“Šokiran sam, roditelji od dece prave invalide”: Savetnik u Ministarstvu otkrio zašto je dobro živeti na selu

Printskrin/K1TV

Savetnik u ministarstvu privrede i poljoprivrednik Goran Đaković bio je gost emisije “Vikend na K1” i tom prilikom je otkrio koje su blagodeti života na selu.

- Dolazim iz Stojnika koji se nalazi u okolini Aranđelovca, a tamo živim od 2017. godine. Izabrao sam život na selu i nisam se pokajao. Kada sam upisivao Poljoprivredni fakultet u Beogradu maštao sam o tome da živim u prestonici i da budem uvaženi stručnjak. Ali kako kažu “mi planiramo, a Bog se smeška”. Obišao sam dobar deo sveta i video poljoprivredu mnogih zemalja. Jednog dana sam shvatio da mi smeta život u stanu, pa sam rešio da kupim imanje. U tim trenucima nisam imao novac, a našao sam jedno prelepo imanje u srcu Srbije sa pogledom na Orašac. Razmišljao sam kako da kupim, a cena je bila 23.000 evra. Drugar mi je predložio da tu njivu uzmem u zakup, a advokat mi je predložio da uzmem kuću u zakup, ali da dogovorim cenu ako mi se svidi da je kupim u narednih pet godina. To imanje sam iznajmio za 150 evra, a svoj stan u Beogradu sam izdao po toj ceni. Možda sam i pretplatio to imanje ali sam uzeo ono što mi se svidelo – ispričao je Đaković.

Preporučujemo

Đaković je objasnio zašto se odlučio za selo, a ne za grad.

- Gušilo me je ovde. nisam mogao više da provodim vreme po kafićima, sastancima, u nekim ispraznim razovorima, trečerenjima, ogovaranjima... Za ovih 4,5 godina mislim da mi neki u selu zavide koliko sam postigao i koliko zemljište obrađujem. Imao sam više razloga da ostanem u gradu, ali sam izabrao selo. Preko Gugla sam pratio svoje kretanje i zaključio da sam više puta bio na Aerodromu nego u Knez Mihajlovoj, a to nije normalno za nekoga ko živi u Beogradu. Život na selu je sporiji, tiši mirniji. Nije mi problem da dođem u Beograd, ali imam potrebu da što pre odem. Kada završim sastanke ne zadržavam se nego odmah idem kući jer znam da me čekaju pas, mačke, ovce, jagode...

Savetnik u ministarstvu privrede ispričao je kakvi su bili prvi dani života na selu.

- Na imanju sam počeo da se bavim proizvodnjom jagoda čim sam došao. Kada sam došao na imanje bilo je staro i zapušteno. Tu niko nije živeo 12 godina. Sve je bilo ruina, ali je u kući stajala Karađorđeva slika. Hteo sam da gajim jagode i zbog te uramljene slike Karađorđa sam ih nazvao “Voždove jagode”. Društvene mreže su mi pomogle da moje jagode ne prodajem više u prodavnicama, sem u Aranđelovcu, jer mu ljudi dolaze na kuću da kupuju – ispričao je poljoprivrednik.

Kako kaže ljut je na svoje komšije zbog načina kako tretiraju svoju decu.

- Deca u selu imaju sigurnije detinjstvo. Ljutim se na moje komšije jer decu voze u školu koja je udaljena 500, 600 metara od njihovih kuća. Kažem ih da ih puste da idu sama, mene niko nije odveo ni u prvi razred. Šokiran sam. Roditelji prave od dece debile i invalide, šta će oni da rade sa 20 godina ako sada u selu ne idu 500, 600 metara do škole. Selo je danas zaista postalo urbano. Siguran sam da imam bolji market u selu nego što su po gradovima. U selu ima fabrika koja nema loše plate, a pritom možete da odete kod njih da tražite i dobijete posao. Svi oni žive od fabrike na pet minuta automobilom ili 15 minuta šetnje. Ko je lud da ode sa svog gazdinstva i da radi za 50.000 dinara u recimo nekoj pekari. Bolje domaćin u svojoj kući nego sluga u tuđoj – ispričao je Goran Đaković u emisiji “Vikend na K1”.

Đaković je otkrio i šta se mladima nudi ako ostanu na selu.

- Mladi sami biraju šta će da rade. Poljoprivreda nisu više tri krave. Za mene su tri krave kućni ljubimci. Morate ozbiljno da se pravite nekom proizvodnjom. Kada sam kretao da se bavim poljoprivredom imao sam hektar i po jagoda. Sada sam to malo smanjio zbog smene kultura na zemljištu i sada imam i svašta nešto drugo. Imao bih i ja krave, ali u tom slučaju morate non-stop da budete tu. Sada sam našao i psa koji je najbolji za moje ovce. Zovu ga Anštajn (Border koli prim. aut) među psima jer je jako inteligentan. Video sam u Francuskoj da je taj pas na jednu komandu gazde razdvojio stado od 100 ovaca na pola. To im je do genetike i dobre dresure.

Kako kaže svako može da proba da živi na selu.

- Svako ko planira da se preseli na selo ne mora to odmah da uradi. Neka za početak iznajmi kuću i imanje. Hektar imanja sada u Šumadiji košta oko 100 evra i u njemu radite šta god želite. Selo neće izumreti. Ova situacija se dešava i u Švajcarskoj. U Švajcarskoj imaju izreku dajte im para koliko god traže. To se odnosi da ljudi koji žive na brdima i planinama jer jednom kada siđu nikada se više neće vratiti. U Kanadi i Britaniji takođe napuštaju sela, ali takođe imate i suprotne procese. U Kanadi imate udruženje gej farmera, odnosno gej osobe koje se bave poljoprivredom su se udružile kako bi razmenjivali iskustva o poljoprivredi. U Britaniji imate udruženje ovčara koji su homeopate. Leče svoje ovce isključivo homeopatski. Kada vide da mu stado ne pase kako treba daju mu organski homeopatski preparat. Kako kažu posle 24 sata ovce su opet vesele - ispričao je Goran Đaković u emisiji “Vikend na K1”.

(Telegraf.rs)