Direktor Dečjeg sela o kaznama i bodovima za decu koja odu: Otkrio je rečenicu devojčice koja je bila signal

Foto: Facebook/B.S, Privatna arhiva, Printskrin: Earth.google.com

Direktor Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici Mirko Jankelić, nakon što su svih četvoro štićenika vraćeni u ovu ustanovu socijalne zaštite, u razgovoru za Telegraf.rs ispričao je šta se desilo 30. maja, ističući razliku između nestanka i onoga što je ovde bio slučaj. Govorio je i kako funkcioniše život u selu, šta znači biti ustanova otvorenog tipa i koja su prava i obaveze dece koja u njemu odrastaju.

U vezi sa potragom koja je dobila pažnju javnosti zahvaljujući apelima putem društvenih mreža, rekao je da se godišnje desi nekoliko takvih slučajeva, te da im to nije strano.

Preporučujemo

- Dečije selo je ustanova socijalne zaštite. Mnogi vole da kažu da je to otvorenog tipa, zato što mi nemamo žicu, ogradu... Nemamo zid, kapiju, rampu... Taj koncept je sjajan i daje dobre rezultate. Mi smo pravo selo, tu u parku. Ulica je Kamenički park, kućice su numerisane, svaka je ista, ali se unutra razlikuju na svoj način.

One se leti zaključavaju u 23 sata, zimi u 22. Vraćaju se deca koja imaju dozvolu da se kasnije vrate, govorimo o srednjoškolcima, koji izađu u grad sa društvom... Zadrže se malo duže - Jankelić počinje opisom ovog jedinstvenog sela.

- Oko 21 sat kućice su još uvek otključane, deca mogu da skoknu do centra Kamenice, da budu u krugu sela. Bio im je zgodan trenutak, već su bili spakovani i otišli su. Dežurni vaspitač ih je odmah primetio i maloletnu J. Š. je pozvao telefonom - nastavlja vraćajući se na temu.

- Ne, ne, mi ne bežimo, mi ćemo da se vratimo - rekla je kada se javila.

- To je već bio signal - kaže nam direktor kako su tu rečenicu shvatili: - Posle toga nije bila dostupna, pa smo odmah prijavili to policiji i nadležnim inspekcijama socijalne zaštite.

Samovoljno napuštanje ili nestanak?

Kaže i da je to primer samovoljnog napuštanja.

- Nestao je neko koga nema, a kad neko spakuje svoje stvari, novac i hranu u ranac, to je planirano. To se zove samovoljno napuštanje - objašnjava.

U vezi sa mehanizmima za sprečanje ovakvih napuštanja kaže da se tu "problemi drugačije rešavaju".

- To se ogleda u stručnom radu, pristupu vaspitača i negovateljica, svih ostalih zaposlenih, i to daje rezultate. Inače bismo svakodnevno imali pedesetoro dece koja samovoljno napuštaju ustanovu. Način rada i života u ovoj ustanovi ne ide sa barijerama i zabranama. Svi ovde živimo, problemi se drugačije rešavaju - kaže dodajući da u ustanovi postoji "sistem nivoa i bodova".

Kako objašnjava, ispunjavanje određenih zahteva se nagrađuje, a nagrade su iz palete onoga do čega je deci stalo. Kao što je npr. spomenuti odlazak u grad i povratak u kućice nakon zaključavanja.

- Četiri su nivoa. Četvrti nivo ima najviše pogodnosti. Bodovi se dobijaju tako što se ispunjavaju određeni zahtevi. Prvi nivo nosi najmanje poena i najmanje pogodnosti. Deca jasno znaju pravila kako se prelazi iz nivoa u nivo, koji su to zahtevi i očekivanja koja oni ispunjavaju: od dobro jutro, preko sređivanja kreveta, do redovnog učenja, da sve ne nabrajam... Tako se kupe poeni i prelazi se u viši nivo. Samovoljno napuštanje se kažnjava određenim brojem poena - ističe direktor Jankelić.

Razlog odlaska i dalje neodgonetnut?

U vezi sa slučajem nestale dece, među kojima su tri 13-godišnje devojčice i, kako direktor kaže, 18-godišnji dečak, kaže i da će preispitati razloge iz kojih su se odlučili na ovakav korak.

- O tome ćemo sada razgovarati. Moramo razumeti i godine, želju da pokažu neki svoj bunt. Nismo o tome konkretno razgovarali sinoć kad smo se videli. Bilo je emotivno - rekao je dodajući da su otišli zajedno, ali da su troje pronađeni u Leskovcu, a J. Š, od koje je potraga krenula, u Beogradu: - U jednom trenutku su se oni razdvojili, ne znam kada, gde ni zašto.

Rekao nam je i da je su o njihovom kretanju dobijali informacije iz policije, te da je praćen signal njihovih mobilnih telefona.

- Mi ćemo malo i da se preispitamo. Da li tu postoji nešto što mi kao Dečije selo nismo razumeli, nismo uvideli, pa da je tu došlo do nekog nesporazuma. Da li su to drugari? Da se nisu posvađali? Da li sa vaspitačima i zaposlenima, što ne verujem, jer nije ukazivalo na to do sada... Svejedno ćemo probati da utvrde o čemu se radi - dodaje.

Ističe i posebne okolnosti u vezi sa nestankom J. Š.

- Devojčica je ovde par meseci, na prilagođavanju. To je jedan proces koji ima svoje uspone i krivine i padove... Trudimo se da prođe što bezbolnije. Naravno, devojčica u tom uzrastu je došla sa poznanstvima, imala je svoje kontakte, drage osobe. To sve zna da destabilizuje - kazao je navodeći da razumeju i ne osuđuju: - Spakovala se i rekla da neće da se vrati. 'Idem dalje, zamišljam drugačije svoj život.' Hajde da vidimo kako zamišlja svoj život i koja je tu naša uloga.

(Telegraf.rs)