Tamara pomaže siromašnima i bolesnima, iza osmeha krije teško detinjstvo: Zvali je vanzemaljac ali je pobedila

Foto: Privatna arhiva

Tamara Misirlić (19), humanitarka i karatistkinja iz Vranja, imala je manje od 18 godina kada je krenula za svojim pozivom - pomaganju siromašnima i bolesnima. Ipak, iza lepog nasmejanog lica kriju se godine trpljenja, truda, odricanja i teško detinjstvo.

Nedavno je Tamara na svom Fejsbuk profilu objavila fotografiju sa natpisom: "Prvo te ignorišu, onda te ismevaju, onda se bore protiv tebe, i onda pobeđuješ! Ne dozvolite nikome da razbija Vaše snove". Na fotografiji se vidi ona od, kao desetogodišnja devojčica, koja zavijenih stopala sedi u invalidskim kolicima.

Preporučujemo

Ova fotografija, osim što je naišla na reči podrške, navela je da mnoge da se zapitaju - šta se krije iza osmeha ove lepe i snažne mlade žene?

- Rodila sam se sa polidaktilijom, odnosno većim brojem prstiju nego što je uobičajeno. Imala sam po šest prstiju i na nogama i na rukama. Fotografija je nastala prilikom oporavka od operacije. Zbog toga sam prošla mnogo težak period i imala sam veoma teško detinjstvo - počinje Tamara priču za Telegraf.rs.

Drugačija od ostale dece, ne mogavši da sakrije svoju različitost, bila je odbacivana, na meti čudnih pogleda i uvreda kako vršnjaka, tako i odraslih.

- Naročito je bilo vidljivo na stopalima. Nisam mogla da nosim cipele, morala sam da nosim papuče i svi su mogli da vide taj deformitet. Deca su me ismevala, odrasli su gledali u moje prste. Nazivali su me raznim imenima, poput "šestoprstaš", "vanzemaljac"... Gde god da se pojavim, svi bi gledali u mene čudno ili me ogovarali.

Kako kaže, najteži period bio je onaj kada je krenula da aktivno trenira karate.

- Počela sam da treniram sa tri i po godine. Kad god bih kasnije išla na trening, ili neko takmičenje, morali smo da budemo bosi, i svaki put, umesto da prate moje veštine, gledali su mi u stopala. Za jednu devojčicu od osam ili devet godina, ti pogledi i ogovaranja su bili veoma strašno iskustvo.

Onda je odlučila, sama, da želi da ide na operaciju.

- Na rukama sam to ranije odradila, na nogama je to bio mnogo veći problem. Iako moji roditelji nisu bili za tu operaciju, danima sam plakala i molila ih da me odvedu. Bilo mi je mnogo teško da podnesem sve to. Sve sam podnosila u sebi i nisam delila to ni sa kim, bila sam veoma povučena devojčica - kaže Tamara i dodaje da je ipak u svom iskustvu našla motiv da napreduje:

- Sve se završilo kako treba, samo su ostale ružne priče i sećanja. Sada, kada se bavim humanitarnim radom i svaki dan srećem sa bolesnom decom i odraslima, sve te odbačene i izopštene ljude, uvek vidim i svoju sliku u njima. Pojavi se još veća želja u meni da sve učinim za te ljude.

Podsećamo da je Tamara do sada pomogla mnoge siromašne porodice. U poslednje vreme je dospela u žižu javnosti kada je otkrila brojne slučajeve siromašnih i zaboravljenih porodica u okolini Bosilegrada, o čemu je Telegraf.rs ranije pisao.

Kako je ranije ispričala ova mlada karatistkinja, porodice koje posećuje, a koje često nemaju ni šta da jedu, nalaze se u zabačenim mestima, na nepristupačnim terenima, te mora da pešači po više kilometara da bi uopšte došla do njih. Uglavnom pomaže porodicama koje su iz okoline Bujanovca, a da bi stigla do jedne od njih, morala je da pređe 50 kilometara.

Ima vše od 300 medalja u karateu.

(Telegraf.rs)