• 9
 ≫ 

Ružić: Nove mere protiv nasilja u školama do 20. decembra, danas prva sednica Radne grupe

 ≫ 

Rad Radne grupe biće oročen, kaže ministar

  • 9
Branko Ružić, vršnjačko nasilje

Foto-kolaž: Nikola Tomić, Shutterstock

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da će danas biti održana prva sednica radne grupe, čiji će zadatak biti da drastično unapredi sigurnost u školama, i da će nove mere protiv nasilja u školama biti predložene do 20. decembra.

"Danas će se održati prva sednica radne grupe, koja će okupiti sve relevantne aktere: eminentne stručnjake za borbu protiv nasilja, psihologe i pedagoge s velikim radnim iskustvom iz školske i kliničke prakse, predstavnike resornog ministarstva, prosvetnih sindikata, društva direktora škola, udruženja roditelja... Rad ovog novog tima biće oročen, a 20. decembar je rok da se utvrde manjkavosti i predlože izmene u dosadašnjoj praksi. Želimo da sve alate koji postoje i koji nam stoje na raspolaganju iskoristimo da sistem, koji je inače formalno veoma dobro ustrojen, utegnemo i učinimo ga efikasnijim. Ne možemo da se pravimo da nasilja nema. Ima ga. Bilo ga je i ranije. Nažalost, biće ga i ubuduće. Idealnog rešenja nema, ali trudićemo se da iznađemo ona koja će smanjiti nasilje. Prevencija će biti pojačana, još ne znamo da li će se kazne pooštravati, zato se formira radna grupa, da vidimo da li postoji potreba da u nekom segmentu pooštrimo sankcije u odnosu na pravni okvir koji već postoji , objašnjava Ružić u intervjuu za Politiku.

Resornom ministarstvu škole, po pravilu, prijavljuju samo najdrastičnije slučajeve nasilja. Takvih je evidentirano 850 u školskoj 2019/20. godini, 410 u školskoj 2020/21. godini, kada se zbog epidemiološke situacije nastava u najvećoj meri realizovala na daljinu. Prošle školske 2021/22. godine prijavljeno je 710 incidenata, a od septembra ove godine do sada – 265.

Sudska praksa potvrđuje da je zanemarljiv broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i utvrđivanje odgovornosti roditelja za nasilje koje su u školi počinili učenici. Prema podacima Prekršajnog suda u Beogradu za poslednje tri godine (2020, 2021. i 2022) podneto je svega tri takva zahteva. Iako su po krovnom zakonu o obrazovanju dužne, škole uglavnom ne podnose prekršajne prijave zbog nasilja, koje uključuje i đake. Kada ih podnesu, to ne urade kako treba, na nalog suda da zahtev urede ne postupaju u predviđenom roku, pritom škole pred sudom treba da dokažu da su za đačko nasilje pod školskim krovom odgovorni roditelji, ali se u to mahom ne upuštaju.

Sada u praksi, na primer, osnovne škole sa 31 odeljenjem (što je oko 900 đaka i kad ta odeljenja nisu sasvim popunjena) imaju pravo na jednog i po stručnog saradnika. Ako škola, recimo, angažuje pedagoga sa punim radnim vremenom i logopeda s pola radnog vremena, ona nema psihologa – što, očito, nedovoljno doprinosi i smanjenju problematičnog ponašanja učenika, pa i teškoća u govornom razvoju koje ima svako treće dete. Pokazalo se i da se učenici koji su počinili nasilje na zahtev roditelja ispisuju iz škole pre okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, što im omogućava da obrazovanje nastave u nekoj drugoj školi i s peticom iz vladanja.

Nameću se pitanja. Da li se razmišlja o podsticanju škola da revnosno skupljaju dokaze, evidentiraju baš svako nasilničko ponašanje i nauče da dokumentaciju urede kako sud traži? Da li će se korigovati kriterijumi za finansiranje u osnovnim i srednjim školama u korist povećanja broja zaposlenih stručnih saradnika, pre svega psihologa i pedagoga? Da li će đaci vinovnici nasilja ubuduće biti suspendovani, da ne mogu da pohađaju nastavu, ali ni da se ispišu iz škole, dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak? Sva ova pitanja razmatraće radna grupa.

