba biti u strahu, pogotovo nekontrolisanom, ali ne treba ni zatvarati oči pred novom pojavom. 

  • Može li da dođe epidemije u Srbiji?

Moje mišljenje je da se sa sadašnjim poznavanjem ovog virusa, to ne može očekivati. Može se očekivati eventualno po neki pojedinačni slučajevi ili neki mali klasteri. Zato je upozorenje i bitno, da ljudi o tome razmiljaju kada stupaju i bliske kontakte, da imaju i to na umu.

  • Da li su ugrožena i deca?

Za sada se ove boginje ne povezuju sa decom ni na koji način, ali nećemo da teoretišemo o tome. Teoretski ništa nije nemoguće, ali jednostavno nemamo utvrđenih takvih činjenica.

  • Da li treba na aerodromima pojačati kontrolu i izdvojiti rizične zemlje iz kojih treba posebno kontrolisati putnike koji dolaze?

Moje mišljenje je da za sada to nije nephodno. Mi, inače, imamo kontrolu putnika koji dolaze iz tropskog područja, i kada je o drugim bolestima reč. Najavljeno je stručno-metodološko uputstvo za zdravstvene radnike, pa ćemo videti. Sve zavisi od situacije, kako se bude odvijala. Bitno je da majmunske boginje pripadaju bolestima koje se retko kad sakrivaju. Jednostavno, ako neko ima boginje on se javlja lekaru, što je dobro, a lekari su ti koji pored varičela i osipnih groznica koje se javljaju treba njih da prepoznaju i da provere da li je osoba putovala, gde, da li je imala kontakte...

  • Više od dve godine smo bili pod kovidom. Kada se pojavio hepatitis nepoznatog porekla u skoro 20 zemalja a i kod nas se sumnjalo da ga ima jedan dečak, isto je bilo izjava da je to, možda, posledica korona virusa, odnosno promene adenovirusa. Kakva je situacija u vezi sa tom bolešću?

Što se tiče adenovirusa, on je poznati uzročnik raznih crevnih tegoba i kod dece i kod odraslih, a u slučaju ovog hepatitisa radi se o adenovirusu 41. Međutim, u svim tim uzrocima koji su nađeni nije uvek on utvrđen. Prvenstveno se radi o adenovirusu kao mogućem uzročniku oštećenja jetre, što do sada kao virus nije pokazavao. Ali nema još uvek dokaza da je to isključivi razlog, tako da se situacija i dalje prati.

Ja, isto, ni tu ne očekujem da će nešto dramatično da se širi, ali jetra je jedan od najznačajnijih organa tako da je svakako pažnja stručne i druge javnosti usmerena i na to. Ima situacija da ne može da se potvrdi da je adenovirus, a da dolazi do transplantacije jetre. Tako da, nije to još naučno utemeljena priča, ona traži vreme, praćenje i radi se sve ono što je moguće. Najpre se daje simptomatska terapija, pa na kraju u najtežim slučajevima, radi se transplantacija. Ali, svakako da i ova bolest zaslužuje pažnju koja joj se pridaje.

  • Kakva je trenutno epidemiološka situcija kada je reč o korona virusu, predstoji li nam rast zaraženih zbog letovanja, više kontakata, biće i festivala, ili nas to čeka na jesen?

Činjenica je da mi još imamo virus u cirkulaciji, da se neprekidno i dalje otkriva, ali je činjenica i da je aktivnost značajno pala. Juče je od svih koji su testirani kod 3,6 odsto potvrđen virus. Što se tiče Evrope, ona je u celini u padu, međutim u Portugalu se jasno vidi porast, nije nagao, ali postoji, a isto važi i za SAD. Po izjavi direktora Svetske zdravstvene organizacije (SZO) tako je u 70 država, tako da je kod trećine čovečanstva i dalje kovid 19 u porastu, i to nije za zanemarivnje. Sa druge strane, pojavljuju se nove podvarijante, sojevi koji ukazuju da imaju mogućnost da mimoiđu potojeći imunitet bez obzira na to da li je on vakcinalni ili je prirodni. Tako da ne bi trebalo da bude iznenađenje ako dođe do porasta u toku letnjeg perioda i kod nas. Lično, ne očekujem da će on biti nagao i da će on znatno da nas poremeti, ali je realno očekivati zbog sezonskih i turističkih komunikacija, putovanja, kontakata... Ne bi trebalo da bude iznenađenje.

Mnogo zavisi od samog virusa - koliko će on da se menja u smislu da stvara takve sojeve koji će biti sposobni da nađu način da opstanu. Virus će nam definitvno zadavati probleme još nekoliko godina. Čak bi rekao da će i dugotrano biti prisutan, samo je pitanje kojom brzinom će se promeniti tako da može da izazove takve pojave kao što smo imali prilike da vidimo. Procenjuje se u odnosu na druge respiratorne viruse, pre svega na grip, da se na nekoliko decenija može očekivati pandemijska pojava kovida 19. Istina, mi još nismo izašli iz postojeće pandemije jer na globalnom nivou ne može, pošto je trećina čovečanstva zahvaćena. Srbija ima mirniji period i u skladu sa tim se i ponašamo, a mišljenja sam da i sad kada padnemo ispod 3 odsto zaraženih, treba da ostane snažna preporuka za one koji su izrazito osetljivi, za stariju populaciju, da se štite maskama, vode računa o distanci i higijeni ruku a što smo potpuno potisnuli.

  • Kakav je sada vaš stav po pitanju vakcinacije protiv korona virusa?

Što se tiče vakcinacije protiv kovida, sada je period kada najviše treba raditi na podizanju kolektivnog imuniteta i to sa vakcinacijom, a pre svega oni koji nisu vakcinisani. To je najznačajnije. Povećati broj onih koji su primili buster dozu, bilo da je treća ili četvrta doza, ko šta nije primio, trebalo bi da primi. Zašto? Postoje vrlo jasni izmereni pokazatelji i dokazi da vakcina štiti od teških formi i smrtnog ishoda, i to nikada ne treba zaboraviti.

Oni koji baš ništa nisu primili i koji nemaju nikakav kontakt sa virusom oni zaista jesu u dodatnom riziku a oni koji su preležali koronu, treba da znaju da je vakcinalni imunitet do sada pokazao veću postojanost od prirodnog. Mada, i vakcinalni imunitet, nažalost, ima relativno kratko trajanje, sasvim sigurno nekoliko meseci. Neki govore 6 i 9 meseci, ali i to su i dalje pretpostavke koje se nisu potvrdile u praksi jer se virus promenio. Mora se reći da je omikron pokazao sposobnost da mimoiđe vakcinalni imunitet, i nijedna od postojećih vakcina koje se koriste u našoj zemlji nema efektivnost veću od 50 odsto. Sve imaju manje od 50 odsto u odnosu na infekciju, u odnosu na pojavu samog oboljenja. Ali, u odnosu na težu formu bolesi, pogotovo smrtni ishod, ta efektivnost je preko 70 odsto.

  • Da li onda treba čekati novu vakcinu ili se vakcinisai postojećim?

To je pitanje procene. Za očekivati je pojava novih vakcina. Najavljivali su je proizvođači, pa i same agencije koje rade na izdavanju dozvola za upotrebu. Za očekivati je da će se uskoro pojaviti nove vakcine sa novim sojevima. Ali, ako neko nije imao nikakav imunitet do sada, taj primarni, prvi imunitet koji treba da dobije najbolje je da bude od vakcine, pa makar bila i sa ovakvom efektivnošću kakva je sad.

Video: Sve o majmunskim boginjama: Zašto je vekovima stara bolest obavijena velom misterije?

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Gaga

    Ovaj zivi od tudjeg straha uskratite mu uzivanje

    133
    6

    Podelite komentar

  • xy

    Ovog čoveka kad vidim u momentu mi skoči pritisak. Dovoljno samo da pročitam naslov

    132
    5

    Podelite komentar

  • Mile

    nije ga sramota bar godina ajde strucnosti ...

    100
    5

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima