• 0

Danas su Božićne poklade, poslednji dan pred Veliki post: Vreme da se prašta i bude veseo

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja

  • 0
Novi Sad, 28. februar 2020. - Na platou ispred Muzeja Vojvodine održana je, sada već tradicionalna 25. Maškarada, povodom praznika Bele poklade.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne poklade, koje najavljuju sutrašnji početak šestonedeljnog Božićnjeg posta.

Sveti apostol Filip jedan je od dvanaestorice apostola, rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Odazvao se pozivu Hrista, i postao njegov učenik. Po silasku Duha svetoga, revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj. Stradao je raspet naopako na drvetu. Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim, prenosi RTS.

Danas su i Božićne poklade - dan uoči početka Božićnjeg posta i poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs u ovoj godini.

Većina običaja vezanih za ovaj dan vezana je za zaštitu od duhova i nečistih sila pa nisu retke povorke maskiranih likova, preskakanje vatre ili trljanje belim lukom. Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. Smatra se da su poklade i dan za praštanje, kako bi se ušlo u post bez greha.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.

Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i najbitnije dela.

Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac".

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri ("olalija"). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.

Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok