"Kukuruz se osušio a ambrozija lepa, zelena": Stručnjak za Telegraf otkrio kako jedino možemo da je suzbijemo

Telegraf TV/ Pixabay

Ambrozija više od mesec dana unazad sa svojim prekograničnim vrednostima polena pravi probleme alergičnim osobama u Srbiji a rukovodilac monitoringa alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović kaže za Telegraf.rs da ovoj najagresivnijoj korovskoj biljki možemo stati na put samo upornim košenjem.

Granična vrednost polena ambrozije je da podsetimo 30 zrna u kubnom metru vazduha, a prehodnih dana su one i više od 10 puta veće. Beležilo se i po 390. Godinama unazad dešavalo se da broj polenovih zrna u kubnom metru bude i 900 pa i 1.000. Na sreću, ove godine nije tako, ali sve što je preko 30 smeta osobama koje reaguju na nju kijanjem, svrabom očiju, umaranjem, problemom sa plućima.  

Preporučujemo

O borbi sa ambrozijom priča se godinama unazad, problem deluje nerešiv a reklo bi se, po rečima naše sagovornice da je jednostavan. Mirjana Mitrović kaže da se njoj može stati na put samo upornim košenjem, tri do četiri puta godišnje.  

- Borba sa ambrozijom zahteva Nacionalnu strategiju, jednu jaku inspekcijsku službu, jednu jaku politiku kažnjavanja. Ima hektara i hektara neobrađenih poljoprivredni poseda, koji posle žetve pšenice sve zaseje ambrozija. Pored puta kad prođete, kukuruz se osušio a ona lepa zelena - primećuje Mitrovićeva.

Prema njenim rečima, ona mora da se suzbija od juna meseca do početka avgusta, dok ona ne procveta, i to upornim košenjem.

- Kada ona procveta, mi smo zakasnili. Onda samo mehaničkim uzbunjivanjem još više raspršujemo taj polen u vazduh a polen leti 100 kilometara od mesta izvora. Kada donese plod i donese bazu semena u zemljištu, mi ga za iduću godinu imamo koliko god hoćete. Šta ljudi ne shvataju? Ne shvataju ni službe. Mi moramo da iniciramo u proleće da ona poraste, pa da je suzbijemo. Da iscrpimo to silno seme u zemljištu, da se ta biljka dalje ne bi širila. Da bismo, na taj način, u suštini, dugi niz godina očistili zemlju. Ali, to mnogo košta. To je mnogo angažovanja stručnih struktura. Ona treba da se pusti da poraste 30-ak centimetara a da ne procveta i da se pokosi. Pa opet da se pusti da poraste, onda pokosi. Na taj način se slabi njen biološki potencijal i ona ne može dalje da se širi - objašnjava naša sagovornica. 

Upotreba hemije u borbi protiv nje je, ističe, korektivna mera.

- Hemija se koristi na nekim nepristupačnim, građevinskim površinama. To je korektivna mera, ne može to da bude glavna mera. I, ovo što Beograd suzbije 2.000 hektara, to je pola kapljice u moru. Zato što su obod Beograda - Obrenovac, Lajkovac i Mladnovac katastrofalni. Nema nje u parku, jer se on redovno kosi, ali pored puteva, pored reka...

Šta je sve radila Mađarska? 

Mađarska je uspela da dobije utakmicu sa ovom biljkom nakon 20 godina borbe. Oni su, kaže Mirjana Mitrović, najpre počeli da je čupaju.

- Ne smeju ljudi, alergični, bez rukavica ni da joj priđu jer će dobiti plikove. Nijedan preživar neće da pase ambroziju, i to je utvrđeno. Pokazalo se da vađenje iz korena ostavi još rastresitiju zemlju, a njoj su pogodni rastresiti uslovi. Samo je košenje pokazalo rezultat ali pre nego što krene da cveta i donese seme. Novi plod. Samo to uništavanje njenog biološkog potencijala. Tvrdim odgovorno da, ako se od juna meseca do početka avgusta izvrše tri, plafon četiri košenja, nećemo dozvoliti njeno širenje. Naši jednom pokose i misle da je to dovoljno. Na toj istoj površini mora da se kosi tri do četiri puta. Suština je da država počne da razmišlja o tome. Napravio se desetogodišnji plan ali se on ne vidi. Poljoprivredni ne znaju ni da prepoznaju ovu biljku, gledam reportažu na televiziji pokazuju pogrešnu.     

Podseća, takođe, da opštinske službe imaju svoje ekološke sužbe, imaju fondove za životnu sredinu i ekologiju a da za jedan hektar košenja u periodu cvetanja ambrozije, ljudi za košenje pod maskom traže 1.000 evra.   

Ističe i da ova i te kako adaptivna biljka kreće u invanzivno cvetanje čim temperatura padne ispod 30 stepeni, kao i da je Srbija sa BiH na evropskoj mapi crvena zona što se ambrozije tiče.

- Ona se širi. Krenula je iz Mađarske, pa prvo u Vojvodinu, evo je u Valjevu, ima je i u Vranju. Ljudi mi se javljaju sa Halkidija, koji je zeleniji i kažu da su videli ambroziju. To govori koliko je adaptivna. Neverovatno, koliko je adaptivna. Tamo gde je poplavilo, povući će se voda, ničeg neće biti osim ambrozije. Odgovara joj i glinovito, i peskovito, i oranice, sve joj odgovara - navodi Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

(Telegraf.rs)