Iz šatora vire samo stopala, devojke se kupaju, momci stoje pred vratima: Šta smo sve videli u Egzitovom kampu

Foto: Nikola Anđić

Štrand možda nije stejdž, ali na njemu svi nastupaju. Hedlajneri ove godine - gosti iz Turske. Odmah za njima - po brojnosti - Slovenci, Amerikanci, Nemci... U trenutku kada je ekipa Telegrafa obilazila kamp u kom su smešteni neki od ovogodišnjih posetilaca Egzita, mogao se čuti i srpski jezik.

- Kako je ovo dobro! Ja bih bio u kampu - reče momak, na čistom srpskom.

Preporučujemo

Ljut zbog neuredne hotelske sobe, nedovoljno peškira, gledao je druge kako se kupaju na otvorenom - gore do ramena, a dole do kolena - zaklonjeni vratima svoje tuš-kabine i mislio o sebi kao avanturisti.

Neke devojke su se tuširale, a momci su im stojeći ispred (možda) čuvali stražu; neki drugi u blizini su prali zube, neki treći su spavali, neki četvrti nabadali beli sir i paradajz na stolu.

Sto pred šatorom, a na njemu i dve cigarete. Jedu i smeju se na nekom stranom jeziku. Tome se nismo nadali. Pa, to je ovdašnje meze!

Nekima su iz šatora virila samo stopala. Spavaju u 16 sati. Čuli smo da je "after parti" na Dens areni ujutro u deset. Neki kažu i do 13 sati. Nismo proverili.

Neki treći se sunčaju ispred svog šatora, iako im je peskovita plaža na Dunavu pred nosem. To i ne čudi, jer u kampu ima svega. Ima i terena za rekreaciju - mali fudbal, odbojku na pesku... Mada, uz di-džeja pozicioniranog sa desne strane od ulaza, lopta je uglavnom rekvizit za "scenski nastup". Visoki momci (samo) u šortsevima, baš u trenu kada radoznalci šaraju pogledom, đuskali su oko jedne fudbalske.

Oni u šortsevima, neki drugi u jaknama, a napolju nešto više od 20 stepeni. Vazduh nekako vlažan, a na plaži, čiji je glavni ulaz na 15-ak metara od ulaza u kamp, tek poneko u kupaćem. Prvih dana jula čuveni novosadski Štrand - prazan. I to u vreme Egzita!

A do Egzita, tj. Petrovaradinske tvrđave na kojoj se festival održava, oko 2,5 km od kampa. Čini se da su stizali na nastupe. Pred binama mnogo stranaca. Na svakom drugom koraku neko se nekom obraća na francuskom jeziku.

A u zatvorenom - Indijci. Onako usput u holovima i liftovima zgrada pozdrave se uz napomenu: "Došlo je nas desetak".

- Čak iz Indije zbog Egzita?!

Lepo obučeni, stilizovanih kosa i brada, previše otmeni za kampovanje, potvrđuju glavom.

U kampu na obali Dunava jede se "s nogu", u turskom sedu na zemlji ili najviše gospodski - sa drvene klupe: pica parče, hot dog, kobasica, palačinka, roštilj. Zaklonjeni šatorima i kupcima, u hodu izranjaju štandovi sa pivom, votkom, jedan helijumski balon sa likom Patrika zvezde - pa, ko šta voli.

(Telegraf.rs)