Zašto je čovek koji danima sedi isto obučen ispred prodavnice odbio hranu? Bolna sudbina jednog Subotičanina

Foto: Shutterstock

Na tužan prizor nemoćnog čoveka, naročito ako ga viđamo svakodnevno, teško je ostati ravnodušan. Kako im pomoći, šta učiniti i kako se ponašati u razgovoru sa njima, pitanje je koje nas muči kada nismo oni koji samo okrenu glavu na drugu stranu. Jedan Subotičanin, danima sedi ispred prodavnice, isto obučen i ne traži ništa. Ne prosi, ne moli, ne čuje se. 

Suzana Skenderović iz Subotice svakodnevno prolazi pored prodavnice ispred koje jadan čovek samo sedi.

Preporučujemo

"Danima idem u prodavnicu po namirnice, a on sve vreme sedi ispred. Ima veoma dragu facu, isto je obučen i ima dužu kosu. Jako je fin i kulturan i ne, nije prosjak", počinje Suzana za Telegraf.rs priču o potpunom neznancu.

Najveći šok usledio je, kaže, kada je odbio i paket hrane. 

"Skupili smo paket hrane, jer svakodnevno ga vidim kako jede neku lepinju. Prišla sam mu i ponudila hranu, ali je odbio, samo mi je rekao da mu je potreban posao", kaže Suzana i dodaje:

"Zvala sam neke ljude koje poznajem, nekako da mu nađem zaposlenje, ali ništa se ne dešava. Dosta ljudi mi se javilo, mislimo da se radi o istoj osobi. Saznala sam, nezvanično da je uvek bio povučen i da se nije družio. Videću da li je to istina. Moram da kažem da on nije prosjak, i jako želimo da mu pomognemo. dao mi je neki broj telefona, ali je telefon ugašen i danas idem u potragu za njim, da pokušam barem nešto da saznam".

Zahvalila se i portalu Telegraf što ne žmuri na ovakve slučajeve. "Hvala vam puno, eto šta su društvene mreže, sve vidite i uvek se oglasite kada su ovakve stvari u pitanju. Mnogo vam hvala", kaže Suzana.

Telegraf će nastaviti da traga za čovekom koji sedi ispred prodavnice, kako bismo probali da mu pomognemo da pronađe ono što mu je jedino potrebno, a to nije naša milostinja.

(Telegraf.rs)