Katarina danju u čizmama gazi po utrobi zemlje, noću pleni na štiklama: "Kad kažem gde radim, ostaju bez reči"

Foto: Privatna athiba

Katarina Puškić (27) stala je rame uz rame s muškim kolegama iz Bora. Lepa i hrabra devojka svakoga dana spušta se skoro pola kilometra pod zemlju i radi jedan od najtežih, ali i najrizičnijih poslova, za koji bi se retko koja žena odlučila.

Katarina za Telegraf.rs otkriva kako je odlučila da se bavi baš rudarstvom.

Preporučujemo

- Cela priča počinje 2014. godine kada sam zbog pristupačnosti fakulteta, ali i zbog njegove perspektive, upisala Tehnički fakultet u Boru, odsek za rudarstvo, smer eksploatacija ležišta mineralnih sirovina. Diplomirala sam 18.02.2020, na temu ,,Prevoz ljudi u glavnom transportnom niskopu u jami Bor, Serbia Zijin Copper Doo Bor“.

Prva ozbiljna situacija u kojoj se Katarina našla, umesto straha, iznedrila je još veću ljubav prema ovom poslu.

- Sa pravom ozbiljnijom situacijom susrela sam se 2019. godine kada sam se kao apsolvent pete godine osnovnih studija prijavila na konkurs za stručno osposobljavanje. Tada nisam znala, ali sam priželjkivala da budem primljena na stručno osposobljavanje u ,,Jamu“. Oduvek sam smatrala da su ljudi koji rade u rudniku veliki borci i heroji, a iskustvo u ,,Jami“ u profesionalnom svetu rudarstva je od velikog značaja. Ja volim da kažem da je svaki dan prakse u rudniku značajan, zato što se svakog dana nešto novo nauči - priča Katarina.

Hijerarhija je kod Katarine prva stavka u kolektivu

Nakon evaluacije i nekoliko obavljenih razgovora, petoro apsolvenata je dobilo šansu da praksu obavlja na 586 metara ispod zemlje. Jedna od njih je bila i Katarina. 

- Praksa je po ugovoru trajala do trenutka diplomiranja, što je u mom slučaju bilo deset meseci, do 18.februara 2020. godine. Po diplomiranju primljena sam na rad na određeno, na istom pogonu. Tada mi je bilo ponuđeno da radim posao u kancelariji na poziciji pripravnika u ,,Tehničkoj pripremi", priča devojka i dodaje:

- Tačno je da sam tu opciju odbila, ali samo iz tog razloga što imam previše poštovanja prema toj službi i smatram da tu treba da rade ljudi koji imaju ozbiljnije iskustvo. Sa druge strane, smatrala sam da kao mlada osoba moram da steknem iskustvo u toj oblasti kako bih razvila sebe u pravcu koji sam zamislila, to svakako podrazumeva na prvom mestu iskutvo, stručnost, komunikaciju sa različitim profilima ljudi, disciplinu i radu i profesionalnost.

Katarina je želela da upozna sve grane ovog posla. I to joj za sada dobro ide.

- Za mene lično je jako dobro to što mi trenutno radimo sve, počev od pripreme za otvaranje ležišta mineralnih sirovina, preko razrade i otvaranja istog pa do eksploatacije ležišta. Za mlade rudarske inzenjere od velikog je značaja da se upoznaju sa svim tim fazama i baš zbog toga mi je drago što imam prilike da steknem iskustvo i upoznam se s istima - priča Katarina.

Na samom početku karijere, Katarina je dobila funkciju koja nosi puno odgovornosti. Raspoređena je na poziciji rudarskog inženjera i zadužena je za provetravanje, transport kroz servisno okno i odvodnjavanje na k-75.

- Odgovorna sam za 60 ljudi. Drago mi je da je naš rukovodilac uvideo to da sam odgovorna osoba i da mi je dodelio jednu ovako ozbiljnu poziciju. Pored toga što obavljam ove zadatke ja se svakodnevno trudim da ispratim ostale poslove, kako bih što više naučila.

Uprkos tome što je završila osnovne studije, Katarina želi da nastavi svoje školovanje kako bi u poslu bila još bolja.

- Pored toga radim i na tome da završim master studije i kad god se pruži prilika prisustvujem raznim kursevima i obukama iz rudarstva. Ne možete znati sta ste sposobni da uradite dok ne testirate sebe. Bitno je da svako ima viziju sebe i cilj u životu, sve je ostvarljivo samo je potrebno da budete odlučni. Rad, red i disciplina je takođe jako važna ali i balans u životu, kao i pomalo hrabrosti.

Kako izgleda jedan dan u rudniku, pitali smo je na kraju. 

- Neću Vas lagati, rad u rudniku nije lak, ali je to baš ono što ga čini posebnim, budi adrenalin i uzbuđenje. Važno je da ujutru sa voljom da krenete na posao, ako to imate, onda znate da radite posao koji volite. Moj dan nikad nije isti i to je ono što život cini interesantnijim. Radni dan obično počinje sastankom sa smenom, posle čega sledi sastanak sa kolegama i upravnikom gde se dogovoramo o poslu, nakon toga ide brzinski doručak i lagano se krene sa planiranim aktivnostima za taj dan. Silazak u jamu ili organizacija poslova na oknu, zavisno od poslova koje imamo tog dana, naravno ima dana koje provedem u kancelariji, to su obično dani kada se rade izrade planova - objašnjava hrabra devojka.

Podrška okoline nije izostala.

Svako naravno reaguje različito.

- Ali ja volim ono kad me pitaju gde radiš, a ja kažem u rudniku... a oni gledaju u neverici. Naravno svi to pozdrave i pohvale. Najviše volim kad kažu da sam hrabra i da sam borac, jer to i jesam i volim kada ljudi to prepoznaju.

Nakon jame, štikle na noge i u grad - evo kako

- Lagano, obično nosim po jedan par od oba u auto, za slučlaj da je petak i da se duže zadržim na poslu i da svira negde neka dobra muzikica pa da mogu nakon izlaska iz jame da se na brzinu sredim i skoknem na pice, dva. Kao sto rekoh, balans, rad, red, disciplina i dobra organizacija i sve se moze - zaključuje Katarina za naš portal.

(Telegraf.rs)