"Želim da uvek budemo hladne glave i racionalni, da damo struci da odredi šta je mera. Nije najvažnije da se bavimo kaznama nego prevencijom. Nisu i nikada ne smeju biti kriva deca. Što se tiče nastavnika, rade najplemenitiji posao, opredelili su se da svoj život posvete obrazovanju dece, naše budućnosti, imaju empatiju, odgovornost, entuzijazam. Njima dugujemo zahvalnost. Da li i u tom žitu ima kukolja, naravno da ima. Statistika me manje zanima, siguran sam da je još više nasilja koje se ne prijavljuje. Poenta je da se ne prećutkuje, inače će se razvijati", ukazuje Ružić.

Apeluje da u slučaju da se nasilje desi u školi, treba odmah da se prijavi prvo razrednom starešini ili učitelju, onda psihologu i pedagogu, direktoru škole, a krajnja instanca je ministarstvo. U slučaju skrivanja nasilja, ako neko u ovom lancu zataškava problem, „naravno da će ti koji prećutkuju biti sankcionisani”, uverava ministar prosvete.

"Ako u nekim sredinama preovladava palanački mentalitet gde se vodi računa čije je dete, ja pozivam sve da kad neko nekome brani da prijavi da je „nečije dete” nestašno, pravi probleme, čini nasilje, javite ministarstvu – postupaćemo. Mnogo je lakše preduprediti fizičko nasilje ako se reaguje čim dođe dođe do prvog verbalnog nasilja. Svako rizično ponašanje treba sagledati i ozbiljno mu pristupiti dok je na verbalnom nivou, a to je samo uvod u krajnji epilog koji zaista ostavlja traume. Pored „Stop nasilju!” i pojačanih mera prevencije i sankcija moramo reći i „Tu smo!” i učeniku i nastavniku, i žrtvi i nasilniku. Podrška je svima potrebna da se ne bi pošlo stranputicom, poentira Ružić.

Ministar prosvete smatra da je nasilje u školama tema pred kojom ne treba zatvarati oči.

Primećuje da je zbog aktuelnih slučajeva nasilja situacija „pre svega u javnosti dovedena do nivoa ključanja – s pravom.” Uz zahvalnost medijima što na pijedestal postavljaju važnu temu od društvenog interesa, Branko Ružić ističe i da bi valjalo da afirmišu sve što se radi na slamanju nasilja.

"Ništa dobro ne donosi kada mediji promovišu neke antiheroje, kada imate neke opskurne likove, i na društvenim mrežama i u medijima, koji postaju model ponašanja našoj deci. Ne smeju oni biti idoli, to je takođe veoma važan segment prevencije nasilja. Prevencija i edukacija se svakako sprovode. O tome se malo govori. Ima mnogo pozitivnih primera, ali u medijima poslednjih nedelja čujemo samo negativne. Dobro je da mediji informišu, ali je dobro i da roditelji i nastavnici nasilje, u skladu sa pravilnicima, procedurama, protokolima, prijave instancama koje su za to predviđene, mediji ne mogu da reše te probleme", zaključuje Ružić.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • E moj ministre

    29. novembar 2022 | 09:30

    Nikada nisi nosio dnevnik pa ni neznas kakvo je stanje u skolama i da pod hitno treba menjati zakone o osnovnom i srednjem obrazovanju kako bi se vratio integritet nastavnika.Ovim zakonom unizen je ugled prosvetnih radnika.Sramota.

    31
    1

    Podelite komentar

  • Raša

    29. novembar 2022 | 09:05

    Mistifikacija kazne? Već ne zvuči ohrabrujuće. Zaštititi dobru decu, to treba da bude cilj.

    28
    0

    Podelite komentar

  • Lord

    29. novembar 2022 | 09:03

    Ovaj jos nije dao ostavku,smenjen...!?!

    28
    0

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok